Когенерација, биомаса и биогас – нови пут за регионални одрживи развој

Оно што нам је потребно су „мале“ еколошке зелене енергане које у близини потрошача производе електричну и топлотну енергију, на бази домаћег ресурса (обновљиви извори енергије), а градили смо велике електране на бази фосилног горива (угаљ), далеко од потрошача, које производе само струју, уништавајући 2/3 примарне енергије и загађујући земљу, ваздух и воду.

Актуелна дешавања у енергетском и еколошком сектору на локалном и глобалном нивоу захтевају од сваке земље снажне и стратешке програме за штедњу енергије, заштиту животне средине и активно учешће у борби против климатских промена, како би се испунили захтеви одрживог развоја. Све израженија глад за енергијом и све већи проблеми око заштите човекове околине намећу економски и еколошки ефикасну енергетску производњу. Велика енергетска постројења су, у погледу заштите човекове околине, постала мета јавности, тако да је са те стране дат сигнал у правцу мањих, независних енергетских постројења лоцираних на месту потрошње. Степени искоришћења у технологијама производње струје и “еколошки квалитет” струје су битан фактор енергетског менаџмента.

Когенерација – комбинована производња струје и топлоте на месту потрошње или у непосредној близини је најекономичнија технологија за производњу енергије која је данас позната. Коришћењем гасовитог горива (земни гас), али и обновљивих извора енергије (биогас, депонијски гас, гас из дрвеног отпада, индустријски отпадни гасови…), когенерационо постројење испуњава еколошке стандарде у области заштите ваздуха, земље и воде. Оваква енергетска постројења достижу висок степен ефикасности коришћења примарне енергије – до 90%.

Изградња когенерационих постројења је важна, јер обезбеђује:

Заштиту климе и очување ресурса
-          уштеда примарне енергије преко 50% у односу на одвојену производњу струје у електранама и топлоте у котловима
-          смањење емисије ЦО2 преко 60% у случају коришћења земног гаса
-          смањење емисије ЦО2 од 100% у случају коришћења биоенергије

Отварање и изградњу великог броја енергетских постројења уз запошљавање великог броја радника

Структурну измену енергетског сектора у правцу децентрализованог енергетског снабдевања
-          производња струје тамо где се троши топлота
-          нова перспектива за индустрију, комуналну делатност и пољопривреду
-          права либерализација у сектору струје преко великог броја независних произвођача струје
-          смањење преносних и дистрибутивних губитака у мрежи
-          ослобађа државу од превеликих инвестиционих улагања
-          смањење инвестиционог финансијског ризика због краћег времена за планирање И изградњу

Производњу енергије усклађену са Кјото протоколом, што обезбеђује доступност финансијских фондова И модела модела финансирања оваквих пројеката.

Због високог степена искоришћења енергетског потенцијала горива, значајног смањења емисије штетних гасова у атмосферу (изазивача озонских рупа и промене климе), коришћења алтернативних и обновљивих енергетских извора (бимаса, смеће, …), когенерација је означена као значајна могућност смањења климатских промена и загађења животне средине. Несумњива је тенденција изградње високо ефикасних, „малих“ децентрализованих енергетских постројења, са кратким периодом амортизације уз поштовање строгих прописа о заштити човекове околине. Систематска градња ових постројења има подршку политичких и законодавних структура у Европи, стимулисана је тарифним односима енергената и моделима финансирања.

Србија, као европска држава, нагомилане проблеме у енегетици и екологији, може и мора да реши усвајањем циљева енергетске стратегије изражене директивама, које промовишу когенерацију, производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије, ограничење емисија одређених загађивача ваздуха из великих ложишта, као и успостављање система тржишта гасова са ефектом стаклене баште. Услед недостатка капитала за крупне инвестиције, постојећег нуклеарног мораторијума и проблема заштите човекове средине, когенерација са гасним технологијама представља одговор на постојеће захтеве изградње енергетских капацитета у Србији, што истовремено значи чување сопственог енергента (угаљ), као стратешког резервног горива, али и водних ресурса и решавање великих еколошких проблема.

Достизањем данашњег нивоа примене когенерације са земним гасом у ЕУ од просечно 10-15%, Србија би, користећи постојећу гасну инфраструктуру у кратком року од 2 године могла да постави капацитет од преко 300 МW електричне снаге са производњом струје од преко 2,4 милијарди кWх годишње. Истовремено би се произвело 2,5 милијарди кWх топлотне енергије за локалне потребе грејања, климатизације и технологије. Са становишта електро-енергетског биланса земље, елиминисао би се увоз електричне енергије, а са становишта екологије смањио би се негативан утицај на животну средину, који настаје радом термоелектрана на угаљ. Уједно би држава почела да испуњава обавезе које следе из међународних еколошких уговора (правно обавезујућих), који се односе на снижавање штетних материја из енергетских и индустријских постројења. Такође, ЕПС би смањио неравномерност потрошње електричне енергије (поравнање дијаграма оптерећења) и добио могућност да повећа извоз и оствари девизни прилив и економичност пословања. Са становишта природног гаса, смањила би се неравномерност зимске и летње потрошње што значајно оптерећује гасну привреду.

