Budućnost su ljudi koji se bave organskom poljoprivredom

 Znate onu priču ‘Carevo novo odelo’? GMO je upravo to. Mi svi treba da budemo to dete koje će reći da je car go. Budućnost su ljudi koji se bave organskom poljoprivredom, koji žive u skladu sa prirodom, koji priznaju prava prirodi isto kao što priznaju prava ljudima, kazala je aktivistkinja Vandana Šiva.

vandana-shiva

Po obrazovanju sam kvantna fizičarka, i fizičari dobro znaju da, kada uzmete deo iz celine ili ga izmenite, da to više nije ista celina i da se posledice teško mogu sagledati. To bi trebalo da znaju i biolozi. Veštački izmenjeni gen jednog semena jednom pušten u prirodni ekosistem može da utiče na milion načina na okolinu, i te efekte niko nije u stanju da sagleda.

Ovim rečima počela je svoje predavanje u Beogradu svetska ekološka aktivistkinja, jedna od vodećih boraca za očuvanje semena, protiv genetski modifikovane hrane – Vandana Šiva. Gostujući na konferenciji koja je prošla prilično nezapaženo u medijima za razliku od onih koje su organizovale državne institucije u korist GMO, Vandana Šiva je beogradskoj publici pojasnila u čemu je problem sa genetski modifikovanim organizmima.

„Šta je poenta kod GMO semena? Poenta je patentiranje, a ne ishrana gladnog stanovništva, kao što oni to žele da predstave. Kada kompanije imaju autorsko pravo na seme, zato što su izmenili jedan deo, cena je ogromna. Tehnologija je izgovor, poenta je da vam naplate za autorska prava. Godine 1995. Monsanto je sve svoje napore usmerio na Zakon o autorskim pravima, i imao je direktnu podršku administracije SAD. U filmu ’Svet po Monsantu’  Buš otvoreno kaže da će se uvažiti interesi te kompanije pri pisanju Zakona o autorskim pravima. Znači ne radi se samo o genetski modifikovanom semenu, već i o genetski modifikovanoj demokratiji. Kao što se rađamo sa pravom na slobodu, tako se rađamo i sa pravom na ono što nam je priroda podarila. Seme nam je od prirode poklonjeno, naše bake i majke su ga razmenjivale i gajile i niko nema prava da nam naplati pravo na njegovo korišćenje. To je cela poenta obaveze registracije semena i vrsta – ko ima pravo da sutra zabrani vašoj baki da koristi neko seme u bašti, samo zato što nije registrovano? Čemu regulacija u toj oblasti osim ako ne žele da vam naplate autorska prava? Zato ja kažem – čuvanje semena je ekološka i demokratska dužnost svih nas. Seme nije stvoreno u laboratoriji, iako su mu oni dodali neka svojstva – ono nam je poklon od prirode. Oko  90 odsto  GM proizvodnje je u pet država sveta: SAD, Kanada, Brazil, Argentina i Indija (samo pamuk, ne hrana). Sve ostale države ga imaju samo u tragovima ili eksperimentalno“, kazala je Šiva.

Poznata filozofkinja, ekofeministkinja i autorka nekoliko knjiga bori se za promene praksi i paradigmi u poljoprivredi i hrani, a pisala je o pravima intelektualnog vlasništva, bioraznolikosti, biotehnologije, bioetike, genetičkog inženjeringa, vode. Osnivačica je Research Foundation for Science, Technology and Ecology, koja je dovela do osnivanja Navdanye, mreže čuvara semenja i organskih poljoprivrednika. Navdanya je dosad pomogla u osnivanju 54 banke semenja u lokalnim zajednicama, edukovala više od 500.000 farmera o suverenosti hrane i održivoj poljoprivredi te pomogla u uspostavljanju „fair trade” organske mreže.

Ponovila je Gandijevo zaveštanje o istini i predložila GMO Satyagraha kao što je nekada Gandi organizovao Salt Satyagraha (Salt marš), prvi nenasilni građanski otpor, marš u Indiji protiv britanskog monopola nad proizvodnjom i distribucijom soli, organizovan 1930. godine . “Narod ima dužnost da ne poštuje nepravedan zakon i to može da iskaže nenasilnim otporom”, kazala je.

Vandana Šiva je gostovala u Beogradu u jeku kampanje za odobravanje uvoza genetski modifikovane hrane. Ministri u Vladi Srbije, Rasim Ljajić i Dragan Glamočić su u četvrtak i petak izjavili da Srbija mora da prihvati GMO na svom tržištu ako želi u Svetsku trgovinsku organizaciju, ali da će ona biti vidno označena te da je neće proizvoditi. Međutim, Vandana Šiva podseća da u EU postoji osam država i 50 regionalnih vlada koje su zabranile GMO i pita “ko ima prava da od vas traži nešto kao uslov ako to nije bilo pravilo za ostale?”

Vandana Šiva je uspela da pred Međunarodnim sudom u Strazburu dobije tužbu protiv američke biotehnološke korporacije Monsanto koja je planirala da patentira jedno svojstvo tradicionalnog indijskog drveta Neem.

