Гостовање Слободана Спасојевића, потпредседника општинског одбора странке Зелени Србије, на радију Лазаревац

1. Данас је дан здраве хране. Наш гост је Слободан Спасојевић, потпредседник општинског одбора странке Зелени Србије. Какав је значај дана здраве хране и ко је одредио да 16.октобар буде дан здраве хране?

Светска организација за храну и пољопривреду (ФАО) ради у оквиру Уједињених Нација. Седиште организације се налази у Риму. ФАО има обавезу да допринесе подизању нивоа исхране, унапређењу пољопривредне производње, бољем животу сеоског становништва и доприносе расту светске привреде. У циљу остварења својих обавеза Организација за храну и пољопривреду је одредила да 16. Октобар буде дан када ће се посебно потенцирати и објашњавати значај производње здраве хране. Наиме напредак науке је донео разне новитете. Знамо да сваки напредак доноси многе добре резултате, али и крије одређене опасности којих у почетку можда нисмо ни свесни. Светска организација ФАО се управо труди да скрене пажњу на резултате научних истраживања и са стране добробити али и са стране опасности које се у примени научних достигнућа крију.

2. Шта то конкретно значи? Имате ли неки конкретан пример?

Наравно. Сви смо чули за генетски модификовану храну. Неспорно је да је највећи допринос смањење трошкова производње и повећање приноса, што је наравно врло примамљиво. Међутим са друге стране још увек не знамо какви ће бити ефекти првенствено на здравље људи, а затим и на остали живи свет и на околину у којој живимо. Истраживања по питањуз утицаја ГМО на људе и околину се свакако врше, али због светске економске кризе средства за то су врло мала. До сада, максимално трајање токсиколошких експеримената било је три месеца и већина ових тестова уопште није била обавезујућа и системски примењивана у индустрији. Научни рад, недавно објављен у једном престижном научно часопису који се бави храном и хемијском токсикологијом, а посвећен је употреби генетски модификованог кукуруза приказује читав низ узнемирујућих детаља о томе колико је читав процес индустријског испитивања ових намирница заправао неадекватан. У овој студији, генетски модификовани кукуруз НК603, који је одобрен за исхрану људи и стоке у ЕУ је даван пацовима у току две године. Резултати су упоређивани са пацовима храњеним стандардним кукурузом. Резултати су били екстремно забрињавајући: повећања смртност у свим групама пацова храњеним ГМО, повећање обољења бубрега и јетре и развој великих тумора, посебно код женки. Већина ових промена почела је да се појављује након четвртог месеца испитивања. Ови подаци показују да је досадашња пракса тестирања на три месеца потпуно неодговарајућа.

3. Шта нам је чинити у таквој ситуацији?

За Зелене Србије, ова студија је сигнал за потпуну забрану производње и стављања у промет ГМО у Србији. Економски интерес ГМО произвођача и агро-хемијског интересног круга не треба да од становника Србије начини таоце овог изгледа опасног експеримента и закона који још увек не третирају ову област на адекватан начин. Зелени Србије су 2011.год. предали републичкој Скупштини нацрт закона који би ову област прецизно регулисао. Претходни сазив Скупштине Србије није стигао да овај закон уведе у процедуру, али се надам да ће садашњи сазив Скупштине што пре нацрт закона ставити на јавну расправу и предузети кораке за његово усвајање.

4. Има ли још примера за генетски мохификоване организме?

Наравно. Кромпир Амфлора је рецимо, поделио европу: Италија, Белгија, Аустрија и Француска су одбиле да га гаје, док су, с друге стране, Немачка, Шведска, Холандија и Чешка Република већ поручиле да ће прихватити „амфлору“. „Амфлора“, како је званично име новом кромпиру, намењена је, пре свега, за производњу папира. Служиће, међутим, чак, и за израду текстила и – бетона! „Поправљени“ кромпир омогућава велику производњу амидона, а једно истраживање је показало да додавање овог састојка у бетон продужава време његовог стезања што омогућава лакши рад, а затим ојачава отпорност на механичке ударе. Амидон је састојак који се у хемијској индустрији користи и у производњи лепка, биоразградиве пластике и биоетанола. Добити биоразградиву пластику је јако добро, међутим постоје сумње да би „амфлора“ могла делом да заврши и као сточна храна. Потпуно је јасно да земље које одлуче да дозволе гајење овог кромпира морају имати ригорозне контроле.
5. Да ли постоје друге опасности за производњу здраве хране?

Наравно да постоје. Ту је пре свега нуклеарна енергија.

6. Али Србија нема ниједну нуклеарну електрану!

Тачно је да нема и Зелени Србије би желели да тако и остане. Међутим 2015.год. истиче мораторијум на градњу нуклеарних електрана. Мораторијум је донет после катастрофе у Чернобилу. Дакле 2015.год. нас очекује или изјашњавање о продужетку мораторијума или ће градња нуклеарних електрана бити дозвољена. Највећи противник изградње нуклеарки је партија Зелених, чији председник и народни посланик Иван Карић наглашава да су резултати истраживања које је ЕУ обавила у 134 европска реактора изузетно забрињавајући. Цитирам: „Да би испитали безбедност и сигурносне системе у нуклеаркама, они су спровели стрес-тестове симулирајући земљотрес, поплаву и пад авиона. Већина централа није прошла тест, па чак ни немачка нуклеарка која важи за једну од најбољих. „Замислите шта би се догодило кад би дошло до терористичког напада“ – каже он и додаје да је највећи проблем утицај атомских централа на животну средину јер је питање где би се и како складиштио радиоактивни отпад. На сву срећу Зорана Михајловић, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине, каже да нема индиција да ће се у Србији градити нуклеарке. Она је рекла: „Циљ Владе Србије је безбедност и искоришћавање свих постојећих потенцијала и ресурса. Пре свега мислим на хидрокапацитете.“ Дакле треба искористити овакву климу и предузети акцију за продужење мораторијума на изградњу нуклеарних електрана.

7. Како Зелени Србије гледају на истраживања лежишта никла у Србији?

Око истраживања лежишта никла у Србији се дигла велика прашина. Нису Зелени Србије нека задрта странка која ни по коју цену не дозвољава активности које ће нарушити природну околину. Развој рударства, индустрије и других грана неминовно мора постојати. Али се свакако морају узети у обзир сви аспекти. Пре неколико дана је на Рударско – геолошком факултету одржана расправа о експлоатацији никла заједно са још два члана Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине. Нажалост, на овом скупу учешће јавности није постојало, а стратешке процене утицаја пројекта на животну средину нико није ни поменуо. Такво понашање нас чуди, имајући у виду чињеницу да је ово тема која брине све грађане Србије. У расправи је учествовао и Горан Митић у име Зелених Србије и Центра за зелену економију и закључио: “Без јавности и поштовања свих аргумената нема демократских и квалитетних одлука у XXИ веку”.

8. Да ли можемо да извучемо неки закључак?

О производњи зраве хране свакако морамо водити рачуна. Гајити аутохтоне сорте које ће сигурно давати мање приносе и доносити мању зараду, али ће нашој деци пружити бољу будућност. И морам да нагласим још једну реченицу којом ме је странка „Зелени Србије“ привукла. А то је: “ Ако је идеја добра, подржаћемо је, ако је лоша бићемо против ње, без обзира из које политичке опције да долази.“



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)