Иван Карић: Зелени желе Србију без ГМО

“Врло честа подметачина у јавности је да Европска унија од нас тражи производњу и увоз ГМО”

Да ли познајете Ивана Карића? Он се налази на челу странке Зелених, једине гласне политичке опције на коју се можемо ослонити када је реч о одбрани нашег права да једемо храну без ГМО. Он је први са јавне политичке сцене рекао НЕ ГМО. Први је затражио мораторијум на ГМО од 10 година. Првом је пошло за руком да о овако важној теми разговарамо гласно и то преко инситута Јавног слушања у Скупштини Србије, чиме ћемо обезбедити демократичност, али и транспарентност у погледу доношења дугорочно важних одлука за ову земљу.

А, што је најважније, информисање лаичке  и политичке јавности која је у мандату да доноси одлуке које се тичу свих нас.

Иван Карић, Народни посланик и председник Зелених Србије

Ивана не познајем лично, овај разговор водимо путем е-маила. Познајем Зелене преко Тwиттера, као прву политичку странку која се умешала међ’ народ, још у време када Тwиттер нису провалили ПР тимови осталих политичких опција.

Иван и ја разговарамо о ГМО у Србији.

Q:Зашто НЕ ГМО у Србији? Шта ГМО-фрее земља значи за домаће пољопривреднике и да ли можемо да пројектујемо пропаст или бољитак евентуалном дозволом за увоз и сејање ГМ култура?

А: Када имамо истраживање, које је објављено у престижном научном часопису Food and Chemical Toxicology ,које приказује читав низ узнемирујућих детаља о ГМО намирницама, онда је то за Зелене Србије довољан разлог да кажу НЕ ГМО у Србији. Ово је била прва студија која је испитивала ГМО на пацовима у трајању од 2 године. Досадашња пракса испитивања је била 3 месеца. Резултати јесу екстремно забрињавајући. Њихови негативни ефекти и промене су почеле да се појављују тек након 4 месеца. Уочено је повећање смртности у свим групама пацова храњених ГМО. Дошло је до развоја обољења бубрега и јетре, а посебно негативно јесте развој великих тумора (пре свих код женских јединки).

За Зелене Србије, ова Највећа предност наше пољопривреде јесте богатство аутохтоних и квалитетних сорти. студија је сигнал за потпуну забрану гајења, производње и стављања у промет ГМО трансгена у Србији.

Уколико бисмо дозволили улазак ГМО семена у Србију приближили бисмо се пропасти и економској зависности од великих компанија које производе таква семена. Најдрастичнији пример овакве зависности и катастрофе јесте Индија. Србија и домаћи пољопривредници немају дугорочан економски интерес да производе такву ГМО храну. Постали бисмо само једна у низу стерилних њива којима је већ завладала оваква производња.

Највећа предност наше пољопривреде јесте богатство аутохтоних и квалитетних сорти са којима можемо да конкуришемо било ком произвођачу органске хране у Европи. Морамо имати у виду да 50 милиона грађанки и грађана Европске Уније сваког дана тражи еколошки и органски производ. Зелени Србије сматрају да је будућност домаће пољопривреде у производњи квалитетне, здраве и безбедне хране за сопствено и тржиште ЕУ, а то је могуће само ако смо „ГМО фрее зоне“.

Q: Какве су шансе да Србија уведе мораторијум на увоз и гајење ГМО семена на основу атмосфере у Влади, интересних група и свести јавности? Једном Перуу је ових дана управо успело.

А:Зелени Србије су опозициона странка у Народној скупштини. Моја идеја, као Народног посланика, је била да институтом Јавног слушања скренем пажњу колегиница и колега у Скупштини, стручне и лаичке јавности на проблеме које проузрокује ГМО на животну средину и здравље.

Борба у Перуу је трајала дуго и за нас је инспиративна. Претходни председник није желео да потпише Закон о мораторијуму на ГМО у трајању од 10 година. Тежња Зелених Србије је да својом иницијативом о мораторијуму и забрани ГМО прво заинтересују локалне скупштине градова и општина. На тај начин бисмо укључили велики број грађанки и грађана широм Србије и тражили “мандат” да овакав предлог изнесемо у републичком парламенту. Сигурни смо да би проглашење стотину “ГМО фрее зона” у Србији значило да је и цела земља зона без ГМО производа.

Q:Да ли за Србију постоји неки реалан и рационалан “ЗА” ГМО? На пример, поручују нам да је ГМО је јефтина храна а Србија је сиромашна земља, па би нас јефтинији ГМО све нахранио…

А:

Проблем глади је проблем дистрибуције хране, а не количине

Србија је земља ограничених ресурса и природних богатстава. Управо због тога је непотребно уводити ГМО семе у пољопривреду. Морамо сачувати здравље наших грађана, биодиверзитет и избећи негативне последице које могу изазвати ГМО културе. Наиме, не постоји ниједно независно истраживање које говори од томе да је ГМО безбедан за људе и животну средину.

Зелени Србије не виде ни један рационалан и економски оправдан разлог за ГМО. Реално постоји само интерес компанија, који за Зелене није прихватљив као модел. Проблем глади је проблем дистрибуције хране, а не количине. Хране се на свету производи више него довољно, али нажалост није свуда једнако распоређена.

Q: ГМО у Војводини? Након Мачве и усева под ГМО који су практично заборављени, да ли можемо са сигурношћу утврдити да  има/нема ГМО кукуруза у Војводини? Одакле би он могао да стигне? Шта ћемо са тим (да ли је истина да пољопривредна и фитосанитарна инспекција имају услове али и правилнике да само тестрају соју на ГМО, или се тестирати могу и друге културе?)

