Nojeva barka

Verovatno su mnogi ispratili vest o potpisivanju sporazuma o saradnji iz oblasti vodoprivrede između naše Vlade Srbije i Alžirske delegacije koja je posebno bila zainteresovana za odbranu od poplava velikih gradova u njihovoj zemlji. Tu je Srbija ona strana koja ima iskustva o rešavanju problema u ovakvim situacijama, pa su došli ljudi po savete i nude poslovne aranžmane iz oblasti gazdovanja vodnim resursima. Sve to na prvi pogled izgleda potpuno normalno i u redu, ali je izgleda manje poznato koliko se nemarno naša zemlja odnosi po pitanju brige o svojim rekama i svojim građanima koji su nastanjeni na njihovim obalama i poseduju imovinu u priobalju vodotokova. Saradnja sa Azerbejdžanom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Alžirom, Kinom i mnogim drugim nama „bliskim“ državama po pitanju vodnih resursa je izgleda veći prioritet nego saradnja sa susednim državama sa kojima imamo prirodne granice koje su najčešće neki vodotok. Pa kako reče jedan kolega iz naše stručne delegacije „a kad ćemo sa Bosancima, šta ćemo sa Drinom?“ Kao neko ko je stanovnik zapadne Srbije posebno sam zainteresovan za reku Drinu i zbivanja vezana za svoje profesionalno zanimanje.

    Možda vam nije poznato ali stanovnici opštine Bogatić tj. iz KO Badovinci počevši od rata u Bosni pa do danas imaju velike probleme oko gazdovanja na svojim imanjima koja se sada nalaze u drugoj državi. Nekadašnja međurepublička granica nalazila se na nekoliko kilometara od obale reke Drine pa se Srbija nekada prostirala i na levoj i na desnoj obali i sve je to katastarski pripadalo KO Badovinci. Ali formiranjem  države Bosne i Hercegovine međudržavna granica postaje reka Drina i mnoge poljoprivredne površine i šume ostaju na teritoriji druge države. Niko ne spori pravo vlasništva nad ovim parcelama, ali  je potrebno preći most i carinski pregled da bi se došlo do parcela koje traže obradu, setvu, žetvu i sve druge potrebne radnje da bi se došlo do krajnjeg proizvoda. O krađama šume i useva nećemo sada govoriti.O carinskim pregledima i sitnim podmićivanjima da bi dovezao svoje svojoj kući takođe nećemo sada govoriti. Ali o brizi države Srbije o svojim građanima, koje nema, svakako treba govoriti.

        Vlade se menjaju a problem ostaje. EU u ovoj situaciji ne prepoznaje da problem postoji, jer je tamo sasvim normalno posedovati imovinu u drugoj državi, a ukoliko ti nije isplativo da je imaš, prodajom rešavaš problem. 

       O zagađenosti naših reka nećemo sada govoriti, ali je potrebno komentarisati izbor lokacije za regionalnu deponiju na obali reke Drine. Odluka je doneta od strane odbornika Skupštine Grada Loznica. Zeleni su se sasvim razumljivo izjasnili protiv takve odluke i pokušali obrazložiti takvo stanovište svim mogućim argumentima.B orba da se ne učini nova ekološka katastrofa je obaveza svih savesnih građana, a Zeleni moraju da je predvode pa čak i kada je ozakonjena. Politička, interesno doneta odluka, antiekološka i protiv volje meštana koji su protestvovali, ne može biti pravdana skrivanjem iza Instituta Kirilo Savić koji je vrlo sumnjivim kriterijumima ocenio lokaciju na obali reke Drine kao najpovoljniju. Ali valjda će se neko iz institucija čije su saglasnosti potrebne za gradnju deponije izjasniti poštujući struku a ne naređenje „odozgo“. Sa nadom da postoje stručni ljudi koji imaju hrabrost da stoje iza svog stručnog mišljenja očekujemo ishod.

         A sada nešto o onom vapaju „a kad ćemo sa Bosancima šta ćemo sa Drinom“. Ne treba smetnuti sa uma da je reka Drina granica između Srbije i Republike Srpske. Poziv da se oformi međudržavna komisija o izgradnji hidroelektrana na reci Drini uporno se odbija od naše strane iz meni nepoznatih i neobjašnjivih razloga. To traje već  dvadesetak godina. Pre nekoliko godina upućen je poziv za osnivanje zajedničke komisije koja bi usaglasila potrebu za podizanjem odbrambenih nasipa na obalama reke Drine i sa naše i sa njihove strane. U međuvremenu  bosanska strana je iznašla potrebna finansijska sredstva i pokrenuće tokom 2014. godine izgradnju odbrambenih nasipa na svojoj levoj obali Drine. Nasipi se podižu na potezu od Bijeljine do Janje u dužini od oko 30 kilometara i mogu izazvati katastrofalne posledice po priobalje na teritoriji Srbije.  Leva niža obala biće zaštićena odbrambenim nasipima, dok će naša desna obala biti plavljena pri znatno nižim vodostajima od dosadašnjih. Područje nizvodno od Loznice prema Badovincima, gde ne postoje odbrambeni nasipi, biće ugroženo poplavama i procena je zavisno od visine budućih „bosanskih nasipa“ da bi do izlivanja reke Drine dolazilo u proseku svake druge godine.  Ali nam još uvek ostaje nada da će Srbi da se slože!

      Da li ćemo narednih godina usled posledica poplava uz reku Drinu viđati nove moderne varijante Nojevih barki u potrazi za kopnom?

 

inžinjer vodoprivrede i predsednik Zelenih Srbije pokret za Loznicu Dragan Milošević



Oznake: , , ,
Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)