OD IZVORA DVA PUTIĆA….

Od kako je veka i sveta postojale su dileme. U poslu, politici, ljubavi…Nekoliko godina pre nego što sam ugledala svetlost dana, lepoimeno devojče divnog glasa, žarilo je i palilo, ne samo Srbijom, već širom ondašnje Jugoslavije.

Kažu, da su kafedžije tih godina čestite ostajale „lečeći“ čašicom one duše koje „nisu znale kojim putem pre bi stigle…“

Valjda tih sedamdesetih nije bilo prečica. Danas je drugačije.

Baka me je naučila strpljenju, završavajući svaku lekciju rečima: „Strpljen – spašen“. Kada sam pokušala da nešto od toga prenesem mlađima od sebe, dobila sam neobično objašnjenje da se ninašta više dugo ne čega, pa ni na Božju pravdu, jer i on ima kompjuter!

Ali, da se vratim izvoru i putićima.

Danas, dok sam u Opštini vadila papire potrebne sinu studentu da konkuriše za dom i  stipendiju, padoše mi u ruke jedne dnevne novine i saznadoh da je jedna komšijska opština dobila gradonačelnika kuvara!

Vitez kulinarstva nije imao dilemu  kuda će krenuti od „Izvora“.

Njegov prethodnik je bio intelektualac, čini mi se ekonomista, razumeo se u književnost, kulturu, poeziju….Ne znam da li je umeo da kuva. Izgleda da nije, jer novo vreme donelo je i nove uslove. Pravo da vam „rečem“ (ovo je stalno ponavljao jedan Narodni poslanik u Skupštini onih prvih godina višestranačja), mene ne bi trebalo da brine što su mnogi koji su na čelu kuvari. To nek zabrinjava one koji ne znaju ni jaja na oko da isprže. Ja sam  dobro obučena srpska domaćica, koja je specijalizirala kulinarstvo „onih“ godina praveći kolače bez jaja i kiflice bez masnoće. I htela sam malo da se izvučem iz te priče, malo bilo granulo sunce, a kad je toplo, izbegava se loženje šporeta na drva, pa počeh da unosim u kuću pomalo trapista, šunke i nekih đakonija.

Ali, neki đavo čuči i gleda i ne da da to traje. Tako se u mojoj kući opet unosi brašno na džakove. Uklapam se u ministarstvo kulture. Javiše, ako ne lažu, da je novi ministar poslastičar. Kao dobra kuvarica, mogu biti desna ruka i onom konobaru što vodi onaj gigant.Tom informacijom me ošamari danas jedan prijatelj u telefonskom razgovoru.  Pravo da vam kažem, nemam strah ni pred ovim Vitezom kulinarstva. Malo sam, kako da vam kažem, zbunjena. Nama Zelenima ostaje da se nadamo da nije sve baš crno, te da ćemo, ako ništa drugo dobiti od ovih stručnjaka preporuke za kolače sa žutim šećerom,  negazirane sokove od domaćih sorti jabuka, a ako nam se, daleko bilo, desi da nemamo šta jesti, od Viteza očekujemo uputstva preživljavanja u prirodi. Ko zna dokle nas putevi mogu odvesti?

Zaključujem da niko  od njih nije imao dilemu, kojim putem pre će stići…

Nemam je ni ja, valjda ste razumeli.



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)