Пази бука!

 

Бука смета али да ли сте знали да утиче и на здравље и животну средину? Загађењу буком се до скоро није придавала велика пажња. Сматрало се да она није опасна по људско здравље, па се приоритет давао другим еколошким питањима, као што је на пример загађење ваздуха или воде. Међутим, ширењем индустрије и градова уопште, без узимања у обзир нивоа децибела које нас окружују све више се јављају проблеми. Зато јој градско становништво придаје велики значај, сврставајући је у сам врх ранг листе еколошко – ­здравствених чинилаца.

Загађење буком
Бука се дефинише као чујна акустична енергија која негативно утиче или може утицати на здравље људи и њихово физичко, ментално и друштвено добро. У пракси, под буком се подразумевају вештачки створени звуци, јер природни обично не остављају нити теже нити трајне последице.

Када говримо о Београду,  бележи се повећање нивоа буке током задњих двадесет пет година. Стручњаци тврде да је количина непријатних и нежељених звукова на улицама у престоници 20-30 одсто већа од прописане, али су оне и даље знатно ниже него у појединим европским метрополама. Најбучније улице су:  Булевар деспота Стефана,  Главна у Земуну и Криволачка на Вождовцу.  Дакле, на удару нису само становници центра, већ и остали делови Београда.  Константна бука и преко дана, увече и ноћу измерена је на чак 18 мерних места, а стручњаци тврде да 90 одсто градске буке долази од саобраћаја (при чему су критичне тачке велике саобраћајнице).

Истраживања су показала да је око десет одсто становништва појачано осетљиво на буку. Најосетљивија су деца млађа од шест година и старији од 65 година. Жене су нешто осетљивије на прекомерне децибеле од мушкараца. Стручњаци, међутим, упозоравају да је последњих деценија бука један од узрока комплетног оштећења здравља.

Последице загађења животне средине буком могу бити вишеструке: од здравствених, преко друштвених до економских. Наиме, лекари кажу да бука може да поремети физичко и ментално здравље човека, па чак и да га доведе до потпуне неурачунљивости. Она узрокује несаницу, проблеме са срцем и високим притиском, чак се повезује и са инфарктом. Сва научна истраживања објављена током прошлих неколико година слажу се у томе да повећава ниво хормона стреса, чак и за време спавања. Такође, докази показују да прејака бука смањује кооперативно понашање и повећава агресивност. Запажено је да у подручјима у којима је јачина звука ЛАеq = 55 до 60 дБ, 15% обухваћеног становништва узима таблете за спавање или за смирење, сваки дан или неколико пута недељно. Најзад, саобраћајна бука, повећани обим туризама, музика на отвореном, барови, ресторани итд. јесу фактори који доводе до тога да људи продају своју имовину и селе се у тиша и мирнија подручја – што за последицу има пад вредности имовине. О утицају на животиње и биљке би могли да напишемо још један блог пост.

Кључно за решавање овог проблема, као и свих еколошких и животних проблема је да се њему приступи систематски. Могућности су бројне. Увођење „пешачких дана“ и „еколошких семафора“ у веома прометним саобраћајницама. Доступнији градски превоз и алтернативе као што су бициклистичке стазе, чиме би се смањио број аутомобила. Ту је и постављање тихог асфалта, који би се састојао од специјалних хемијских адитива и делића гуме, због чега би саобраћај производио минималну буку.

Изградња заштитних баријера на прометним саобраћајницама, постављање тихог асфалта, као и дугорочно планирање стамбене инфраструктуре су мере које се користе у градовима ЕУ у циљу смањења буке. Посебно се води рачуна да се смањи бука која омета сан. Проблем повишене комуналне буке у Европи решава се и регулацијом саобраћаја у централним градским улицама, тако што се неколико пута месечно оне претварају у пешачке зоне. И у Београду је раније то био случај, међутим, данас би обустава саобраћаја у већем броју централних улица готово паралисала читав град, јер алтернативни начини превоза (попут метроа) не постоје, за разлику од већине европских метропола.

У Србији је 2009. године усвојен Закон о заштити од буке у животној средини, али је само неколико градова (Шабац, Смедерево, Ужице ) извршило акустичко зонирање територија града у пуном значењу тог израза након усвајања закона.

Најзад, неопходно је да се сви усредсредимо на решавање овога проблема, тако што ћемо радити на информисању и образовању грађана, те их мотивисати да проблему приступе и лично, уз индивидуално смањење загађења буком.



Ознаке: , , ,

Share
Коментари
  • nenad 03.04.2015 / 06:40

    Zagadjenje od buke uopste nije naivno, to ljudi koji ne zive blizu prometnog puta ne razumeju, “sta ce im ti bukobrani, to dize cenu puteva, naviknut ces se” i slicne izjave sam i davao, dok nisam i ja poceo da stanujem blizu obilaznice, To je aktastrofa, ne znam kako da se odbranim. Stavio sam duple prozore, ali ne pomaze mnogo. Taj zako je samo slovo na papiru, razmisljam o preselenju.

  • Mikica 13.04.2015 / 20:10

    Pri brzinama preko 90 km na čas, nivo buke prevazilazi dozvoljene zakonski porpisane granice. Grad Beograd nema studija merenja buke na kritičnim gradskim i prigradskim delovima grada, a u njemu živi prkeo milion i po stanivnika. Očigledna, buka nije problem, buka prikriva puno toga :)

  • Sasa 14.04.2015 / 10:05

    Koliko decibela buke trpimo jos nismo upuceni kao i kakve automobile vozimo.Na nasem trzistu raste broj polovnjaka sa zapada koji nezadovoljavaju standarde EU.

  • zastita od buke 14.04.2015 / 19:52

    Dok drzava i zakon ne donesu i sprovedu mere za zastitu od buke, ugradite kvalitetne prozore sa dobrom zvucnom izolacijom, navucite zavese i spustite roletne.

  • Obiraf 17.09.2015 / 19:45

    U civlizovanim zemljama prilikom izrade saobraćajnica naravno da se vodi računa o zaštiti bliskih objekata od buke. I to poodavno. U Srbiji je to kobajagi praksa poslednjih godina, ali ne uvek i ne na svim mestima. To je naša realnost.

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)