GMO: poziv na opreznost

Da li biste kupili cipele a da ih ne probate? Da li biste potpisali ugovor za prodaju stana, a da vam se naknadno kaže cena? Verujem da je odgovor na oba pitanje NE!

Priznaćete i da je potpuno apsurdno i neprihvatljivo dozvoliti promet GMO bez ijednog nezavisnog naučnog istraživanja, sigurnosne studije kojom bi suprotna strana pokušala da dokaže svoje tvrdnje – da je GM hrana bezbedna.

A cena rizika je mnogo velika. Veća od cene cipela, cene stana. Cena je naš život i život naše dece.

Dosadašnja naučna istraživanja sa razlogom stvaraju zabrinutost, jer rezultati tih istraživanja kažu da GM hrana predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi.

Statistika kaže da je u Americi od kada je odobrena upotreba GMO došlo do povećanja brojnih zdravstvenih problema – procenat Amerikanaca koji imaju hronične bolesti je skočio sa 7% na 13%, a u porastu su i alergije na hranu, autizam, reproduktivni problemi, sterlitet, rak…

Američka akademija za zaštitu životne sredine je pozvala lekare da propisuju dijete bez GMO za svoje pacijente, jer dosadašnje studije koje su rađene na životinjama pokazuju razna oštećenja organa, gastrointestinalnih organa, poremećaje imunog sistema, ubrzano starenje, nepodlodnost, a kod trudnica razne poremećaje fetusa, sve to kao posledica upotrebe GM hrane.

Ruski naučnici na čelu sa dr. Surovom su pre dve godine objavili senzacionalne rezultate dvogodišnjeg istraživanja, tokom koga je ustanovljeno da su hrčci hranjeni GM hranom u trećoj generaciji potpuno izgubili sposobnost reprodukcije.

Činjenica je da, onog trenutka kada se dozvoli promet GM hrane, nastaje kontaminiranost biosistema koju je nemoguće zaustaviti. GM hrana ostavlja dugoročne štetne efekte, jer se umetnuti GM geni mogu ugrađivati u DNK bakterija koje normalno obitavaju u ljudskom organizmu. Potencijalni štetni uticaj na ljudski organizam je ogroman, jer moge štetne posledice su primetne tek posle dugotrajnog izlaganja, te sa razlogom postoji bojazan da decenijama nećemo moći precizno identifikovati problem.

U procesu proizvodnje GM hrane mešanjem gena potpuno nesrodnih vrsta genetskim inženjeringom nastaje niz procesa, koji mogu imati negativne posledice po ljudski organizam i biodiverzitet. Osim toga, bez obzira na vrstu gena koji se ubacuje može doći do masovne kolateralne štete, jer većina biljaka koje ljudi konzumiraju proizvode toksine niskog stepena toksičnosti, tako da ne proizvode štetne posledice po zdravlje, ali postoji zabrinutost da ubacivanjem stranih gena u biljku može doći do toga da biljka počne da proizvodi toksine na višim nivoima koji bi mogli biti opasni za ljude.

Na primer, dobijete veliki jarko crveni paradajz, pravilnog oblika, kao sa slike, koji sadrži štetne elemente po ljudsko zdravlje. Jer da bi se postigla i što duže zadržala odgovarajuća estetska forma, koja će biti primamljiva za oko potrošača žrtvuje se suština, a to je da mi taj proizvod treba da jedemo i da je osnovno da bude zdrav! Genetski modifikovana biljka može da ima i niži nutritivni kvalitet od svog tradicionalnog, tako što hranjive materije postaju nedostupne ili nesvarljive za ljude. Razlog nastanka takve pojave je niz procesa, koji ne mogu da se kontrolišu, a koji su posledica veštačke inputacije gena. Takozvana “tolerancija na herbicide” je jedna od bitnih karakteristika GMO, jer se na ovaj način kontroliše pojava korova. Tako četiri glavne GM biljke: soja, uljana repica, kukuruz i pamuk mogu da prežive i smrtonosne doze “ubice korova”, a posledica toga je činjenica da ovi usevi imaju velike ostatke otrovnih herbicida. Neosporiva je i činjenica da su u Velikoj  Britaniji alergije na soju skočile su za 50% , nakon što je u u ishranu uvedena GM soja.

Poznato je da pčele ne oprašuju GM biljke, a kako kažu stari ljudi,kad nestane pčela, nestaće i nas.

 Još sedamdesetih godina prošlog veka Kissinger je celu filozofiju sažeo u jednu rečenicu: ”Kontroliši naftu i kontrolisat ćeš zemlju. Kontroliši hranu i  kontrolisat ćeš ljude”.

Već smo uveliko suočeni sa pitanjem zajedničke, globalne odgovornosti da potomstvu ostavimo ništa manje šansi za razvoj nego što ih mi sad imamo. Održivost je jedini ispravan put, kojem težimo, da zadovoljavanje potreba sadašnjih generacija ne ugrožava potrebe budućih generacija. Uvođenje genetički modifikovane hrane u ishranu se kosi sa principima održivog razvoja, je GM hrana ostavlja negativne posledice po zdravlje budućih generacija, i samim tim im uskraćuje pravo na zdrav život. Vreme je za buđenje. Recite NE GMO!

 

Jelena Ristović



Oznake: , , ,
Share
Komentari
  • Ivona 09.12.2013 / 13:21

    Stvarno treba da se zabrinemo sta jedemo.

  • Persa 04.05.2014 / 07:27

    Potpuno se slazem sa Jelenom i podrzavam sve ono sto ce da pomogne nasem coveku da GMO hrana nw udje u nasu Srbiju.Ja imam pitanje za vas samo kako da otvorimo oci nasim politicarima da i oni prihvate nase misljnje….? To je problem nas i onih koji misle kao mi…..

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)