Обновљиви извори електричне и топлотне енергије, као што су био-маса, биогас и депоније смећа (депонијски гас) су евидентни и значајни потенцијал производње тзв. ”еко струје” која је у билансима многих европских земаља уврштена у планске категорије (Закон о обновљивим изворима енергије ЕУ). Отпадне индустријске и канализационе воде у нашој земљи, су органски врло загађене и представљају баласт за речне токове и подземне бунарске воде (индустријске зоне у многим градовима са интензивном пољопривредном производњом, као што су уљаре, шећеране, ферментација, кланице и прерада меса, пиваре, млекаре, фарме). Решавање ових проблема је основни предуслов производње здраве хране, а као пратећи ефекат појавиће се значајна количина зелене енергије и биођубрива. Ако се овом потенцијалу дода биљна маса из ратарства и са девастираног и запуштеног земљишта, могуће је утврдити велики и неисцрпан ресурс за производњу енергије.

Свака општина поседује потенцијал у биомаси која се може користити за производњу струје и топлоте било да се ради о дрвету, енергетским биљкама, зеленој маси или о органском отпаду и остацима. На тај начин градови и општине могу остварити значајно смањење употребе фосилних енергената што доприноси еколошким циљевима државе да смањи загађење земље, воде, ваздуха и емисије гасова са ефектом стаклене баште. Са парама којима се плаћа грејање на гас, лож уље или мазут, финансирају се далеке земље, које испоручују гас и нафту, флоте танкера, дуги цевоводи, чак и ратови. Ако се грејање остварује са биомасом из региона, онда новац остаје у региону за развој националне економије. За разлику од других извора енергије, без великих проблема може се лагеровати и према потреби користити. Разноликост биомасе је велика и може се планирати.

Енергетски потенцијал биомасе је увек присутан, има га и кад сунце не сија, и кад ветар не дува, и кад је низак водостај, и када су присутни “разноразни” проблеми на трасама гасовода и нафтовода!!

Колики је значај и потенцијал биомасе у производњи енергије и заштите животне средине, може се закључити из неколико примера:

- један хектар кукурузне силаже може да обезбеди производњу биогаса од око 10.000м3, односно 22.000 кWх струје и око 25.000 кWх топлоте, што значи смањење потрошње угља у ТЕ Колубара од око 40 тона, односно смањење потрошње природног гаса за производњу топлоте од око 3.000 м3,

- из стајњака четири краве музаре могуће је на годишњем нивоу произвести око 2.200 м3 биогаса, односно око 5.200 кWх струје и око 5.800 кWх топлоте, што одговара енергетским потребама једног четворочланог домаћинства, уз истовремено смањење потрошње угља у ТЕ Колубара од око 10 тона, односно смањење потрошње природног гаса за грејање од око 700м3.

У оба наведена примера производи се ЦО2-неутрална енергија, а као споредни производ настаје значајна количина биођубрива, којим се смањује употреба минералних ђубрива.

Пошто је Србија суочена са дефицитом електричне и топлотне енергије и великим еколошким проблемима, који прате производњу хране и енергије, општине и региони би, реализацијом пројекта Когенерација, биомаса и биогас – нови пут за регионални одрживи развој смањили велика загађења земље, воде и ваздуха проузрокованих активностима у индустрији, енергетици и пољопривреди, омогућавајући у области:

ЕНЕРГИЈЕ:
- коришћење обновљивих извора енергије из региона за производњу електричне и топлотне енергије, смањујући зависност од нафте, гаса, струје, чувајући домаћи стратешки потенцијал (угаљ, вода) за бурна и неизвесна времена, која се већ уочавају у области енергије и водних ресурса·

РАЗВОЈА ЛОКАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ И БОРБЕ ПРОТИВ СИРОМАШТВА:
- производњу обновљивих извора енергије из сопствених ресурса
- доступност нових технологија локалној привреди
- развој локалне привреде и смањење незапослености
- коришћење деградираног и запарложеног земљишта
- развој туризма и лова у „зеленој регији“

ЕКОЛОГИЈЕ
- управљање органским отпадом који настаје на територији општине (пољопривреда, индустрија хране и млека, фарме, комунални органски отпад), тако да се истовремено избегне штетни утицај тог отпада по животну средину и омогући производња енергије из тог отпада преко биогаса.
- смањење загађења земље, водеи ваздуха у близини ТЕ на угаљ (пепео, ЦО2, …)
- смањење емисије ЦО2, тј. остваривање ЦДМ сертификата по Кјото протоколу
- екознак за остварену уштеду у употреби сировина, ресурса и енергије.

ПОЉОПРИВРЕДЕ
- ублажавање стања у пољопривреди које је алармантно и забрињавајуће (село је у агонији, умиру стари људи, а са њима и села; сточарство одумире; стотине хиљада хектара необрађене земље; неповратан одлазак људи са села…)
- повећање прихода пољопривредника, који су све нижи и поред субвенционисања
- пољопривредници и пољопривреда све више постају произвођачи енергената, енергије и горива за транспорт
- коришћење необрађеног и запарложеног земљишта добија нову и трајну могућност за економско коришћење
- поновни развој сточарства
- перспектива за останак и повратак на напуштену земљу
- трајно стварање материјалних добара за рурални развој и развој сеоског туризма.

Реализујући пројекат Когенерација, биомаса и биогас – нови пут за регионални одрживи развој, општине и региони би били у жижи дешавања у енергетском и еколошком сектору, остварујући истовремено равномеран регионални развој, развој пољопривреде и развој људских ресурса.

Мирко Николић, дипл.инг.
www.zelenaekonomija.blogspot.com



Share
Коментари
  • Honeysuckle 17.01.2015 / 09:17

    A million thanks for posting this inootmarifn.

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)