Kogeneracija, biomasa i biogas – novi put za regionalni održivi razvoj

Ono što nam je potrebno su „male“ ekološke zelene energane koje u blizini potrošača proizvode električnu i toplotnu energiju, na bazi domaćeg resursa (obnovljivi izvori energije), a gradili smo velike elektrane na bazi fosilnog goriva (ugalj), daleko od potrošača, koje proizvode samo struju, uništavajući 2/3 primarne energije i zagađujući zemlju, vazduh i vodu.

Aktuelna dešavanja u energetskom i ekološkom sektoru na lokalnom i globalnom nivou zahtevaju od svake zemlje snažne i strateške programe za štednju energije, zaštitu životne sredine i aktivno učešće u borbi protiv klimatskih promena, kako bi se ispunili zahtevi održivog razvoja. Sve izraženija glad za energijom i sve veći problemi oko zaštite čovekove okoline nameću ekonomski i ekološki efikasnu energetsku proizvodnju. Velika energetska postrojenja su, u pogledu zaštite čovekove okoline, postala meta javnosti, tako da je sa te strane dat signal u pravcu manjih, nezavisnih energetskih postrojenja lociranih na mestu potrošnje. Stepeni iskorišćenja u tehnologijama proizvodnje struje i “ekološki kvalitet” struje su bitan faktor energetskog menadžmenta.

Kogeneracija – kombinovana proizvodnja struje i toplote na mestu potrošnje ili u neposrednoj blizini je najekonomičnija tehnologija za proizvodnju energije koja je danas poznata. Korišćenjem gasovitog goriva (zemni gas), ali i obnovljivih izvora energije (biogas, deponijski gas, gas iz drvenog otpada, industrijski otpadni gasovi…), kogeneraciono postrojenje ispunjava ekološke standarde u oblasti zaštite vazduha, zemlje i vode. Ovakva energetska postrojenja dostižu visok stepen efikasnosti korišćenja primarne energije – do 90%.

Izgradnja kogeneracionih postrojenja je važna, jer obezbeđuje:

Zaštitu klime i očuvanje resursa
-          ušteda primarne energije preko 50% u odnosu na odvojenu proizvodnju struje u elektranama i toplote u kotlovima
-          smanjenje emisije CO2 preko 60% u slučaju korišćenja zemnog gasa
-          smanjenje emisije CO2 od 100% u slučaju korišćenja bioenergije

Otvaranje i izgradnju velikog broja energetskih postrojenja uz zapošljavanje velikog broja radnika

Strukturnu izmenu energetskog sektora u pravcu decentralizovanog energetskog snabdevanja
-          proizvodnja struje tamo gde se troši toplota
-          nova perspektiva za industriju, komunalnu delatnost i poljoprivredu
-          prava liberalizacija u sektoru struje preko velikog broja nezavisnih proizvođača struje
-          smanjenje prenosnih i distributivnih gubitaka u mreži
-          oslobađa državu od prevelikih investicionih ulaganja
-          smanjenje investicionog finansijskog rizika zbog kraćeg vremena za planiranje I izgradnju

Proizvodnju energije usklađenu sa Kjoto protokolom, što obezbeđuje dostupnost finansijskih fondova I modela modela finansiranja ovakvih projekata.

Zbog visokog stepena iskorišćenja energetskog potencijala goriva, značajnog smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu (izazivača ozonskih rupa i promene klime), korišćenja alternativnih i obnovljivih energetskih izvora (bimasa, smeće, …), kogeneracija je označena kao značajna mogućnost smanjenja klimatskih promena i zagađenja životne sredine. Nesumnjiva je tendencija izgradnje visoko efikasnih, „malih“ decentralizovanih energetskih postrojenja, sa kratkim periodom amortizacije uz poštovanje strogih propisa o zaštiti čovekove okoline. Sistematska gradnja ovih postrojenja ima podršku političkih i zakonodavnih struktura u Evropi, stimulisana je tarifnim odnosima energenata i modelima finansiranja.