Njena osnovna teza je da sve dublja poljoprivredna kriza i kriza hrane ima temelje u sistemu nabavke semenja kao i u sve manjoj raznolikosti semenja i suverenosti nad njim.

Monsantoprotest2

Mapa samoubistava u Indiji je identična mestima na kojima se gajio GM pamuk, a čak 17.000 samoubistava desilo se samo od 2002 do 2007. godine. Po obrazovanju sam kvantna fizičarka, i fizičari dobro znaju da, kada uzmete deo iz celine ili ga izmenite, da to više nije ista celina i da se posledice teško mogu sagledati. To bi trebalo da znaju i biolozi. Veštački izmenjeni gen jednog semena jednom pušten u prirodni ekosistem može da utiče na milion načina na okolinu, i te efekte niko nije u stanju da sagleda.

Suverenost nad semenjem uključuje pravo seljaka da čuvaju, uzgajaju i međusobno izmenjuju seme, zatim pravo na slobodan pristup semenju koje može biti sačuvano, kao i pravo na nepatentirano genetički neizmenjeno semenje, koje nema vlasnika i koje ne kontrolišu korporacije. Suverenost nad semenom zasniva se na bioraznolikosti i na ponovnoj afirmaciji semenja kao opšteg i javnog dobra.

Poslednjih dvadesetak godina događa se ubrzano smanjenje raznolikosti semenja, dok se kontrola nad njim svodi na nekoliko velikih korporacija.  Širom sveta uvode se obavezne registracije semenja, što onemogućava malim farmerima da uzgajaju vlastito seme i prisiljava ih na zavisnost o velikim kompanijama koje ujedno patentiraju i semenje otporno na klimu koje su razvili ti isti farmeri. Time korporacije potkradaju seljake prisvajajući njihovo znanje o semenu i njihovo seme.

Jedna od pretnji suverenosti semenja je i genetička kontaminacija. Indija je izgubila prirodni pamuk kontaminacijom Bt pamukom – vrsta pamuka koja sadrži pesticidnu bakteriju Bacillus thuringiensis. Kanada je izgubila seme kanole koje je kontaminirano GMO Roundup Ready kanolom. Meksiko je izgubio prirodni kukuruz zbog kontaminacije Bt kukuruzom. Nakon kontaminacije, biotehnološke korporacije tuže farmere zbog kršenja patentnih prava.Da bi to sprečili, više od 80 skupina udružilo se kako bi sprečili Monsanto da tuži farmere čije je semenje kontaminirano.

Nakon kontaminacije prirodnog semenja i ovisnosti farmera o kontaminiranom GM semenju koje moraju plaćati korporacijama, nastaju dugovi zbog kojih su mnogi izvršili samoubistva. Indija, zemlja pamuka izgubila je raznolikost pamukovog semenja i suverenost nad semenom pamuka. Više od 95 pamuka te velike zemlje kontroliše Monsanto, a dužničke stope koje su tom prilikom nastale naterale su desetine hiljada indijskih seljaka na samoubistvo. Prema podacima  Nacionalnog ureda za podatke o kriminalu iz 2012. godine – u Indiji se svakih 12 sati ubije jedan seljak.

“Bake i žene znaju šta je pravo i prirodno seme. Sve dok je proizvodnja bila u ženskim rukama, proizvodilo se prirodno. Majka priroda je žena. Muškarci odlaze u kafane, i pripite ih saleću trgovci GM semenom koji im na kredit daju GM seme uz obećanje da će imati veće prinose i brže se obogatiti. Oni dolaze kući i ne govore ženama šta su učinili. Tek nakon samoubistava njihovih muževa žene saznaju da su im imanje i kuća oduzeti od banke. Mapa samoubistava u Indiji je identična mestima na kojima se gajio GM pamuk. Čak 17.000 samoubistava desilo se samo od 2002 do 2007. godine”, kazala je Vandana Šiva.

Zato je pokrenula akciju “Čuvari semena” – ide od sela do sela, od kuće do kuće i skuplja semena, povezuje žene, uči. Njena misija je da svaka škola ima baštu, da se deca povezuju sa prirodom, da se šire ženske bašte, zajedničke bašte, itd. Godine 2003. SAD je pokušala da tuži EU zbog zabrane GMO. Međutim, od toga na kraju nije bilo ništa.

“Znate onu priču ‘Carevo novo odelo’? GMO je upravo to. Mi svi treba da budemo to dete koje će reći da je car go. GM seme nam nije ponudilo ništa za šta nemamo alternativu u prirodi. Moramo identifikovati heroje – države, institucije, novinare, pojedince koji su hrabri da kažu da je car go. Budućnost su ljudi koji se bave organskom poljoprivredom, koji žive u skladu sa prirodom, koji priznaju prava prirodi isto kao što priznaju prava ljudima”, zaključila je Vandana Šiva i najavila osnivanje fondacije “Čuvari semena” i u Srbiji.

 www.kontrapress.com



Oznake: , ,
Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)