Жаклина Живковић из Зелених Србије са конференције у Берлину

Време: март 2013.
Место: Берлин, Немачка

Energize, polarize, mobilize!

„Активиста или активисткиња се не постаје, то просто јеси или ниси. Пробудиш се ујутру, почнеш да радиш и не престајеш док не дође време за спавање.“ Ово је реченица коју су понављали редом сви млади људи на конференцији под именом „Energize, polarize, mobilize!“ која је одржана у Берлину од 22. до 24. марта. Конференцију су заједнички организовали Heinrich Böll Fondacija, Digitale Gesellschaft e.V., Репортери без граница и Mädchenmannschaft. Захваљујући канцеларији Heinirch Böll Фондације за Србију представила сам рад Зелених Србије присутнима, али и научила много о томе како друге организације широм света раде и стекла саборце за мисију која се зове слобода и једнака права за све.

За три дана постављен је велики број питања на која смо заједнички покушали да пронађемо одговор – како претворити online акције у offline и мобилисати људе за битна питања, како се изборити са репресијом, надгледањем и цензуром, како искористити потенцијале друштвених мрежа за приближавање организација и активиста са сличним циљевима, имали смо прилику да видимо како се уметност користи у активистичке сврхе, итд, итд. Млади активисти и активисткиње из Албаније, Јерменије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Египта, Грузије, Немачке, Мађарске, Јордана, Кеније, Палестине, Пољске, Русије, Србије, Судана, Сомалије, Тајланда, Туниса, Украјине и Јемена поделили су међусобно искуства у борби за права људи у својим државама.

Генерални утисак је да је тренутно стање лоше, дискриминација и неједнакост су свуда присутни, у свим земљама на сличан начин, државни функционери су свуда једнако пасивни и незаинтересовани за права грађана и грађанки, а у неким државама су управо они највећи извор репресије. Други утисак, који нам је такође свима био заједнички јесте неограничена вера у моћ активизма, то је оно што нас као на почетку текста тера да устанемо ујутру и започнемо рад. Искрена да будем, тај оптимизам ми је недостајао, јер ми се чини да у последње време у Србији он јењава. Почели смо да се затварамо у себе и наше ограничене кругове истомишљеника, док су са друге стране екстремни национализми и ксенофобичне организације све организованије, наступају све отвореније а државни органи не предузимају много да им се стане на пут. Сва истраживања о стању људских права и свести грађана су поражавајућа, и чини ми се да немамо идеју колико и шта можемо да урадимо поводом тога.

И онда, питање свих питања: „Да ли је одговор на интернету и на друштвеним мрежама?“ Ја бих и после ове конференције рекла да и јесте, и није. Јесте у смислу да је он неограничени извор информација, можемо да га искористимо за толико добрих ствари – образовање, ширење и дељење идеја, мобилисање људи. Али свакако није ако то остане само у домену виртуелног, ако остане на речима и не претвори се у дела која ће одјекнути и у друштву. Чињеница је да се свет мења, да су многа стара решења неадекватна за нове проблеме, а остаје нам и прегршт оних старих проблема за које решења никада нису била пронађена. Права морају да се освајају свакодневно и то је посао за нас, генерације које долазе.

 

konferencija



Ознаке: , , ,
Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)