Srbija, kao evropska država, nagomilane probleme u enegetici i ekologiji, može i mora da reši usvajanjem ciljeva energetske strategije izražene direktivama, koje promovišu kogeneraciju, proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, ograničenje emisija određenih zagađivača vazduha iz velikih ložišta, kao i uspostavljanje sistema tržišta gasova sa efektom staklene bašte. Usled nedostatka kapitala za krupne investicije, postojećeg nuklearnog moratorijuma i problema zaštite čovekove sredine, kogeneracija sa gasnim tehnologijama predstavlja odgovor na postojeće zahteve izgradnje energetskih kapaciteta u Srbiji, što istovremeno znači čuvanje sopstvenog energenta (ugalj), kao strateškog rezervnog goriva, ali i vodnih resursa i rešavanje velikih ekoloških problema.

Dostizanjem današnjeg nivoa primene kogeneracije sa zemnim gasom u EU od prosečno 10-15%, Srbija bi, koristeći postojeću gasnu infrastrukturu u kratkom roku od 2 godine mogla da postavi kapacitet od preko 300 MW električne snage sa proizvodnjom struje od preko 2,4 milijardi kWh godišnje. Istovremeno bi se proizvelo 2,5 milijardi kWh toplotne energije za lokalne potrebe grejanja, klimatizacije i tehnologije. Sa stanovišta elektro-energetskog bilansa zemlje, eliminisao bi se uvoz električne energije, a sa stanovišta ekologije smanjio bi se negativan uticaj na životnu sredinu, koji nastaje radom termoelektrana na ugalj. Ujedno bi država počela da ispunjava obaveze koje slede iz međunarodnih ekoloških ugovora (pravno obavezujućih), koji se odnose na snižavanje štetnih materija iz energetskih i industrijskih postrojenja. Takođe, EPS bi smanjio neravnomernost potrošnje električne energije (poravnanje dijagrama opterećenja) i dobio mogućnost da poveća izvoz i ostvari devizni priliv i ekonomičnost poslovanja. Sa stanovišta prirodnog gasa, smanjila bi se neravnomernost zimske i letnje potrošnje što značajno opterećuje gasnu privredu.

Obnovljivi izvori električne i toplotne energije, kao što su bio-masa, biogas i deponije smeća (deponijski gas) su evidentni i značajni potencijal proizvodnje tzv. ”eko struje” koja je u bilansima mnogih evropskih zemalja uvrštena u planske kategorije (Zakon o obnovljivim izvorima energije EU). Otpadne industrijske i kanalizacione vode u našoj zemlji, su organski vrlo zagađene i predstavljaju balast za rečne tokove i podzemne bunarske vode (industrijske zone u mnogim gradovima sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što su uljare, šećerane, fermentacija, klanice i prerada mesa, pivare, mlekare, farme). Rešavanje ovih problema je osnovni preduslov proizvodnje zdrave hrane, a kao prateći efekat pojaviće se značajna količina zelene energije i biođubriva. Ako se ovom potencijalu doda biljna masa iz ratarstva i sa devastiranog i zapuštenog zemljišta, moguće je utvrditi veliki i neiscrpan resurs za proizvodnju energije.

Svaka opština poseduje potencijal u biomasi koja se može koristiti za proizvodnju struje i toplote bilo da se radi o drvetu, energetskim biljkama, zelenoj masi ili o organskom otpadu i ostacima. Na taj način gradovi i opštine mogu ostvariti značajno smanjenje upotrebe fosilnih energenata što doprinosi ekološkim ciljevima države da smanji zagađenje zemlje, vode, vazduha i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sa parama kojima se plaća grejanje na gas, lož ulje ili mazut, finansiraju se daleke zemlje, koje isporučuju gas i naftu, flote tankera, dugi cevovodi, čak i ratovi. Ako se grejanje ostvaruje sa biomasom iz regiona, onda novac ostaje u regionu za razvoj nacionalne ekonomije. Za razliku od drugih izvora energije, bez velikih problema može se lagerovati i prema potrebi koristiti. Raznolikost biomase je velika i može se planirati.

Energetski potencijal biomase je uvek prisutan, ima ga i kad sunce ne sija, i kad vetar ne duva, i kad je nizak vodostaj, i kada su prisutni “raznorazni” problemi na trasama gasovoda i naftovoda!!

