Форум „Септичке јаме Србије“

Време: октобар 2013.
Место: Београд

Зелени Србије, Центар за зелену економију

Форум „Септичке јаме Србије“

Београд,

04.10.2013. године

 

image2image1

 

 

image3Горан Митић: На Форуму Центра за зелену економију, презентована је пројектна идеја под називом „Септичке јаме Србије са акцентом на проблеме руралног развоја.“

Намера је да се креира решење на бази доступне технологије билошког третмана и других техничких решења као и модел за управљање отпадним водама преко септичких јама на начин да управљање тим системом буде део комуналних система.

Створене су основе за израду Националног програма Зелених Србије који треба да буде предложен за спровођење на свим нивоима власти, као и да постане део стратегије управљања водама чија је израда у току. Такође је разматрана могућност да се предложи Акциони план решавања који подразумева и стварање потребног законског оквира, стварање финансијских институција и подршка технолошким решењима. Предложено је да и Народни посланик Зелених Србије Иван Карић у Скупштини Србије затражи Јавно слушање на ову тему.

 

image4Иницијатор пројекта Мр Перо Новаковић (члан Центра за зелену економију), представио je пројекат „Септички системи у оквиру руралних комуналних система“. Он је указао на постојеће проблеме, да је већина септичких јама у Србији непропусна, да су бунари претворени у септичке јаме, да нема надзора над изграђеним јамама, нарочито у руралним подручјима. Већина отпадних вода из септичких јама не би смела да се испушта у канализационе мреже без претходног предтретмана, а да не говоримо о директном испуштању њиховог садржаја у реке, потоке.

 

Неопходно је усвојити одређене норме којима ће се обезбедити да неке отпадне воде, не би смеле да се упуштају у септичке јаме без претходног предтретмана (отпадне воде од прераде млеке, меса, прања судова, киселина, масти, уља). Потребно нам је да обезбедимо третман отпадних вода која су ван домашаја канализационог система и постројења за третман отпадних вода.

Могуће решење: Биоремедијација, тј примена микроорганизама који већ постоје у отпадним водама, који се селекционишу, умножавају и природним разлагањем врше пречишћавање отпадних вода. Неке од техника биоремедијације су: фиторемедијација, биореактори, прављење ђубрива. Примењују се на месту настанка загађења или на неком другом месту.

Неопходно је решити испуштање санитарних отпадних вода из домаћинстава и малих привредних објеката који су ван високо урбаних зона и у подручјима где канализациони систем није доступан. Санитарна отпадна вода се пречишћава локално, коришћењем екосистема земљишта да пречисти претходно третирану воду (микроорганизмима), а не изграђују се скупи, компликовани, централизовани системи за прешћавање отпадних вода. Обрада отпадних вода сеоских домаћинстава са сточарских фарми биле би посебно третиране. Постоје у техничком смислу типске септичке јаме већ направљене од одређених материјала које обезбеђују довољно времена да се чврсте материје из отпадних вода таложе, а масти и уља издвоје на површини. Таложиве чврсте материје органског типа, се процесом хидролизе разграђују и прелазе у течну фазу, што је добра подлога за микробиолошки свет подземља да се разгради.

Више септичких јама новог типа могу бити повезане са мањим постројењем за прераду на једном месту. Врло је важно обезбедити да се не загађују лежишта изданских подземних вода. Сеоска домаћинства и приградска насеља, практично су ван комуналних система за пречишћавање отпадних вода, ван контроле надлежних органа и ван подршке друштва. Овакви системи, флексибилни системи, алтернативни системи могли би да буду једно од решења до којег ће се лакше доћи да би се спречило загађивање воде и земљишта.

Господин Петар је предложио низ мера као и неопходност да се у оквиру наведене области донесу програми, да се доврше Катастри септичких јама, те да је неопходан акциони програм за решавање питања отпадних вода и подземних вода у сеоским и приградским насељима у циљу побољшања услова за заштиту животне средине, и услова за обављање пољопривредне делатности, као и изградња инвестиционог модела којима би третман отпадних вода кроз флексибилне, па чак и преносиве системе септичких јама били део јавног комуналног система. Предложио је формирање стручног и акционог тима за израду пројеката и програма законске регулативе као и приручника за обуку о техничким питањима.

