Pazi buka!

 

Buka smeta ali da li ste znali da utiče i na zdravlje i životnu sredinu? Zagađenju bukom se do skoro nije pridavala velika pažnja. Smatralo se da ona nije opasna po ljudsko zdravlje, pa se prioritet davao drugim ekološkim pitanjima, kao što je na primer zagađenje vazduha ili vode. Međutim, širenjem industrije i gradova uopšte, bez uzimanja u obzir nivoa decibela koje nas okružuju sve više se javljaju problemi. Zato joj gradsko stanovništvo pridaje veliki značaj, svrstavajući je u sam vrh rang liste ekološko – ­zdravstvenih činilaca.

Zagađenje bukom
Buka se definiše kao čujna akustična energija koja negativno utiče ili može uticati na zdravlje ljudi i njihovo fizičko, mentalno i društveno dobro. U praksi, pod bukom se podrazumevaju veštački stvoreni zvuci, jer prirodni obično ne ostavljaju niti teže niti trajne posledice.

Kada govrimo o Beogradu,  beleži se povećanje nivoa buke tokom zadnjih dvadeset pet godina. Stručnjaci tvrde da je količina neprijatnih i neželjenih zvukova na ulicama u prestonici 20-30 odsto veća od propisane, ali su one i dalje znatno niže nego u pojedinim evropskim metropolama. Najbučnije ulice su:  Bulevar despota Stefana,  Glavna u Zemunu i Krivolačka na Voždovcu.  Dakle, na udaru nisu samo stanovnici centra, već i ostali delovi Beograda.  Konstantna buka i preko dana, uveče i noću izmerena je na čak 18 mernih mesta, a stručnjaci tvrde da 90 odsto gradske buke dolazi od saobraćaja (pri čemu su kritične tačke velike saobraćajnice).

Istraživanja su pokazala da je oko deset odsto stanovništva pojačano osetljivo na buku. Najosetljivija su deca mlađa od šest godina i stariji od 65 godina. Žene su nešto osetljivije na prekomerne decibele od muškaraca. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je poslednjih decenija buka jedan od uzroka kompletnog oštećenja zdravlja.

Posledice zagađenja životne sredine bukom mogu biti višestruke: od zdravstvenih, preko društvenih do ekonomskih. Naime, lekari kažu da buka može da poremeti fizičko i mentalno zdravlje čoveka, pa čak i da ga dovede do potpune neuračunljivosti. Ona uzrokuje nesanicu, probleme sa srcem i visokim pritiskom, čak se povezuje i sa infarktom. Sva naučna istraživanja objavljena tokom prošlih nekoliko godina slažu se u tome da povećava nivo hormona stresa, čak i za vreme spavanja. Takođe, dokazi pokazuju da prejaka buka smanjuje kooperativno ponašanje i povećava agresivnost. Zapaženo je da u područjima u kojima je jačina zvuka LAeq = 55 do 60 dB, 15% obuhvaćenog stanovništva uzima tablete za spavanje ili za smirenje, svaki dan ili nekoliko puta nedeljno. Najzad, saobraćajna buka, povećani obim turizama, muzika na otvorenom, barovi, restorani itd. jesu faktori koji dovode do toga da ljudi prodaju svoju imovinu i sele se u tiša i mirnija područja – što za posledicu ima pad vrednosti imovine. O uticaju na životinje i biljke bi mogli da napišemo još jedan blog post.

Ključno za rešavanje ovog problema, kao i svih ekoloških i životnih problema je da se njemu pristupi sistematski. Mogućnosti su brojne. Uvođenje „pešačkih dana“ i „ekoloških semafora“ u veoma prometnim saobraćajnicama. Dostupniji gradski prevoz i alternative kao što su biciklističke staze, čime bi se smanjio broj automobila. Tu je i postavljanje tihog asfalta, koji bi se sastojao od specijalnih hemijskih aditiva i delića gume, zbog čega bi saobraćaj proizvodio minimalnu buku.

Izgradnja zaštitnih barijera na prometnim saobraćajnicama, postavljanje tihog asfalta, kao i dugoročno planiranje stambene infrastrukture su mere koje se koriste u gradovima EU u cilju smanjenja buke. Posebno se vodi računa da se smanji buka koja ometa san. Problem povišene komunalne buke u Evropi rešava se i regulacijom saobraćaja u centralnim gradskim ulicama, tako što se nekoliko puta mesečno one pretvaraju u pešačke zone. I u Beogradu je ranije to bio slučaj, međutim, danas bi obustava saobraćaja u većem broju centralnih ulica gotovo paralisala čitav grad, jer alternativni načini prevoza (poput metroa) ne postoje, za razliku od većine evropskih metropola.

U Srbiji je 2009. godine usvojen Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, ali je samo nekoliko gradova (Šabac, Smederevo, Užice ) izvršilo akustičko zoniranje teritorija grada u punom značenju tog izraza nakon usvajanja zakona.

Najzad, neophodno je da se svi usredsredimo na rešavanje ovoga problema, tako što ćemo raditi na informisanju i obrazovanju građana, te ih motivisati da problemu pristupe i lično, uz individualno smanjenje zagađenja bukom.



Oznake: , , ,

Share
Komentari
  • nenad 03.04.2015 / 06:40

    Zagadjenje od buke uopste nije naivno, to ljudi koji ne zive blizu prometnog puta ne razumeju, “sta ce im ti bukobrani, to dize cenu puteva, naviknut ces se” i slicne izjave sam i davao, dok nisam i ja poceo da stanujem blizu obilaznice, To je aktastrofa, ne znam kako da se odbranim. Stavio sam duple prozore, ali ne pomaze mnogo. Taj zako je samo slovo na papiru, razmisljam o preselenju.

  • Mikica 13.04.2015 / 20:10

    Pri brzinama preko 90 km na čas, nivo buke prevazilazi dozvoljene zakonski porpisane granice. Grad Beograd nema studija merenja buke na kritičnim gradskim i prigradskim delovima grada, a u njemu živi prkeo milion i po stanivnika. Očigledna, buka nije problem, buka prikriva puno toga :)

  • Sasa 14.04.2015 / 10:05

    Koliko decibela buke trpimo jos nismo upuceni kao i kakve automobile vozimo.Na nasem trzistu raste broj polovnjaka sa zapada koji nezadovoljavaju standarde EU.

  • zastita od buke 14.04.2015 / 19:52

    Dok drzava i zakon ne donesu i sprovedu mere za zastitu od buke, ugradite kvalitetne prozore sa dobrom zvucnom izolacijom, navucite zavese i spustite roletne.

  • Obiraf 17.09.2015 / 19:45

    U civlizovanim zemljama prilikom izrade saobraćajnica naravno da se vodi računa o zaštiti bliskih objekata od buke. I to poodavno. U Srbiji je to kobajagi praksa poslednjih godina, ali ne uvek i ne na svim mestima. To je naša realnost.

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)