А:

Када немате јасно дефинисане подзаконске акте, правилнике и процедуре, све је могуће. Земља Србија је позната по томе да свако правило може да се изигра или корумпира. Од 2006. године када су инспекцијске службе Министарства пољопривреде откриле нелегалне засаде соје, ситуација је ескалирала. Тадашњи засади су уклоњени, јер је лабораторијски утврђено да се ради о ГМО културама. Зелени Србије свакодневно добијају информације са различитих страна да и данас постоје засади ГМО. Имамо сумње да се месне прерађевине и производи од меса праве од меса сумњивог порекла и још сумњивијег начина уласка у нашу земљу.

Све увезене пошиљке (2010. године) биле су контролисане у погледу генетске модификације. Типови ГМО који се испитују одређени су на основу одобрених модификација у ЕУ. То су соја и сојина сачма, кукуруз и производи од кукуруза, пиринач и производи од пиринча, уљана репица и производи од уљане репице и семенска шећерна репа. Србија има стручни и кадровски потенцијал да врши контролу семенског и меркантилног кукуруза, соје, уљане репице, шећерне репе, пиринача и производе добијене од наведеног биља.

Зелени Србије верују да мора да се успостави реални систем биолошке сигурности и Националних лабораторија овлашћених за детекцију свих ГМО култура и производа.

Q:Да ли је реално очекивати и могуће законски регулисати да, уколико Србија отвори врата за ГМО због интереса уласка у СТО, производи који садрже ГМО на нашем тржишту, буду јасно обележени и на тај начин буде очувано грађанско и људско право на информацију и право на избор?

А:

Зелени Србије желе Србију без ГМО. То је наша борба и један од политичких циљева.

Правила СТО прописују да чланице не могу примењивати експлицитне (де јуре) забране увоза или извоза било ког производа. Врло честа подметачина у јавности је да Европска унија од нас тражи производњу и увоз ГМО. То, наравно, није тачно. Постоје поједине земље ЕУ у којима је немогуће увести ГМО културе и производе. ЕУ није увела мораторијум на ГМО, већ је процедуру издавања дозвола успорила. Била је тако спора и “предострожна” да је СТО имала примедбу да се намерно развлачи са применом генетичког инжињеринга. Таквом рестриктивношћу ЕУ је на известан начин (де фацто) онемогућила увоз кроз систем комисија, одобрења и одбијања појединачних захтева за увозом.

Аустрија је пример земље која поштује прописе ЕУ о ГМО и у складу са њима се штити од ГМО тако што користи своје право да се изузме од појединачних одлука о култивисању ГМО уз одговарајуће образложење. Већина земаља ЕУ захтева видљиво обележавање свих дозвољених увезених ГМО производа на језику земље увозника. Евентуални производи би морали да имају јасно и видљиво упозорење о потенцијалним опасностима по здравље, попут оних на цигаретама.

Q:Ваше мишљење о формирању група Солидарне куповине, са становишта социо- и агроекономије?

А:

Идеја о формирању група Солидарне куповине је једна од најлепших зелених „потрошачких“ навика. Сличан предлог су Зелени Србије промовисали током кампање. Жеља нам је била да осигурамо сигуран пласман и тржиште малим сеоским домаћинствима по фер ценама и условима. Верујемо да постоји велики број свесних и захтевних потрошача у Србији који би волели да знају свог пољопривредног произвођача од којег купују домаћу, здраву и органску храну, или производе по традиционалним рецептурама. Сваки београдски солитер би на тај начин могао да успостави посебну врсту сарадње са познатим сеоским имањем и произвођачем. Ово би на један добар начин био и мали предузетнички подстицај по фер условима за све.

Као Народни посланик, ја сам покренуо једну посебну врсту посланичког форума под називом Зелена економија. Жеља ми је да својим колегиницама и колегама посланицима покажем да економија и трговина могу бити другачији. Хуманији, са фер условима и са минималним или без лоших ефеката на животну средину. Један од наредних посланичких форума ће бити посвећен управо идеји Солидарне куповине. Ви бисте могли да будете један од уводничара, па да видимо колико оваква идеја може да заживи у Србији.

Q:На последњим изборима сте били у коалицији са ДС, у време када је Тадић обећавао “нове модалитете у производњи хране”. Како је једна Зелена странка помирила свој “зелени” и политички интерес са политичким обећањем хране за гладне захваљујући новим модалитетима у производњи?

А:

Генетски инжињеринг и селекционисање биљака и животиња је веома стар и добро познат процес кроз историју људске цивилизације. Укрштање, хибридизација, селекција, калемљење, оплемењивање сорти и проналажење нових модалитета не представљају производњу ГМО – трансгена.

Зелени Србије сматрају да не постоје две странке са истим ставовима. Дешава се да велике странке пуно обећавају у кампањама, а на жалост не разумеју увек последице тих обећања.

Јавно слушање, које Народна скупштина организује на моју иницијативу, је шанса да сви науче несто о ГМО. На тај начин, да се ни једна странка не усуди да тако нешто уради, а посебно не да се тиме и поноси. Надам се да су све велике странке научиле лекцију на прошлим изборима.

Зелени Србије верују да борба за људе, идеје и борба за теме које су грађанима важне треба да се врати у средиште политичког деловања партија, уместо сукоба и подела диктираним интересима мањине или себичних интересних група.

Оригинални текст можете погледати на - www.mooshema.com



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)