Да наше паре остану у нашој Србији!

zelena energijaОно што нам је потребно су мале еколошке зелене енергане које у близини потрошача производе електричну и топлотну енергију, на бази домаћег ресурса (обновљиви извори енергије), а градили смо велике електране на бази фосилног горива (угаљ), далеко од потрошача, које производе само струју, уништавајући 2/3 примарне енергије и загађујући земљу, ваздух и воду.

Бацање огромних количина енергије, велико и неконтрлисано загађење земље, воде, ваздуха, неконтрлисано коришћење (“арчење”) природних ресурса, све веће задуживање и одлив нашег новца за набавку фосилних енергената и енергије из иностранства довели су нас до великог сиромаштва и пропасти државне економије. СРБИЈА радије увози гас и нафту из далеких неких земаља него да на територији сваке општине отвори своје “зелене бушотине” гаса и нафте, запосли људе, очисти животну средину, смањи негативан утицај на климатске промене, смањи спољнотрговински дефицит у којем увоз гаса и нафте прелази износ од 2 милијарде долара. Даље пропадања националне економије се може и мора зауставити ако се окренемо себи и својим ресурсима примењујући принципе одрживог равоја. ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

Потребно је да држава хитно усвоји промишљену политику којом би се стимулисала производња енергије из обновљивих извора енергије -ОИЕ- (биомаса, биогас, сунце, ветар); примена когенерације тј.истовремене производње струје и топлоте у индустријским и комуналним енерганама; одвајање органског отпада приликом његовог одлагања и прерада тог отпада у енергију и компост; подизање свести на свим нивоима о неопходности промене понашања у енергетском и еколошком сектору.Грађани/ке морају познавати ризике снабдевања атомском енергијом, морају познавати погубност коришћења струје произведене из угља на начин како се ради у СРБИЈИ, да би се определили за нову енергетску политику засновану на штедњи, ефикасности и обновљивим изворима енергије како би се осигурала сигурност снабдевања енергијом и како би се заштитила клима и животна средина. Све ово гарантује трајну одрживост наше економије и енергетске независности  у односу на реално могуће потресе и проблеме на светском тржишту енергената и енергије. ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

На бази свих прогноза нафта у 21. веку постаје сировина коју је неразумно и по економију погубно користити за ложење пећи и котлова.Ако се користи гас онда обавезно примењивати комбиновану производњу електричне и топлотне енергије (когенерацију). Стални пораст цена нафте и гаса извлачи све више новца из кућног буџета грађана умањујући могућност подмиривања свих осталих потреба чак и здравствених! Смањењем куповне моћи грађана због великих трошкова грејања и струје држава успорава развој целокупне привреде чиме се смањује БНД што доводи до сталног повећања пореза, акциза, ПДВ-а и свакако великог задужења  које се због недостатка привредних активности враћају узимањем нових кредита што државу сигурно води у опасну дужничку кризу. Ако би СРБИЈА, која увози гас и нафту за грејање становништва супституисала тај увоз у висини од 300 милиона евра годишње  на бази својих потенцијала у био маси, соларној енергији (колектори), геотермалној енергији и отпадној топлоти из разних процеса (нпр.производња струје из угља) била би створена значајна привредна активност која би довела до отварања великог броја радних места. Са поменутом сумом новца која би привукла још толико финансијских средстава од приватних инвеститора држава би са укупним инвестиционим фондом од 600 милиона евра субвенционисала и уградњу енергетски ефикасне опреме код великог броја домаћинстава. Повећање цене гаса и нафте у наредној години од најмање 20% (оптимистична прогноза) увећава овај износ на 720 милиона евра. Држава увек “нађе” тј. обезбеди паре за промовисање енергетске зависности од увозног гаса и нафте уместо да промовише производњу енергије из ОИЕ и примену когенерације! ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

