Иницијатива за подизање ветрозаштитних појасева

 

Поводом временских непогода које су протеклих дана паралисале саобраћај на појединим путним деоницама у Војводини и снежних сметова у којима је сатима и данима стотине грађана било заробљено, а њихова безбедност и здравље угрожени, народни посланик и председник Зелених Србије Иван Карић послао је Влади Републике Србије Иницијативу за доношење Републичког плана за подизање и развој ветрозаштитних појасева, како би се сличне ситуације у будућности спречиле.
Зелени Србије желе да скрену пажњу јавности да, иако количина снежних падавина није била неуобичајена за ово доба године, јак ветар је наносећи снег са околних поља проузроковао високе наносе на путевима у Војводини, што је првенствено последица неадекватне заштите путних праваца. У прошлости су се путеви штитили густим дрворедима који су имали више заштитних функција: заштита од снега у зимским месецима, у летњим заштита од сунца и високих температура, а истовремено и заштита ратарских усева од прашине, штетних гасова, а насеља и од буке. Ветрозаштитни појас пре свега спречава ерозију, којом се односи хумус и тако слаби плодност земљишта. Нажалост, у протеклих неколико деценија садња заштитних дрвореда је заборављена пракса, не ретко се догађало да се и постојећи дрвореди секу због огрева или због болести стабала, а није се водило рачуна о потреби обнављања посечених дрвореда.
Војводина је и даље најмање пошумљена регија Европе са свега 7 одсто површине под шумама, док стандарди предвиђају минималну пошумљеност од 14 одсто (толики је просек у остатку Европе). И тренутна ситуација на путевима по Војводини, посебно по Банату, показује да би у наредним годинама најважнија ствар требало да буде пошумљавање ветрозаштитних појасева, који су девастирани небригом у прошлим деценијама.
Према проценама стручњака и њиховим упозорењима из претходних неколико година Војводини недостаје 130.000 хектара шума, јер је она тренутно, поред Енглеске, најмање пошумљена регија у Европи.
За подизање дрвореда потребно је користити бујније и према болестима и штеточинама отпорније сорте, а наша је препорука да се користе брзорастуће енергетске биљке које се могу користити и као биомаса у енергетске сврхе. Овим би осим заштитне и еколошке функције, ови дрвореди имали и велики економски значај.
Зелени Србије подсећају да се изградња и одржавање путне инфраструктуре у Србији мора реализовати у складу са стандардима очувања заштите животне средине. Брига о природи је увек истовремено и брига о човеку.

 C0gXQHy4DbSU52TPyPLHECFH

 



Share
Коментари
  • Мира Карабасил-Костић 05.02.2014 / 06:05

    Јављам Вам се из Војводине, из Куле, свакодневно путујем на посао и сваке године је исти проблем са снежним наносима. Била сам сведок крајем деведесетих када су масовно посечени дрвореди , разлог старост.
    Сигурна сам да би Вашу иницијативу подржали многи.

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)