СКРИВЕНО БЛАГО СРБИЈЕ-ЛЕКОВИТО И АРОМАТИЧНО БИЉЕ

Још од давнина је позната вештина лечења биљем. Вековима се развијала, неговала и преносила као нераздвојни део културне историје човечанства. Толико  се дубоко уткала да у неким цивилизацијама и данас има највећу примену. Тај неоспорени значај биља и фитотерапије признаје чак и званична медицина. Уз примену синтетичких хемијских препарата, савремена медицина се ослања и на традиционално лечење биљем и све мање занемарује фитотерапију. У све већем броју случајева у својој немоћи пред опаким болестима се чак и потпуно ослања на њу. Лековито и ароматично биље због својих особина, поседује и зачински карактер и налази широку примену у гастрономији. Поготово у последњим деценијама, када је светски тренд природан и правилан начин исхране, као и популаризација органског узгоја.Приоритетна улога лековитог и ароматичног биља у козметичкој индустрији је такође наглашена. Светски произвођачи ове гране индустрије, већи део свог производног асортимана базирају управо на сировинама добијеним прерадом овог биља. Ово је сасвим довољно разлога да променимо угао гледања на ово занемарено природно благо.

На територији Србије самоникло расте близу седам стотина биљних врста, која поседују одређена медицинска, терапеутска, козметичка и зачинска својства. На размишљање нас наводи статистички податак из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века који гласи да је Србија била највећи извозник лековитог биља у Европи. Наравно да је у данашњим условима то место изгубила, и далеко каска за неким другим земљама. Потенцијал и жеља да се врати на позицију главног извозника свакако постоји. Томе иде у прилог и чињеница да у Србији постоји око пет хиљада берача и сакупљача лековитог биља. Берачи су регистровани и окупљени око неколико друштава. Не мали број је и узгајивача који плантажно узгајају култивисане врсте. Свакако је предност и нетакнути и незагађени поједини ареали  на територији Србије, који би још више допринели на квалитету извозног биљног материјала. Стручна обука, али и популаризација брања и сакупљања од стране друштава свакако постоји, али је недовољна. Неопходна је и помоћ државе која треба да препозна велики извозни потенцијал. Неопходно је проширити постојећу мрежу откупних центара, а нарочито субвенционисати произвођаче који се одлуче за узгој ових биљних култура, јер је светски тренд потражња култивисаних врста са плантажа у односу на самоникле. Неопходно је и ускладити школовање у пољопривредним школама. О лековитом биљу се више научи од предака и са стручних скупова берача.

Неопходно је схватити значај очувања природних ресурса. Много је велики број самониклих лековитих врста, чији је опстанак угрожен, па је сходно томе њихово сакупљање забрањено или ограничено. Да би се потенцијал природних ресурса аутохтоне самоникле флоре Србије сачувао, сакупљање и чување лековитог биља мора бити успешно и стручно изведено. При сакупљању самоникле флоре, неопходно је на терену оставити трећину или четвртину биљака недирнуто, како би се наставила и обновила њихова репродукција. Оно што важи за надземне делове биљке, разликује се код подземних делова. Њихово сакупљање подразумева одсецање коренове главе и враћање у земљу, како би се догодине развила нова јединка.

Очувању овог скривеног блага Србије доприноси и увећање организованог узгоја. Поседујемо повољне климатске и географске факторе за узгој а на руку нам иде и разноликост земљишних типова, па производња може бити велика по броју врста и количини. Уз помоћ државе, овај тип аграра може бити и иницијатор развоја руралних крајева и фактор задржавања становништва на селу. Мала су улагања, за почетак узгоја нису потребне велике обрадиве површине, ове врсте нису толико осетљиве на променљиве климатске факторе, ангажовати радну снагу унутар породице, како би почетна улагања била што мања и добит од приноса био што већи. Неопходно је и проширити постојећу мрежу откупних станица.

Такође је препоручљиво у циљу руралног развоја инкорпорирати сакупљање лековитог биља уз боравак у природи у арготуризам, који у Србији поседује огроман потенцијал. Омогућити домаћим, а посебно страним туристима креативне радионице како сакупити, осушити, направити сопствени чај од сакупљених делова, који су здравствени ефекти биља. На крају прикладна паковања у којима би понели сакупљено биље и незаборавне утиске  са собом.

Још један од начина за подизање свести о значају лековитог биља би био формирање ароматичних вртова. Већина ових биљака изгледа изузетно лепо, поседује како декоративне листове, тако и цветове, док истовремено око себе шире ароматичан и леп мирис. Покренути акције сађења нових и уређења већ постојећих вртова, нарочито око школа, излетишта, тргова, шеталишта, зграда државних институција…

Скривено благо зелена будућност Србије.



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)