Jasno urediti oblast GMO – Zeleni Srbije na “Radio-Televizija Srbije”

Država mora što pre jasno da uredi oblast GMO, a ako je potrebno treba raspisati i referendum na kome bi se građani izjasnili da li su za gajenje i promet GMO u Srbiji, istaknuto je na skupu o genetski modifikovanim organizmima u Skupštini Srbije.

Većina učesnika skupa o genetski modifikovanim organizmima (GMO) u Skupštini Srbije zatražila je da država što pre jasno uredi oblast GMO, a ako je nužno raspiše i referendum na kome bi se građani izjasnili da li su za gajenje i promet GMO u Srbiji.

Predsednica Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković izrazila je tokom drugog javnog slušanja o uticaju GMO na životnu sredinu i zdravlje ljudi očekivanje da će biti referendum o GMO.

Podsetila je da su u poslednjih mesec dana predstavnici Srbije potpisali sa zemljama Dunavske regije dokument kojim se osigurava da se ne gaji GM soja, dok je grad Čačak proglasio svoju teritoriju slobodnom od GMO.

Markovićeva je istakla da je, međutim, zabrinjavaju navodi u javnosti da je nadležno ministrastvo poslalo izmene Zakona o GMO u Brisel, bez konsultacija sa javnošću u zemlji, a kojima bi se dozvolio promet GMO u Srbiji.

Predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić je rekao da je ta stranka juče Skupštini Srbije podnela Predlog deklaracije za Srbiju bez GMO i istakao da je za zemlju najvažnije da očuva zdravlje ljudi i bilošku raznovrsnost, što bi dozvolom prometa GMO, kako je naveo, bilo ugroženo.

Karić je rekao da se i u Evropskoj uniji preispituje gajenje i promet GMO, navodeći da “od 27 zemlja članica, njih 19 ne prihvataju GMO”.

On smatra i da je “nedopustivo” da se mišljenje o izmenama Zakona o GMO, za koji se navodi da su već urađene, najpre daje Evropskoj komisiji, a da tek onda bude predočen javnosti u Srbiji.

Predstavnica ekološkog pokreta Bels Aleksandra Knez Milojković ocenila je da važeći Zakon o GMO nije restriktivan, jer dozvoljava određeni procenat kontaminacije, zbog čega, kako je istakla, zakon ne treba liberalizovati već ga učiniti restriktivnijim.

Predstavnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad Nevena Nagl upozorila je na relativno visok stepen ugroženosti semenskih useva polenom GMO, navodeći da je semenski biljni materijal važan i za biodivrezitet zemlje, ali i za njen ekonomski razvoj.

Prvo ispitati, pa onda dozvoliti

Istovremeno je predstavnica Srpskog lekarskog Društva Zlata Jovanović Ignjatić rekla je da je stav tog udruženja da ne bi trebalo dozvoliti GMO u Srbiji pre nego što se na osnovu dugogodišnjih studija nepobitno dokaže da nema štetnosti od konzumiranja GMO.

Profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić ukazao je na veliku toleranciju Ministarstva poljoprivrede za sve koji su kršili zakon o GMO, zbog čega se ranijih godina dešavalo da i pored zabrane postoji nekoliko hiljada hektara pod GMO usevima.

Ševarlić je naglasio i da bi Srbija, ukoliko dozvoli promet i uzgoj GMO, “samo po osnovu razlika u ceni između genetski modifikovane i konvecionalne proizvodnje bila na gubitku od pola milijarde evra godišnje”.

“Trenutna razlika u koštanju konvencionalno proizvedene soje i GMO soje iznosi 90 evra po toni, što znači da godišnji dobitak samo na toj kulturi, srazmerno površinama na kojima se soja gaji u Srbiji, iznosi oko 55 miliona evra”, naveo je Ševarlić.

Učesnici skupa su istakli da u Srbiji postoje očuvani bioresursi sa potencijalnom za proizviodnju organske hrane koja je nekoliko puta skuplja na svetskom tržištu.

Naglašeno je da je zabrana GMO pitanje nacionalne bezbednosti i da Ministarstvo trgovine ne može samo da odluči o ulasku u STO u zamenu za dozvolu prometa GMO.

Doktor Aleksandar Trbović iz Srpskog lekarskog društva istakao je da nije lako odgovoriti da li su GMO štetni po ljudsko zdravlje, a problem predstavlja i to što su dosadašnji ogledi uglavnom rađeni na životinjama.

On je podsetio da je Američka agencija za hranu i lekove pre nekoliko godina zauzela stav da su sastojci GMO slični onim koji nisu genetički izmenjeni, što je dovelo da pobornici GM hrane smatraju da je ona bezbedna, dok protivnici tvrde da dodavanje gena u hranu treba da se reguliše kao bilo koji drugi hemijski dodatak ishrani.

Istraživanja dokazala štetnost

Trbović je naveo da su istraživaja u Rusiji, Francuskoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, sprovedena poslednjih godina pokazali su da GMO soja, kukuruz i neke druge vrste imaju štetne posledice i izazivaju alergijske reakcije, oštećuju bubrege i jetru, a u trećoj generaciji životinja nad kojima je vršeno istraživanje dovode i do steriliteta.

“Bitno je da Srbija zauzme stav kako će to da reguliše”, rekao je Trbović, koji je objasnio da do genetskih promena može doći ukrštanjem na osnovu prirodnog odabira, dok genetski inženjering predstavlja ukrštanje nezamislivo za prirodne okolnosti, kao kada bi ukrštali psa i paradajz.

Predstavnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Aleksej Tarasjev ukazao je da se problem GMO ne može posmatrati jednodimenzionalno i da pre ozbiljne debate treba utvrditi sve činjenice vezane za savremenu biotehnologiju.

Tarasjev smatra da se treba kloniti katastrofičnih formulacija i neprovrednih informacija koje mogu da dovedu do konfuzije u javnosti.

On je naveo da za svaku primenu GMO, koja je moguća u raznim oblastima, trebalo posebno razmotriti, a pre svega stručna javnost se mora konsultovati oko svega.

Profesorka Veterinarskog fakulteta Mirjana Vučinić kazala je da je bitno da javnost zna da se mnoge bolesti leče terapeutskim proteinima dobijenim iz GMO.

“Proizvodnja takvih supstanci ne predstavlja opasnost i ako ih ne proizvodimo bićemo u prilici da ih uvozimo”, rekla je ona i dodala da se genetska modifikacija koristi u lečenju bolesti poput hemofilije, leukemije, hepatitisa C.

Direktor Instituta za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo Ljubiša Topisirović ocenio je da je pitanje upotrebe GMO višeznačno, jer dotiče zdravlje ljudi, životnu sredinu, etiku, ekonomiju, religiju.

“Ne može se pobeći od tehnološkog razvoja”, naveo je on, ali je naveo da je zbog toga nužno da se ispita svaki pojedinačan slučaj upotrebe GMO.

Tekst preuzet sa - www.rts.rs



Oznake: ,
Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)