Vetrozaštitni pojas spašava i banatske oranice i štiti ljude i puteve od vetra i snega

 

Snažan olujni vetar koji poslednjih dana duva, posebno u Južnom Banatu, i visoki smetovi zbog kojih su ljudi zavejani na putevima, otvorili su i staro pitanje – gde nam se dedoše vetrozaštitni pojas i drvoredi? Ništa, čini mi se, od naših predaka i istorije nismo naučili, bar ne u ovom delu Banata, oko Deliblatske peščare.

Besomučna i nekontrolisana seča drveća u 18. veku ogolila je vojvođanske oranice preteći da ih pretvori u neplodnu pustinju prekrivenu peskom. Kako bi se sprečilo razvejavanje peska sa obešumljenih predela Deliblatske peščare i zaštitilo okolno poljoprivredno zemljište od zasipanja, od 1818. do 1907. godine pošumljena je polovina njene površine. Tada je zabranjena seča drveća i usledilo je podizanje zaštitnih pojaseva u graničnim delovima peščare. Druga faza podizanja vetrozaštitnih pojasa i pošumljavanja Peščare trajala je od 1872. do 1912. godine. Iako se taj mukotrpni posao pokazao opravdanim, do današnjih dana nije se daleko stiglo sa daljim pošumljavanjem.

Vojvodina je i dalje najmanje pošumljena regija Evrope sa svega 7 odsto površine pod šumama, dok standardi predviđaju minimalnu pošumljenost od 14 odsto (toliki je prosek u ostatku Evrope). I trenutna situacija na putevima po Vojvodini, posebno po Banatu, pokazuje da bi u narednim godinama najvažnija stvar trebalo da bude pošumljavanje vetrozaštitnih pojaseva, koji su devastirani nebrigom u prošlim decenijama.

Prema procenama stručnjaka i njihovim upozorenjima iz prethodnih nekoliko godina Vojvodini nedostaje 130.000 hektara šuma, jer je ona trenutno, pored Engleske, najmanje pošumljena regija u Evropi.

Pančevo je i u našim okvirima primer loše prakse sa svega oko 2% pošumljenosti. Na sve manje drveća na teritoriji Pančeva utiče i nekontrolisana seča i krađa. Tokom leta 2013. godine uništen je veliki deo šume u Dolovu, stare više od 50 godina. Policija jeste tada uhapsila dvojicu osumnjičenih, ali je velika šteta već pričinjena, a seča drveća nastavljena.

Svako selo i grad gde su ljudi posekli drveće, zimi se suočavaju sa tim da budu i sami potpuno “odsečeni”. Danas imamo situaciju da su upravo u tom delu teritorije Pančeva, kod Dolova, gde više nema drveća i vetrozaštitnog pojasa, visoki smetovi iz kojih je teško izvući zavejana vozila i ljude, a za saobraćaj je danima zatvoren put.

Sećam se da je pre nekih godinu dana Pančevo napravilo plan da se počne sa podizanjem vetrozaštnih pojaseva i da se posadi oko milion stabala kako bi se sela i grad štitili od štetnog uticaja vetra. I počela je sadnja, nije da nije. Međutim, od poljočuvara možete čuti najneverovatnije priče – osim što su vlasnici njiva ranijih godina sekli drveće kako bi proširili svoj posed, sad uništavaju i te iste novozasađene mladice!

Vetrozaštitni pojas pre svega sprečava eroziju, kojom se odnosi humus i tako slabi plodnost zemljišta, a u Južnom Banatu on je neophodan, jer vetar duva više od 200 dana godišnje.

Klimatske promene su odavno tu, neke uočavamo lakše neke teže. Opravdano bismo mogli da kažemo da i olujni vetrovi orkanske jačine ovih dana u Južnom Banatu jesu posledica klimatskih promena. I ovaj put se nadam da sve što nam se desilo neće brzo pasti u zaborav i da će uskoro uslediti sistemsko rešavanje problema.

Verujem da nikada nećemo saznati koliko košta angažovanje vojske, policije, spasilačke brigade, tenkove, helikoptere kako bi se izvukli zatrpani iz snega. Zar nije jeftinije ponovo posaditi drvorede i vetrozaštitne pojaseve pokraj puta, nego svake zime rizikovati ljudske živote?
Mislite o tome!

 

Autorka: Violeta Jovanov Peštanac,

novinarka i predsednica Zelenih Srbije u Pančevu

 

2 automobili zavejani na prilazu Dolovu



Share
Komentari
  • dijana 04.02.2014 / 19:29

    E svaka vam je na mestu! Svaka čast da je neko uopšte primetio da se iz godine u godinu ponavlja ista priča jer se ne sadi dovoljno drveća, pogotovo ne tamo gde je ono najpotrebnije.
    Mogli biste možda da pokrenete Inicijativu da se sistematski reši ovo pitanje tako što bi se na nivou države ili pokrajine pokrenulo sa organizovanim pošumljavanjem? Ili podizanjem drvoreda duž puteva? Sigurno bi svi to pozdravili jer je korist višestruka.

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)