QUO VADIS?

Da je, kojim slučajem, Nik Vujičić, rođen u Srbiji, sigurna sam, da bi bio samo još jedna tužna vest. Uz nemaštinu, krize i ratove idu i bolesti, anomalije i svakakvi poremećaji. I dok redovi za skener postaju sve veći, a čekanja na zračne terapije se otežu u nedogled, oni fizički zdravi, neretko nose postratni sindrom, pa ako vas ne dokrajči neka opaka bolest, možda vas nasmrt preplaši neki od od ratnih veterana, čiji je život već poodavno nebitan njegovoj domovini.Onoj istoj koja mu se zavodljivo smeškala zavodeći ga mitovima. Smeškala se, smeškala, umiljavala i koketirala sve dok mnoštvo njih nije gurnula tamo odakle se, mnogi nisu vratili nikako. Jedan broj se delimično vratio, šeta tako okolo uzaludno pokušavajući da ostvari svoja prava. Što li mi opet treba da se vraćam u vremena heroja i izdajnika?

Ali, uvek je tako. Svakome ko je jednom nekoga ili nešto drago izgubio više nijedan događaj nije kompletan. Život je tako kratak, a od tričavih nekoliko decenija  balvani vam bez pardona „odvališe“ koju deceniju, zato što ste heroj ili što ste izdajnik. Svejedno. Svi smo na gubitku.

Ovaj teren je kao stvoren da se na njemu bokore mitovi i legende,a koliko nebuloza možemo da progutamo, to nijedan   narod ne može ni da sanja. I pleme Papua bi sanjalo, ali kratko!

Bilo, kako bilo Nik Vujičić je rođen daleko od moguće domovine. I tu je njegova sreća. Zato je nedavno, umesto da nam je tužna vest, bio otkrovenje.

Ali, nije nas držalo dugo…Probudile su nas ludačke cene, krađa EPS-a kroz račun za mesec u kome još ne važi nova stopa, lecnu nas u srce Zaharijeva impresija moćnim „Monsantom“ i uveravanja  da je suvišan strah od geneteski modifikovane hrane… Sve ono što mi se činilo za pohvalu u radu ovog starine, palo je u vodu. Ja sam razočarana. Proglasite me izdajnikom i da mi ništa sveto nije. Šta ćemo sa onom pričom o niklu, Srbijo?  Zar ne vidiš da nazaduješ brzinom zvuka? Oprosti, ali ja bih da izađem iz srednjeg veka i da malo udahnem renesanse.

Feliks se bacio sa 39068 m, probio zvučni zid i ušao u istoriju. Bio je na mestu odakle je video celu planetu i cela planeta gledala je njega. Danas je on u svim medijima glavna tema. Čovek neverovatne snage, hrabrosti, neustrašivosti, energije, pokrenuo je niz pitanja, sumnji, nedoumica…Slatko me je nasmejala priča da je Srbin prvi čovek koji ga je uslikao na mestu gde se spustio padobranom. A još mi je slađe da onaj pozdrav sa tri prsta znači da je gore sreo nebeski narod – Srbe! E, u ovo, već ne verujem. Da bi nas ovako sjajne i savršene sreo, mora Feliks još trenirati i potražiti nas u većim visinama!!!!

Požega, oktobar 2012                                             Razumenka Marković



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)