ГМО: позив на опрезност

Да ли бисте купили ципеле а да их не пробате? Да ли бисте потписали уговор за продају стана, а да вам се накнадно каже цена? Верујем да је одговор на оба питање НЕ!

Признаћете и да је потпуно апсурдно и неприхватљиво дозволити промет ГМО без иједног независног научног истраживања, сигурносне студије којом би супротна страна покушала да докаже своје тврдње – да је ГМ храна безбедна.

А цена ризика је много велика. Већа од цене ципела, цене стана. Цена је наш живот и живот наше деце.

Досадашња научна истраживања са разлогом стварају забринутост, јер резултати тих истраживања кажу да ГМ храна представља озбиљан ризик по здравље људи.

Статистика каже да је у Америци од када је одобрена употреба ГМО дошло до повећања бројних здравствених проблема – проценат Американаца који имају хроничне болести је скочио са 7% на 13%, а у порасту су и алергије на храну, аутизам, репродуктивни проблеми, стерлитет, рак…

Америчка академија за заштиту животне средине је позвала лекаре да прописују дијете без ГМО за своје пацијенте, јер досадашње студије које су рађене на животињама показују разна оштећења органа, гастроинтестиналних органа, поремећаје имуног система, убрзано старење, неподлодност, а код трудница разне поремећаје фетуса, све то као последица употребе ГМ хране.

Руски научници на челу са др. Суровом су пре две године објавили сензационалне резултате двогодишњег истраживања, током кога је установљено да су хрчци храњени ГМ храном у трећој генерацији потпуно изгубили способност репродукције.

Чињеница је да, оног тренутка када се дозволи промет ГМ хране, настаје контаминираност биосистема коју је немогуће зауставити. ГМ храна оставља дугорочне штетне ефекте, јер се уметнути ГМ гени могу уграђивати у ДНК бактерија које нормално обитавају у људском организму. Потенцијални штетни утицај на људски организам је огроман, јер моге штетне последице су приметне тек после дуготрајног излагања, те са разлогом постоји бојазан да деценијама нећемо моћи прецизно идентификовати проблем.

У процесу производње ГМ хране мешањем гена потпуно несродних врста генетским инжењерингом настаје низ процеса, који могу имати негативне последице по људски организам и биодиверзитет. Осим тога, без обзира на врсту гена који се убацује може доћи до масовне колатералне штете, јер веćина биљака које људи конзумирају производе токсине ниског степена токсичности, тако да не производе штетне последице по здравље, али постоји забринутост да убацивањем страних гена у биљку може доћи до тога да биљка почне да производи токсине на вишим нивоима који би могли бити опасни за људе.

На пример, добијете велики јарко црвени парадајз, правилног облика, као са слике, који садржи штетне елементе по људско здравље. Јер да би се постигла и што дуже задржала одговарајућа естетска форма, која ће бити примамљива за око потрошача жртвује се суштина, а то је да ми тај производ треба да једемо и да је основно да буде здрав! Генетски модификована биљка може да има и нижи нутритивни квалитет од свог традиционалног, тако што храњиве материје постају недоступне или несварљиве за људе. Разлог настанка такве појаве је низ процеса, који не могу да се контролишу, а који су последица вештачке инпутације гена. Такозвана “толеранција на хербициде” је једна од битних карактеристика ГМО, јер се на овај начин контролише појава корова. Тако четири главне ГМ биљке: соја, уљана репица, кукуруз и памук могу да преживе и смртоносне дозе “убице корова”, а последица тога је чињеница да ови усеви имају велике остатке отровних хербицида. Неоспорива је и чињеница да су у Великој  Британији алергије на соју скочиле су за 50% , након што је у у исхрану уведена ГМ соја.

Познато је да пчеле не опрашују ГМ биљке, а како кажу стари људи,кад нестане пчела, нестаће и нас.

 Још седамдесетих година прошлог века Киссингер је целу филозофију сажео у једну реченицу: ”Контролиши нафту и контролисат ћеш земљу. Контролиши храну и  контролисат ћеш људе”.

Већ смо увелико суочени са питањем заједничке, глобалне одговорности да потомству оставимо ништа мање шанси за развој него што их ми сад имамо. Одрживост је једини исправан пут, којем тежимо, да задовољавање потреба садашњих генерација не угрожава потребе будућих генерација. Увођење генетички модификоване хране у исхрану се коси са принципима одрживог развоја, је ГМ храна оставља негативне последице по здравље будућих генерација, и самим тим им ускраћује право на здрав живот. Време је за буђење. Реците НЕ ГМО!

 

Јелена Ристовић



Ознаке: , , ,
Share
Коментари
  • Ivona 09.12.2013 / 13:21

    Stvarno treba da se zabrinemo sta jedemo.

  • Persa 04.05.2014 / 07:27

    Potpuno se slazem sa Jelenom i podrzavam sve ono sto ce da pomogne nasem coveku da GMO hrana nw udje u nasu Srbiju.Ja imam pitanje za vas samo kako da otvorimo oci nasim politicarima da i oni prihvate nase misljnje….? To je problem nas i onih koji misle kao mi…..

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)