Будућност су људи који се баве органском пољопривредом

 Знате ону причу ‘Царево ново одело’? ГМО је управо то. Ми сви треба да будемо то дете које ће рећи да је цар го. Будућност су људи који се баве органском пољопривредом, који живе у складу са природом, који признају права природи исто као што признају права људима, казала је активисткиња Вандана Шива.

vandana-shiva

По образовању сам квантна физичарка, и физичари добро знају да, када узмете део из целине или га измените, да то више није иста целина и да се последице тешко могу сагледати. То би требало да знају и биолози. Вештачки измењени ген једног семена једном пуштен у природни екосистем може да утиче на милион начина на околину, и те ефекте нико није у стању да сагледа.

Овим речима почела је своје предавање у Београду светска еколошка активисткиња, једна од водећих бораца за очување семена, против генетски модификоване хране – Вандана Шива. Гостујући на конференцији која је прошла прилично незапажено у медијима за разлику од оних које су организовале државне институције у корист ГМО, Вандана Шива је београдској публици појаснила у чему је проблем са генетски модификованим организмима.

„Шта је поента код ГМО семена? Поента је патентирање, а не исхрана гладног становништва, као што они то желе да представе. Када компаније имају ауторско право на семе, зато што су изменили један део, цена је огромна. Технологија је изговор, поента је да вам наплате за ауторска права. Године 1995. Монсанто је све своје напоре усмерио на Закон о ауторским правима, и имао је директну подршку администрације САД. У филму ’Свет по Монсанту’  Буш отворено каже да ће се уважити интереси те компаније при писању Закона о ауторским правима. Значи не ради се само о генетски модификованом семену, већ и о генетски модификованој демократији. Као што се рађамо са правом на слободу, тако се рађамо и са правом на оно што нам је природа подарила. Семе нам је од природе поклоњено, наше баке и мајке су га размењивале и гајиле и нико нема права да нам наплати право на његово коришћење. То је цела поента обавезе регистрације семена и врста – ко има право да сутра забрани вашој баки да користи неко семе у башти, само зато што није регистровано? Чему регулација у тој области осим ако не желе да вам наплате ауторска права? Зато ја кажем – чување семена је еколошка и демократска дужност свих нас. Семе није створено у лабораторији, иако су му они додали нека својства – оно нам је поклон од природе. Око  90 одсто  ГМ производње је у пет држава света: САД, Канада, Бразил, Аргентина и Индија (само памук, не храна). Све остале државе га имају само у траговима или експериментално“, казала је Шива.

Позната филозофкиња, екофеминисткиња и ауторка неколико књига бори се за промене пракси и парадигми у пољопривреди и храни, а писала је о правима интелектуалног власништва, биоразноликости, биотехнологије, биоетике, генетичког инжењеринга, воде. Оснивачица је Ресеарцх Фоундатион фор Сциенце, Тецхнологy анд Ецологy, која је довела до оснивања Навданyе, мреже чувара семења и органских пољопривредника. Навданyа је досад помогла у оснивању 54 банке семења у локалним заједницама, едуковала више од 500.000 фармера о суверености хране и одрживој пољопривреди те помогла у успостављању „фаир траде” органске мреже.

Поновила је Гандијево завештање о истини и предложила ГМО Сатyаграха као што је некада Ганди организовао Салт Сатyаграха (Салт марш), први ненасилни грађански отпор, марш у Индији против британског монопола над производњом и дистрибуцијом соли, организован 1930. године . “Народ има дужност да не поштује неправедан закон и то може да искаже ненасилним отпором”, казала је.

Вандана Шива је гостовала у Београду у јеку кампање за одобравање увоза генетски модификоване хране. Министри у Влади Србије, Расим Љајић и Драган Гламочић су у четвртак и петак изјавили да Србија мора да прихвати ГМО на свом тржишту ако жели у Светску трговинску организацију, али да ће она бити видно означена те да је неће производити. Међутим, Вандана Шива подсећа да у ЕУ постоји осам држава и 50 регионалних влада које су забраниле ГМО и пита “ко има права да од вас тражи нешто као услов ако то није било правило за остале?”

Вандана Шива је успела да пред Међународним судом у Стразбуру добије тужбу против америчке биотехнолошке корпорације Монсанто која је планирала да патентира једно својство традиционалног индијског дрвета Неем.

