Ветрозаштитни појас спашава и банатске оранице и штити људе и путеве од ветра и снега

 

Снажан олујни ветар који последњих дана дува, посебно у Јужном Банату, и високи сметови због којих су људи завејани на путевима, отворили су и старо питање – где нам се дедоше ветрозаштитни појас и дрвореди? Ништа, чини ми се, од наших предака и историје нисмо научили, бар не у овом делу Баната, око Делиблатске пешчаре.

Бесомучна и неконтролисана сеча дрвећа у 18. веку оголила је војвођанске оранице претећи да их претвори у неплодну пустињу прекривену песком. Како би се спречило развејавање песка са обешумљених предела Делиблатске пешчаре и заштитило околно пољопривредно земљиште од засипања, од 1818. до 1907. године пошумљена је половина њене површине. Тада је забрањена сеча дрвећа и уследило је подизање заштитних појасева у граничним деловима пешчаре. Друга фаза подизања ветрозаштитних појаса и пошумљавања Пешчаре трајала је од 1872. до 1912. године. Иако се тај мукотрпни посао показао оправданим, до данашњих дана није се далеко стигло са даљим пошумљавањем.

Војводина је и даље најмање пошумљена регија Европе са свега 7 одсто површине под шумама, док стандарди предвиђају минималну пошумљеност од 14 одсто (толики је просек у остатку Европе). И тренутна ситуација на путевима по Војводини, посебно по Банату, показује да би у наредним годинама најважнија ствар требало да буде пошумљавање ветрозаштитних појасева, који су девастирани небригом у прошлим деценијама.

Према проценама стручњака и њиховим упозорењима из претходних неколико година Војводини недостаје 130.000 хектара шума, јер је она тренутно, поред Енглеске, најмање пошумљена регија у Европи.

Панчево је и у нашим оквирима пример лоше праксе са свега око 2% пошумљености. На све мање дрвећа на територији Панчева утиче и неконтролисана сеча и крађа. Током лета 2013. године уништен је велики део шуме у Долову, старе више од 50 година. Полиција јесте тада ухапсила двојицу осумњичених, али је велика штета већ причињена, а сеча дрвећа настављена.

Свако село и град где су људи посекли дрвеће, зими се суочавају са тим да буду и сами потпуно “одсечени”. Данас имамо ситуацију да су управо у том делу територије Панчева, код Долова, где више нема дрвећа и ветрозаштитног појаса, високи сметови из којих је тешко извући завејана возила и људе, а за саобраћај је данима затворен пут.

Сећам се да је пре неких годину дана Панчево направило план да се почне са подизањем ветрозаштних појасева и да се посади око милион стабала како би се села и град штитили од штетног утицаја ветра. И почела је садња, није да није. Међутим, од пољочувара можете чути најневероватније приче – осим што су власници њива ранијих година секли дрвеће како би проширили свој посед, сад уништавају и те исте новозасађене младице!

Ветрозаштитни појас пре свега спречава ерозију, којом се односи хумус и тако слаби плодност земљишта, а у Јужном Банату он је неопходан, јер ветар дува више од 200 дана годишње.

Климатске промене су одавно ту, неке уочавамо лакше неке теже. Оправдано бисмо могли да кажемо да и олујни ветрови орканске јачине ових дана у Јужном Банату јесу последица климатских промена. И овај пут се надам да све што нам се десило неће брзо пасти у заборав и да ће ускоро уследити системско решавање проблема.

Верујем да никада нећемо сазнати колико кошта ангажовање војске, полиције, спасилачке бригаде, тенкове, хеликоптере како би се извукли затрпани из снега. Зар није јефтиније поново посадити дрвореде и ветрозаштитне појасеве покрај пута, него сваке зиме ризиковати људске животе?
Мислите о томе!

 

Ауторка: Виолета Јованов Пештанац,

новинарка и председница Зелених Србије у Панчеву

 

2 automobili zavejani na prilazu Dolovu



Share
Коментари
  • dijana 04.02.2014 / 19:29

    E svaka vam je na mestu! Svaka čast da je neko uopšte primetio da se iz godine u godinu ponavlja ista priča jer se ne sadi dovoljno drveća, pogotovo ne tamo gde je ono najpotrebnije.
    Mogli biste možda da pokrenete Inicijativu da se sistematski reši ovo pitanje tako što bi se na nivou države ili pokrajine pokrenulo sa organizovanim pošumljavanjem? Ili podizanjem drvoreda duž puteva? Sigurno bi svi to pozdravili jer je korist višestruka.

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)