Дуг Земљи је дуг свих нас

 

 

Планета Земља је ове недеље ушла у фазу „Светског еколошког дуга“ – тренутка када се потроши оптимална годишња количина природних ресурса. Истраживање које спроводи Global Footprint Network се базира на тзв. еколошком дугу, који се рачуна тако што се биокапацитет (количина природних ресурса које Земља произведе годишње) једне државе или града подели са „еколошким отиском“ тј. потрошњом природних ресурса од стране људи. Обухваћено је око 90 држава, а закључак је да највећи притисак на ресурсе врше највеће и најразвијеније државе – САД, Кина, Руска Федерација, Јапан.  На пример, да би се покрила потрошња Јапана потребно је седам пута више ресурса него што та територија може да произведе.
Као одговор на прекомерно коришћење природних ресуса Земље, стварамо негативне последице као што су: загађење ваздуха, воде и земљишта, огромне депоније отпада, климатске промене, ефекат стаклене баште, киселе кише, губитак биодиверзитета. Сваког дана ишчезну 74 врсте, док годишње нестане 27.000 биљних и животињских врста на Земљи. Често се каже да треба да сачувамо Земљу, а ради се и о томе да сачувамо квалитет живота човека на Земљи.

Србија је једна од 6 центара биодиверзитета Европе, велики природни потенцијал који треба да чувамо. Највећи еколошки проблем у Србији је лоша институционална структура, не постоји посебно Министарство заштите животне средине и природних ресурса, које би својим ауторитетом могло да се избори за зелену економију и промену свести у енергетици, грађевинарству, саобраћају, пољопривреди, туризму, итд. Немамо фонд за заштиту животне средине и средства за ту намену се троше ненаменски. Еколошка инспекција је слаба и стално се награђују несавесни. И поред тога што се налазимо на 5. месту у Европи а на 10. месту у свету по емитовању угљен – диоксида по глави становника, Србија споро развија обновљиве изворе енергије. Објекти у грађевинарству су енергетски неефикасни, јавни саобраћај је лоше организован. Пречишћавамо само 10% отпадних вода.

Проблем јесте глобалан, али то не значи да не може да се решава локално.

Свако од нас може дати допринос. Чувајмо чист ваздух, поделимо вожњу аутомобила, или је заменимо вожњом бицикла и шетњом и тако емитујемо 0% штетних гасова у атмосферу. На тај начин не само да штитимо нашу планету, већ чувамо и своје здравље. Купујмо локалне производе од органских произвођача, купујмо производе који не троше пуно електричне енергије, искључимо апарате када их не користимо. Најлонске кесе заменимо цегерима и платненим торбама. Просечно време употребе једне пластичне кесе је око 20 минута, а њено разлагање на Земљи траје неколико стотина до хиљаду година. Сваког дана број депонија и дивљих сметилишта се увећава. Рециклирајмо. На тај начин штедимо природне ресурсе планете, јер се већ суочавамо са недостатком нафте, угља, дрвета и других ресурса, али и штедимо енергију, мање загађујемо ваздух, воду и земљиште. Садимо дрвеће, јер нам је оно неопходно за природну равнотежу и живот на земљи. Годишње нестане око 16.000.000 хектара шума на свету. Европа је изгубила 70% свог шумског богатства, Бразил 40%. Низак проценат пошумљености у Србији од свега 29%, резултат је претеране експлоатације и бесправне сече. Садњом дрвећа допринећемо пречишћавању атмосфере, смањењу ефекта стаклене баште, ерозије земљишта, спречавању настанка бујица.

Ради унапређења квалитета природних ресурса, треба што више радити на развијању еколошке свести, како појединца, тако и целокупне заједнице о животној средини, њеним проблемима, негативним утицајима на њу, као и о могућностима за спречавање њеног загађивања и даље деградације природних ресурса.
Зелени Србије ће у наредном периоду организовати низ трибина и округлих столова на које ћемо позвати стручњаке али и доносиоце одлука у Србији и покушати да укажемо на алтернативу. Позваћемо и медије да нам помогну да пренесемо те алтернативе и грађанима, јер је најважније да се појединци укључе.

 

Earth



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)