Поново сви цегере у руке!

Пластичне (најлон) кесе су први пут произведене 1977. године. Неколико година касније доживеле су светску експанзију. Можемо поставити питање зашто су оне данас толико популарне? Осим што су бесплатне, веома су практичне, лагане, отпорне на влагу и издржљиве на тежину. Наиме, потрошачки стил живота увео је појам бесплатних пластичних кеса. Убрзо потом, проблем је неконтролисано почео да расте. И тако постала симбол загађења двадесетог века, свега пролазног, слабог, ружног; а опет, жилавог и неуништивог. Заменила је зембиљ, цегер, котарицу…

У Србији је проблем пластичних кеса настао почетком деведесетих година XX века, када су се сви аспекти друштва нашли у процесу транзиције. Последњих двадесет година, конкретно наша држава није учинила готово ништа да утиче на смањење њиховог промета. Забрињавајући су подаци који наводе да се дневно у Србији потроши седам милиона ових кеса, по једна на сваког становника. На годишњем нивоу, то је око једна милијарда кеса. Процењује се да их у свету већ има око 500 милијарди, највећим делом у морима и рекама. Само у океан Пацифик их је бачено три милиона тона. Сто хиљада морских сисара (као што су китови, делфини и фоке) умре годишње од гутања ових кеса јер их бркају са својом храном – медузама.

Следећи велики проблем је што се оне у природи разлажу и до хиљаду година (у земљи и на депонијама где нема кисеоника ни Сунца труљење траје и до милијарду година). Овако дугим процесом труљења долази до опасног загађења земље и воде. Познато је да се спаљивањем пластике ослобађају отровни гасови, и тешки метали изазивачи рака. Опасан је и њихов отровни пепео, који загађује земљиште и подземне воде. Такође, кесе од пластике идеални су преносници бактерија, а степен њихове рециклаже је свега два одсто! Ако је просечни период коришћења једне кесе двадесетак минута, а процес њихове разградње траје и до неколико хиљада година – зашто се не бисмо запитали која је цена њихове употребе по животну средину, екосистем и најзад цело човечанство? Или ће нас једна по једна бесплатна кеса коштати опстанка?

Ипак, све чешће се прича о борби за постепену замену пластике, еколошки и економски прихватљивијим материјалима. Тако, поставља се питање шта је најбоље решење: полуразградиве, биоразградиве кесе, папирне кесе; или повратак платненим цегерима и корпама?

Замена пластичних кеса папирним, да или не? Папирне кесе које су биоразградиве немају штетан утицај након одлагања, могу се користити више пута, издржљиве су и чврсте, а уколико је добро упакована једна може да издржи исту тежину колико и четири пластичне. Али, оправданост преласка на папирне кесе са еколошког становишта у потпуности мора да се сагледа, потребно је осматрати њихов целокупан животни циклус. Подаци говоре да је потребан је велики утрошак енергије за њихову производњу (4 пута више енергије него за производњу пластичних. Такође, емисија гасова у атмосферу је за 70% већа при производњи папирних кеса у односу на пластичне, а за 50% више трују воду да би се произвеле. Ту се отвара и проблем заштите шума. Сече се огроман број стабала, а дрвеће не стиже да расте том брзином, што изазива климатске промене. Такође, оне заузимају више простора приликом депоновања (пораст депонија до 80%). Најзад, рециклажа папира захтева 91% више енергије у односу на рециклажу пластике, А то је и веома скуп и компликован процес. Дакле, враћање папирним кесама није најсретније решење.

Као могуће решење наводи се и производња и коришћење биоразградивих кеса. Оне на скробној бази се праве од кукуруза, кромпира или пшенице. Овако произведене испуњавају Европске норме ЕН13432 за компостирање, а морају се распасти 90% за 180 дана под прописаним условима. Оним кесама са адитивима рок разлагања је од 6 месеци до 2 године. Ипак, пракса је мало другачија од теорије. Истраживања указују на преспоро распадање ових кеса, токсичност адитива, те неиспуњавање европских и америчких норми за компостирање.

Ми као еколошко и одрживо решење видимо повратак платненим и памучним цегерима. Данас у САД мање од пет посто људи користи ове цегере. Молимо те да повећаш овај број својим примером који ће следити други.
Куповином цегера си решио један велики проблем у свету!

Катарина Шеловић

преузето са www.vranjanske.co.rs

преузето са www.vranjanske.co.rs



Ознаке: , , , , ,
Share
Коментари
  • Sikon 16.12.2013 / 08:59

    Ja kupio prosle nedelje na Najlonu za 150 din :)

  • Maja 11.06.2014 / 08:06

    Bravo druze, i ja svoj imam godinama, plasticne kese nikad ne uzimam :)

  • Don Kihot 11.06.2014 / 14:15

    Nosim uvek veliku torbu (dobro vidljivu!) i opet moram uvek (!) da izgovorim: “Ne treba mi kesa, imam torbu.” i da istrpim kasirkin pogled pun zbunjenosti i neverice…Onda se osecam kao tvrdoglavi, usamljeni Don Kihot

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)