Нојева барка

Вероватно су многи испратили вест о потписивању споразума о сарадњи из области водопривреде између наше Владе Србије и Алжирске делегације која је посебно била заинтересована за одбрану од поплава великих градова у њиховој земљи. Ту је Србија она страна која има искуства о решавању проблема у оваквим ситуацијама, па су дошли људи по савете и нуде пословне аранжмане из области газдовања водним ресурсима. Све то на први поглед изгледа потпуно нормално и у реду, али је изгледа мање познато колико се немарно наша земља односи по питању бриге о својим рекама и својим грађанима који су настањени на њиховим обалама и поседују имовину у приобаљу водотокова. Сарадња са Азербејџаном, Уједињеним Арапским Емиратима, Алжиром, Кином и многим другим нама „блиским“ државама по питању водних ресурса је изгледа већи приоритет него сарадња са суседним државама са којима имамо природне границе које су најчешће неки водоток. Па како рече један колега из наше стручне делегације „а кад ћемо са Босанцима, шта ћемо са Дрином?“ Као неко ко је становник западне Србије посебно сам заинтересован за реку Дрину и збивања везана за своје професионално занимање.

    Можда вам није познато али становници општине Богатић тј. из КО Бадовинци почевши од рата у Босни па до данас имају велике проблеме око газдовања на својим имањима која се сада налазе у другој држави. Некадашња међурепубличка граница налазила се на неколико километара од обале реке Дрине па се Србија некада простирала и на левој и на десној обали и све је то катастарски припадало КО Бадовинци. Али формирањем  државе Босне и Херцеговине међудржавна граница постаје река Дрина и многе пољопривредне површине и шуме остају на територији друге државе. Нико не спори право власништва над овим парцелама, али  је потребно прећи мост и царински преглед да би се дошло до парцела које траже обраду, сетву, жетву и све друге потребне радње да би се дошло до крајњег производа. О крађама шуме и усева нећемо сада говорити.О царинским прегледима и ситним подмићивањима да би довезао своје својој кући такође нећемо сада говорити. Али о бризи државе Србије о својим грађанима, које нема, свакако треба говорити.

        Владе се мењају а проблем остаје. ЕУ у овој ситуацији не препознаје да проблем постоји, јер је тамо сасвим нормално поседовати имовину у другој држави, а уколико ти није исплативо да је имаш, продајом решаваш проблем. 

       О загађености наших река нећемо сада говорити, али је потребно коментарисати избор локације за регионалну депонију на обали реке Дрине. Одлука је донета од стране одборника Скупштине Града Лозница. Зелени су се сасвим разумљиво изјаснили против такве одлуке и покушали образложити такво становиште свим могућим аргументима.Б орба да се не учини нова еколошка катастрофа је обавеза свих савесних грађана, а Зелени морају да је предводе па чак и када је озакоњена. Политичка, интересно донета одлука, антиеколошка и против воље мештана који су протествовали, не може бити правдана скривањем иза Института Кирило Савић који је врло сумњивим критеријумима оценио локацију на обали реке Дрине као најповољнију. Али ваљда ће се неко из институција чије су сагласности потребне за градњу депоније изјаснити поштујући струку а не наређење „одозго“. Са надом да постоје стручни људи који имају храброст да стоје иза свог стручног мишљења очекујемо исход.

         А сада нешто о оном вапају „а кад ћемо са Босанцима шта ћемо са Дрином“. Не треба сметнути са ума да је река Дрина граница између Србије и Републике Српске. Позив да се оформи међудржавна комисија о изградњи хидроелектрана на реци Дрини упорно се одбија од наше стране из мени непознатих и необјашњивих разлога. То траје већ  двадесетак година. Пре неколико година упућен је позив за оснивање заједничке комисије која би усагласила потребу за подизањем одбрамбених насипа на обалама реке Дрине и са наше и са њихове стране. У међувремену  босанска страна је изнашла потребна финансијска средства и покренуће током 2014. године изградњу одбрамбених насипа на својој левој обали Дрине. Насипи се подижу на потезу од Бијељине до Јање у дужини од око 30 километара и могу изазвати катастрофалне последице по приобаље на територији Србије.  Лева нижа обала биће заштићена одбрамбеним насипима, док ће наша десна обала бити плављена при знатно нижим водостајима од досадашњих. Подручје низводно од Лознице према Бадовинцима, где не постоје одбрамбени насипи, биће угрожено поплавама и процена је зависно од висине будућих „босанских насипа“ да би до изливања реке Дрине долазило у просеку сваке друге године.  Али нам још увек остаје нада да ће Срби да се сложе!

      Да ли ћемо наредних година услед последица поплава уз реку Дрину виђати нове модерне варијанте Нојевих барки у потрази за копном?

 

инжињер водопривреде и председник Зелених Србије покрет за Лозницу Драган Милошевић



Ознаке: , , ,
Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)