 

image5Бранислав Божовић: Септичке јаме морају бити део јавних комуналних система. Тиме би системи постали флексибилни и децентрализовани. Проблеми нашег села постали би јавни проблеми општина и њихових комуналних система. Пројекти би били типски, преносиви и савремени у духу предложених биолошких третмана и техничких карактеристика. Више повезаних септичких јама у једној регији са мањим системима за прераду могу да буду одговор на садашње стање.


image6Ратко Бајчетић: Промена односа треба да почне са новим правилом: „Нема изградње водоводног система без изграђеног канализационог система“. Потребна је измена прописа Закона о водама, као и нови закон о дефинисању водопривредне делатности. Ефикасно управљање водама није могуће са расцепканим надлежностима у три или четири управне организације или институције. Септичке јаме или расути загађивачи могу се решити да постану део комуналног система. Пример добре праксе представља место Гложањ, где „Мокро поље“(депресија) прикупља садржај септичких јама, пре свега фекалне воде које имају доста нитрата и фосфата, а трска са својим кореновим системом представља биолошки апсорбер који користи више од 90% ових материја.

 

image7Ивана Вуковић: Мали системи на периферији у којима су септичке јаме повезане са малим системом за СБР третман су у надлежности комуналних предузећа у Београду, Зуце-Авала могу да буду један добар пример. На Авали постоје четири постројења за пречишћавање отпадних вода по принципу активног муља (про се врши анаеробно па затим аеробно пречишћавање), и као продукт се добија ђубриво.

 

 

 

image8Радиша Тошић: Акционо и програмско деловање Зелених Србије на ову важну тему треба да почне обраћањем јавности, са врло јасним ставом који треба да промени јавну политику, а то је да нема изградње водовода, бар у урбаним срединама, уколико се истовремено не граде и канализациони системи за пречишћавање отпадних вода, укључујући и мобилне системе септичких јама.

 

 

image9Војкан Миленковић: Заиста је неприхватљиво да се изграде канализациони системи који повезују септичке јаме, а да нема претходне прераде отпадних вода, које се испуштају у наше реке и од њих праве отворени канализациони системи. Пре свега треба да решимо питање отпадних вода у пољопривредним подручјима града Београда јер Београд чини 60% пољопривредно земљиште и треба да буде погодно за здраву пољопривредну производњу, а не извор епидемија становништва.

 

 

Митић Горан: Стратегија управљања водама се ради и неопходно је да она реши и ова питања и то ће бити  предлог Центра за зелену економију. Мали, локални системи за прећишћавање отпадних вода из септичких јама који могу бити и мобилни и преносиви, треба да буду изграђени од државе или приватних компанија и дати на коришћење, како би се створио комунални систем са доста корисних ефеката, чак и са зеленим приносом. Неопходно је Јавно слушање у Скупштини Републике Србије на поменуту тему, као и израда Акционог плана и програма за активност свих наших организација. Треба поменути добру намену Градског секретаријата за заштиту животне средине Града Београда да изгради Катастар септичких јама и да почне са применом биолошког третмана отпадних вода септичких јама.



Share
Коментари
  • drug stari 14.10.2013 / 06:54

    Vecina septickih jama je propusna, i zato kao uslov za izgradnju ide “sep. jama mora da bude vodonepropusna i mora se redovno prazniti”. Dok je jama vodopropusna, to je “dobro”, a kada dodje do problema koriste se izuzetno opasna resenja koja ne bih bas opisivao.
    Mokra polja podnose lako klasicnu sanitarnu vodu i deponije, ali ne i osoku, tako da je lokalno administrativno uredjeno njihovo uklanjanje zasebno dok se klasicna san. otp voda upucuje na mokro polje.
    Na zalost zbog generalnog pada proizvodnje neki su uredjaji predimenzionisani, pa nije problem sadrzaj prazniti ispred uredjaja, a u suprotnom bi se moralo kontrolisano raditi sto i nije neki problem.
    Krajni produkt preciscavanja – isuseni mulj, ide na spaljivanje, deponovanje, poljoprivredu i to se placa.
    To sa mobilnim uredjajima mi bas i ne stoji, ali ako ima mobilnih presa za mulj sve je moguce.:)
    itd.
    Generalno mi se svidja ova prica i ostalo potpisujem.
    Poz

  • Ratko 28.10.2013 / 08:21

    Mokra polja i jesu namenjena sanitarnim fekalnim vodama, a ne industrijskim. Takođe, važno je napomenuti i ekonomski efekat u produkciji trske. Kanalizacioni sistemi ionako bi trebali da se prave kao separatni, jer se na taj način različita hemijska i biološka opterećenja tretiraju u različitim postrojenjima na racionalniji, efikasniji i efektivniji način.

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)