Њена основна теза је да све дубља пољопривредна криза и криза хране има темеље у систему набавке семења као и у све мањој разноликости семења и суверености над њим.

Monsantoprotest2

Мапа самоубистава у Индији је идентична местима на којима се гајио ГМ памук, а чак 17.000 самоубистава десило се само од 2002 до 2007. године. По образовању сам квантна физичарка, и физичари добро знају да, када узмете део из целине или га измените, да то више није иста целина и да се последице тешко могу сагледати. То би требало да знају и биолози. Вештачки измењени ген једног семена једном пуштен у природни екосистем може да утиче на милион начина на околину, и те ефекте нико није у стању да сагледа.

Сувереност над семењем укључује право сељака да чувају, узгајају и међусобно измењују семе, затим право на слободан приступ семењу које може бити сачувано, као и право на непатентирано генетички неизмењено семење, које нема власника и које не контролишу корпорације. Сувереност над семеном заснива се на биоразноликости и на поновној афирмацији семења као општег и јавног добра.

Последњих двадесетак година догађа се убрзано смањење разноликости семења, док се контрола над њим своди на неколико великих корпорација.  Широм света уводе се обавезне регистрације семења, што онемогућава малим фармерима да узгајају властито семе и присиљава их на зависност о великим компанијама које уједно патентирају и семење отпорно на климу које су развили ти исти фармери. Тиме корпорације поткрадају сељаке присвајајући њихово знање о семену и њихово семе.

Једна од претњи суверености семења је и генетичка контаминација. Индија је изгубила природни памук контаминацијом Бт памуком – врста памука која садржи пестицидну бактерију Бациллус тхурингиенсис. Канада је изгубила семе каноле које је контаминирано ГМО Роундуп Реадy канолом. Мексико је изгубио природни кукуруз због контаминације Бт кукурузом. Након контаминације, биотехнолошке корпорације туже фармере због кршења патентних права.Да би то спречили, више од 80 скупина удружило се како би спречили Монсанто да тужи фармере чије је семење контаминирано.

Након контаминације природног семења и овисности фармера о контаминираном ГМ семењу које морају плаћати корпорацијама, настају дугови због којих су многи извршили самоубиства. Индија, земља памука изгубила је разноликост памуковог семења и сувереност над семеном памука. Више од 95 памука те велике земље контролише Монсанто, а дужничке стопе које су том приликом настале натерале су десетине хиљада индијских сељака на самоубиство. Према подацима  Националног уреда за податке о криминалу из 2012. године – у Индији се сваких 12 сати убије један сељак.

“Баке и жене знају шта је право и природно семе. Све док је производња била у женским рукама, производило се природно. Мајка природа је жена. Мушкарци одлазе у кафане, и припите их салећу трговци ГМ семеном који им на кредит дају ГМ семе уз обећање да ће имати веће приносе и брже се обогатити. Они долазе кући и не говоре женама шта су учинили. Тек након самоубистава њихових мужева жене сазнају да су им имање и кућа одузети од банке. Мапа самоубистава у Индији је идентична местима на којима се гајио ГМ памук. Чак 17.000 самоубистава десило се само од 2002 до 2007. године”, казала је Вандана Шива.

Зато је покренула акцију “Чувари семена” – иде од села до села, од куће до куће и скупља семена, повезује жене, учи. Њена мисија је да свака школа има башту, да се деца повезују са природом, да се шире женске баште, заједничке баште, итд. Године 2003. САД је покушала да тужи ЕУ због забране ГМО. Међутим, од тога на крају није било ништа.

“Знате ону причу ‘Царево ново одело’? ГМО је управо то. Ми сви треба да будемо то дете које ће рећи да је цар го. ГМ семе нам није понудило ништа за шта немамо алтернативу у природи. Морамо идентификовати хероје – државе, институције, новинаре, појединце који су храбри да кажу да је цар го. Будућност су људи који се баве органском пољопривредом, који живе у складу са природом, који признају права природи исто као што признају права људима”, закључила је Вандана Шива и најавила оснивање фондације “Чувари семена” и у Србији.

 www.kontrapress.com



Ознаке: , ,
Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)