НЕКАДА ЈЕ МАРКО ИМАО ШАРЦА; ДАНАС НЕМА ШТА НЕМА

Прво што ми падне на памет, када се помене епска поезија, јесте Краљевић Марко. Када сам била школарац фасцинирала ме  његова играрија са буздованом и дометом, за  који би данас, како бар песма каже, крстарећа ракета била мачији кашаљ. О лошим момцима које је знао да срикта за тили час, нећу ни да причам. Мислим да је Марко Краљевић био претеча Чака Нориса.

Као и сваком детету које је расло у сеоској идили, по рукама су ми се стално вукли некакви мачићи и кучићи, пилићи, пачићи, неретко и тек испилели голуждрави птићи скинути из гнезда са старог џиновског ораха. Да сам и тада била „зелена“ у души зна се по томе што никад нисам ниједном младунчету наудила.Уредно сам их враћала њиховим мајкама, иако сам знала да ће их оне скрити тамо где их ја, док не одрасту, више нећу срести. Сад знам да је то у неку руку било трагање за неким љубимцем сличном Марковом коњу Шарцу! Шарац је био чаробан!. По потреби је могао да лети, преживљавао је и оно што ниједно живо биће не би могло да преживи, као нпр тешке ране нанете од љуте виле Равиојле. Зато је ваљда Марко имао посебне обзире према Шарцу, па када  рујно вино пије, песма каже „пола пије, пола Шарцу даје“. Данас капирам да је вино много већу улогу одиграло у мозгу онога који је са гуслама дане и ноћи проводио ленчарећи и смишљајући чиме да покаже да је вичнији и паметнији од остатка света. Марко је био несташан и дрчан и претпостављам колико би пута морао ићи на информативне разговоре да је рођен касније. Неко би већ нашао начин да обузда киклопа,а било би ту простора и за анализу мајке Јевросиме која је волела да цугне са сином. Чаролија је нестала, Краљевића Марка нема, Шарац није био крилат..Али друмови су нам, баш као да их је Марко орао….. Из чаробне кутије са сликом, мало, мало па искочи неки Марко.

Илустрација: Сабахудин Мурановић – Муран

Један је био вансеријски вредан, па је у лудачки кратком времену , носећи,на младим двадесетогодишњим раменима гајбице, зарадио први милион марака. И то онда,када је један професор месечно зарађивао милијарде динара, а те милијарде биле тек неколико марака. Он поред Марка и његових способности није имао никавих шанси.

Ових дана и јутара опет неки Марко и његове чудотворне моћи. Ишетао се из суда, насмејан као да има силне винограде и личну производњу вина. Моје ћерке су на њему очним кодом утврдиле колико је „сома тежак“. „ На њему је чудно одијело, у чем паше на диван излазе“. Чудно кажем, јер чудан је он овој сиротињи која од пета до увета мирише на Кину.  Одјездио је задовољан машином од ко зна колико Шарчевих снага. Без страха од нове власти у којој се Равиојла, вила „нашла у чем није била“.

Оној вили је сигурно било лакше, јер Марко је тада имао само Шарца, данас Марко нема шта нема. И авион. А наша стварност је аутобус из филма „Ко то тамо пева“. . Возач са повезом преко очију, вози и смеје се. А тата охрабрује речима: „Вози Мишко!

Постоји и Марко, писац Светог Јеванђеља. Свети Марко  је Мисир излечио од незнабоштва, гатарства и идолопоклонства. Нисам песимиста али Српски Мисир ће још назадовати, не зато што су нас Свеци заборавили, већ зато што су Јеванђеља замењена новчаницима.

Пожега, децембар 2012                                            Разуменка Марковић



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)