Međunarodni dan borbe protiv droge

Droga, bauk još uvek na našim prostorima. Pitanja kao što su : “ Čini mi se da mi dete koristi drogu , šta sad?“…, i mnoga druga, već postaju svakodnevnica. Uvek je postojalo pitanje da li je neko imun da ne postane ovisnik narkotika(droge)- ne nije.

Sa današnjeg medicinskog aspekta bolesti zavisnosti ili adicije predstavnjaju bolest u pravom smislu reči, a ne slabost, defekt ličnosti, karaktera kako se na to do sada gledalo.

Naravno prvi kontakt sa drogom je najčešće pitanje lične odluke, ali onda veoma brzo nakon prvog izlaganja dolazi do promena u mozgu, koje se ogleda u stvaranju tolerancije, a potom do senzitizacije (osteljivosti) na drogu što uvodi u razvoj bolesti zavisnosti , u kojoj hemijska supstanca koja se uzima, preuzima potpuni monopol nad ličnošću pojedinca. Kako se u psihijatriji navodi, narkomanija je hemijska poštapalica pojedinca.

Sa bolestima zavisnosti, a u okviru njih narkomanijom se najbrže „zarazi“. U taj novi svet se ulazi lagano, neprimetno i kada se primeti obično je kasno. Tu nema momenata da se pojedinac osvesti i sam sebi postavi pitanje, gde je to on. On je u svetu u kome dobija snagu da izađe i suprotstavi se svakodnevnici.
Žaštiti se od droge? Na koji način? Droge su danas prisutne na svim meridijanima, od megalopolisa, pa sve do ruralnih i planinskih delova planete. Nravno, najlakše ih je pronaći u naseljima stambene bede Latinske Amerike, Afrike, Azije, imigrantskim lokacijama, ali i u elitnim vilama, njihovim žurkama… Od davnina, čovek je tražio da izmeni svoj svet, pobedi nepobedivo, suprotstavi se realnosti u svom svetu fantazije u kojem je bar na trnutak živeo onako kako on sanja, pa onda možemo reći da je čovek u svim vremenima i kulturama koristio neke oblike droge. Naravno, ranije je to bilo ograničeno na odrasle muškarce, ali danas se ona širi na omladinu bez ikakve kontrole. Mladi tvrde da se drogom “brane“ i njom čuvaju svoj identitet i pravo na spostveno mišljenje, da im ona omogućava da reše različite živitne probleme i da nađu svoju psihičku ravnotežu. Mnogi razlozi se nalaze u radoznalosti, uticaju društva, osećaji odbačenosti.

Ono što moramo napomenuti, a to je da narkomanija, postaje sve veći društveni i medicinski problem. Broj mladih osoba svake godine uđe u svet narkomanije ili postane pacijent koji je oboleo od bolesti zavisnosti na našim prostorima postaje sve veći. Ukoliko dođe do razvijanja zavisnosti, svi drugi prirodni izvori svakodnevnog zadovoljstav su slabi u odnosu na dogu, pa osobe nastavljaju da koirste drogu kao jedini izvor zadovoljstva. Sve to pokreće jedan začarani krug u kome izvor nezadovoljstava, depresija, odbačenost, fizički izgled, postaju razlog da se nastavi sa uzimanjem droge. Takvi pacijenti imaju teške posledice na mentalno i fizičko zdarvlje, a samim tim menjaju kvalitet života kako pojedinca tako porodice i društvo u celini.

Možemo li pomoći? Čini mi se da je teško na pitanje dati pravi odgivor, ali treba pokušati. Svaka bolest koja se otkrije na vreme ima leka, pa i ova. Kao društvo u celini, moramo da shvatimo ovu problematiku i na vreme pokažemo mladim ljudima šta im oduzimaju bolesti zavisnosti. Ako u tome uspemo, iza nas će ostati mladost, zdrav život, a to je ono za šta se borimo.

Dr Ivana Vilotijević



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)