Примена когенерације тј. истовремене производње електричне и топлотне енергије у постојећим термоелектранама на угаљ и градским топланама могла би СРБИЈИ да донесе 2-3 пута већу производњу енергије. Тренутно се приликом прозводње струје у ТЕ на угаљ ствара топлотна енергија која се не користи, или врло мало користи, већ одлази у околину стварајући велику еколошку штету због емисије загађујућих материја и загревања околине. Наравно и велику економску штету: на сваки 1 MWh произведене и потрошене струје чија је цена цца 60 евра произведе се и баци 2 MWh топлоте чија је вредност 100 евра!! Из ЕПС-а долазе упозорења да, у случају да се СРБИЈА на енергетском плану не модернизује и не уведе неопходне стандарде у области заштите животне средине, постоји опасност од затварања енергетских објеката и од плаћања високих казни за прекорачење емисије штетних гасова! ЕПС емитује преко 40 милиона тона CO2 а СРБИЈА у целини преко 70 милиона тона CO2, тј. око 10 тона CO2 по становнику!! Увођење пореза у ЕУ на емисије угљендиоксида од 20 евра по тони нико у СРБИЈИ не узима озбиљно јер смо ми увек спремни да плаћамо разне неефикасности. Ако би се искористила произведена топлота у ТЕ повеæао би се значајно степен изкоришћења енергетског потенцијала угља а самим тим би се смањиле емисије штетних гасова, с једне стране односно, држава би, с друге стране, остварила велике финансијске уштеде јер би значајно смањила  увоз гаса и нафте за грејање грађана и индустрије. ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

Изградњом ТЕ на угаљ КОЛУБАРА Б која би производила само струју било би бачено у околину сваког радног сата око 750 MWh топлоте што одговара приближно 1/3 данашњих потреба Београда за грејањем које се данас подмирује увозом 95.000 м3 гаса сваког сата што у зимској сезони грејања, у трајању од 3.000 сати значи увоз од цца 265.000.000 м3 гаса, тј. девизни финансијски трошак од око 120.000.000 евра. Зато СРБИЈА мора да уведе когенерацију тј. истовремену производњу струје и топлоте и да на тај начин изкористи 70% енергетског потенцијала нашег угља а не као до сада ни 25%! ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

Могућност изградње когенерационих постројења у градским топланама је реална што би из нужне и потребне производње топлотне енергије за даљинско грејање створило производњу струје односно инсталисану електричну снагу од око 3.000 MWh! Ако СРБИЈИ, према будућим потребама у наредном периоду недостају 2 електране од по 750 MWh тј. 1,5 GW произилази да примена когенерације у градским топланама може да произведе два пута више струје од прогнозираних потреба, да значајно поправи “квалитет” наше струје, да одложил изградњу ТЕ на угаљ и сачува наш угаљ за нека тешка и неизвесна времена. ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

Одржива пољопривреда и индустрија хране треба да смање своје негативне утицаје на животну средину укљућујући “трошење” земље и загађење воде сталном употребом минералног вештачког ђубрива као и велико емитовање гасова који изазивају климатске промене (метан,угљендиоксид). Пред пољопривредом се постављају ригорозни захтеви за правилно одлагање стајњака,екскремената и другог органског отпада,смањење захватања чисте воде и правилно коришћење ђубрива које се растура по њивама. Много оправданих захтева а један одговор који решава наведене проблеме: биогас ! Биогасна технологија третира загађење и органски отпад као сировину за производњу обновљиве “зелене” енергије и биолошког органског ђубрива уз значајно смањење загађења земље, воде, ваздуха и озонског омотача. Остварена производња струје, топлоте, биођубрива и значајно смањење емисије гасова који утичу на климатске промене стварају велике финансијске ефекте и значајно смањење  увоза гаса, нафте, струје, компоста… ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

Фарма свиња која на годишњем нивоу произведе и испоручи тржишту 30.000 товљеника укупне тежине 3.000.000 кг “произведе” и преко 100.000 тона опасног органског отпада (стајњак, осока, кланични отпад) што изазива загађење површинских и подземних вода, земље, ваздуха, климе што све утèе негативно на здравље људи. Реализујући своју делатност фарма троши струју изазивајући велике еколошке проблеме који прате копање угља и производњи струје у термоелектранама. Такође, фарма троши за своје потребе гас и нафту што изазива значајан одлив наших пара и то “девизних” за набавку гаса и нафте. Ако би држава створила обавезу и амбијент фарма би, решавањем еколошког проблема, из биоразградљивог отпада уз додатак биљне зелене масе применом биогасне технологије произвела на годишњем нивоу око 4.000.000 м3 биогаса што би смањило увоз фосилног земног гаса за око 2.500.000 м3 за чију набавку је потребно обезбедити око 1.000.000 евра! Коришћењем поменутог биогаса фарма би произвела око 8.000.000 kWh струје чиме би се смањила потрошња угља за више од 16.000 тона и велико загађење које прати производњу струје из угља. У СРБИЈИ се данас производи око 3.000.000 товљеника годишње а реалне могућности су дупло веће што би омогућило значајан извоз свињског меса (Данска произведе око 20.000.000 товљеника од чега 70% иде у извоз). Производња зелене биоенергије и биођубрива би се значајно увећала а “одлив девиза” за увоз гаса и нафте значајно смањио. ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

