Da li znate kako pružiti prvu pomoć prilikom saobraćajne nesreće?

U prethodnih nekoliko dana dogodio se veliki broj saobraćajnih nesreća, u kojima je izgubljeno više od dvadeset života. Ukoliko smo očevici saobraćajne nesreća, postoji ne samo moralna već i zakonska obaveza prve pomoći nastradalima. Ono što me je nagnalo da se posvetim ovom problemu su izjave očevidaca koji su pritekli prvi u pomoć. Naravno, postavlja se pitanje koliko smo obučeni ili bolje rečeno osposobljeni da zaista pomognemo unesrećenom na adekvatan način, a da pri tome ne ugrozimo život nastradalog, a ni svoj. Zato ću pokušati da približim osnove prve pomoći u takvim situacijama:

• Prva i osnovna stvar koju treba da učinimo u koliko se nađemo u situaciji da naiđemo na saobraćajnu nesreču jeste da zaustavimo naše vozilo na propisnoj udaljenosti (u kojoj je po proceni vaš život bezbedan). Zatim sa trokutom iza vašeg vozila obavestite učesnike u saobraćaju da je zastoj na putu.

• Sledeća stavka jeste da pogledate koliko ima povređenih i potom okrenete službe 192 (policiju) i 194 (hitnu pomoć), a po potrebi koliko je uočljivo da su povređeni zarobljeni u olupinama pozvati i 193 (vatrogasce). To je momenat koji je presudan da pomoć stigne na vreme. U razgovoru sa dežurnom ekipom potrudite se da što bolje opišete to što vidite, koliko je vozila učestvovalo u nesreći, koliko je povređenih, koliko njih odgovara na vaše pozive … Jednostavno, da slušate postavljena pitanja koja Vam se upućuju i slušate uputstva koja Vam se daju. U ovom koraku ukoliko procenite da niste ugroženi jedino što možete da učinite jeste da izvadite ključ iz brave i tako sprečite elektro-požar kola.

• Naravno postavlja se pitanje da li povređenog treba da izvlačite iz automobila? Prema profesionalnom mišljenju, a do sada se to pokazalo kao tačno JEDINO OBUČENE OSOBE MOGU DA IZVLAČE POVREĐENOG IZ UDESA.

• Trezveno čekati da se pojave stručne ekipe kojima možete biti od pomoći.

Smatram da je neophodno da se ove informacije veoma ozbilno shvate, jer jedino tako ni Vama, a ni povređenom život neće biti ugrožen.

Apelujem da se kao društvo pozabavimo ovim problemom i da što više ljudi edukujemo i obučimo da bi bili od pomoći. Takve stvari se ne dešavaju drugom, već nama i nikada se ne zna kada će nam to znanje zatrebati.



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)