Koliki je značaj i potencijal biomase u proizvodnji energije i zaštite životne sredine, može se zaključiti iz nekoliko primera:

- jedan hektar kukuruzne silaže može da obezbedi proizvodnju biogasa od oko 10.000m3, odnosno 22.000 kWh struje i oko 25.000 kWh toplote, što znači smanjenje potrošnje uglja u TE Kolubara od oko 40 tona, odnosno smanjenje potrošnje prirodnog gasa za proizvodnju toplote od oko 3.000 m3,

- iz stajnjaka četiri krave muzare moguće je na godišnjem nivou proizvesti oko 2.200 m3 biogasa, odnosno oko 5.200 kWh struje i oko 5.800 kWh toplote, što odgovara energetskim potrebama jednog četvoročlanog domaćinstva, uz istovremeno smanjenje potrošnje uglja u TE Kolubara od oko 10 tona, odnosno smanjenje potrošnje prirodnog gasa za grejanje od oko 700m3.

U oba navedena primera proizvodi se CO2-neutralna energija, a kao sporedni proizvod nastaje značajna količina biođubriva, kojim se smanjuje upotreba mineralnih đubriva.

Pošto je Srbija suočena sa deficitom električne i toplotne energije i velikim ekološkim problemima, koji prate proizvodnju hrane i energije, opštine i regioni bi, realizacijom projekta Kogeneracija, biomasa i biogas – novi put za regionalni održivi razvoj smanjili velika zagađenja zemlje, vode i vazduha prouzrokovanih aktivnostima u industriji, energetici i poljoprivredi, omogućavajući u oblasti:

ENERGIJE:
- korišćenje obnovljivih izvora energije iz regiona za proizvodnju električne i toplotne energije, smanjujući zavisnost od nafte, gasa, struje, čuvajući domaći strateški potencijal (ugalj, voda) za burna i neizvesna vremena, koja se već uočavaju u oblasti energije i vodnih resursa·

RAZVOJA LOKALNE EKONOMIJE I BORBE PROTIV SIROMAŠTVA:
- proizvodnju obnovljivih izvora energije iz sopstvenih resursa
- dostupnost novih tehnologija lokalnoj privredi
- razvoj lokalne privrede i smanjenje nezaposlenosti
- korišćenje degradiranog i zaparloženog zemljišta
- razvoj turizma i lova u „zelenoj regiji“

EKOLOGIJE
- upravljanje organskim otpadom koji nastaje na teritoriji opštine (poljoprivreda, industrija hrane i mleka, farme, komunalni organski otpad), tako da se istovremeno izbegne štetni uticaj tog otpada po životnu sredinu i omogući proizvodnja energije iz tog otpada preko biogasa.
- smanjenje zagađenja zemlje, vodei vazduha u blizini TE na ugalj (pepeo, CO2, …)
- smanjenje emisije CO2, tj. ostvarivanje CDM sertifikata po Kjoto protokolu
- ekoznak za ostvarenu uštedu u upotrebi sirovina, resursa i energije.

POLJOPRIVREDE
- ublažavanje stanja u poljoprivredi koje je alarmantno i zabrinjavajuće (selo je u agoniji, umiru stari ljudi, a sa njima i sela; stočarstvo odumire; stotine hiljada hektara neobrađene zemlje; nepovratan odlazak ljudi sa sela…)
- povećanje prihoda poljoprivrednika, koji su sve niži i pored subvencionisanja
- poljoprivrednici i poljoprivreda sve više postaju proizvođači energenata, energije i goriva za transport
- korišćenje neobrađenog i zaparloženog zemljišta dobija novu i trajnu mogućnost za ekonomsko korišćenje
- ponovni razvoj stočarstva
- perspektiva za ostanak i povratak na napuštenu zemlju
- trajno stvaranje materijalnih dobara za ruralni razvoj i razvoj seoskog turizma.

Realizujući projekat Kogeneracija, biomasa i biogas – novi put za regionalni održivi razvoj, opštine i regioni bi bili u žiži dešavanja u energetskom i ekološkom sektoru, ostvarujući istovremeno ravnomeran regionalni razvoj, razvoj poljoprivrede i razvoj ljudskih resursa.

Mirko Nikolić, dipl.ing.
www.zelenaekonomija.blogspot.com



Share
Komentari
  • Honeysuckle 17.01.2015 / 09:17

    A million thanks for posting this inootmarifn.

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)