У СРБИЈИ се данас гаји око 400.000 крава музара а реална могућност је дупло већа, што би омогућило сигурно снабдевање домаћег тржишта и значајан извоз млека и млечних производа, запошљавање великог броја људи и трајно и одрживо коришћење пољопривредног земљишта. Правилним и обавезујућим третманом стајњака и осоке, насталим гајењем 400.000 крава музара, произвело би се, уз додатак зелене биљне масе, 320.000.000 м3 биогаса што би смањило увоз руског гаса за 190.000.000 м3 односно девизни одлив од 75.000.000 евра! Ако би се у кратком  року достигао капацитет од 800.000 крава музара велики број људи би се ангажовао у примарној пољопривредној производњи, за третман и сакупљање органског отпада и биомасе, за рад на биоенергетским  постројењима, на одржавању инсталација и процеса и све то у очуваној животној средини. Произведена зелена енергија би смањила девизни одлив за набавку гаса од 150.000.000 евра! ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

СРБИЈА има 4.600 села а на путу изумирања је више од 2.000 села и засеока. Више од 700.000 хектара необрађеног, запарложеног и “остарелог” земљишта а сточни фонд је преполовљен. Сеоско становништво је маргинализовано а животна средина је разорена због чега најсиромашнији највише испаштају јер њихов живот зависи од воде, земље и шума. Враћањем живота у регионе који одумиру градови би имали вишеструку корист у трајном снабдевању здравим и безбедним производима и бољу природну средину која произилази из одрживе руралне средине. Инвестирање у велелепни и велики пословни простор, спортске центре, аква паркове, трговачке ланце није донело економски опоравак који би свакако био остварен да је држава створила амбијент да се инвестирало у пољопривреду и биоенергију засновану на 100% домаћим ресурсима. Коришћењем домаћег потенцијала у биомаси, који је свуда око нас, драстично смањујемо увоз гаса и нафте. ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

Држава доноси лоше економске мере и одлуке којима тера грађане да се греју на струју, увозни гас и нафту а дозвољава да се код нас произведени пелети, брикети, балирана слама и кукурузовина извозе у Италију и Немачку које на тај начин смањују своју зависност од фосилних енергената гаса и нафте. СРБИЈА поступа обрнуто: извози 100.000 тона агропелета и остварује извоз од 9.000.000 евра а увози фосилни енергент гас истог енергетског потенцијала који плаћа 18.000.000 евра!! Истовремено то значи и повећање емисија CO2 које оптерећују конкурентност наше привреде. Огромни потенцијали у коришћењу земљишта које није у функцији производње хране и значајни шумски потенцијал на 150 локација у СРБИЈИ нуде могућност за изградњу 150 биоенергана укупне електричне снаге  од 500 MW (4.000.000 MWh годишње) и преко 1.000 MW (8.000.000 MWh годишње) топлоте. На тај начин ствара се велики приход за сваку општину, запошљавање људи, долазак инвестиција, очување животне средине и велико смањење увоза гаса и нафте. Да сачувамо наш угаљ за будуће генерације и за тешка и неизвесна времена! Да  наше реке буду чисте и да риба у њима не “плута” већ да плива без црва и клица у утроби! Да ваздух у Обреновцу буде чист и да наша деца одлазе на море и планине не због лечења астме и бронхитиса већ због радости коју младост нуди! Да спречимо емисије гасова који изазивају климатске промене! ДА НАШЕ ПАРЕ ОСТАНУ У НАШОЈ СРБИЈИ!

Мирко Николић, дипл.инг.

www.zelenaekonomija.blogspot.com



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)