Међународни дан борбе против дроге

Дрога, баук још увек на нашим просторима. Питања као што су : “ Чини ми се да ми дете користи дрогу , шта сад?“…, и многа друга, већ постају свакодневница. Увек је постојало питање да ли је неко имун да не постане овисник наркотика(дроге)- не није.

Са данашњег медицинског аспекта болести зависности или адиције представњају болест у правом смислу речи, а не слабост, дефект личности, карактера како се на то до сада гледало.

Наравно први контакт са дрогом је најчешће питање личне одлуке, али онда веома брзо након првог излагања долази до промена у мозгу, које се огледа у стварању толеранције, а потом до сензитизације (остељивости) на дрогу што уводи у развој болести зависности , у којој хемијска супстанца која се узима, преузима потпуни монопол над личношћу појединца. Како се у психијатрији наводи, наркоманија је хемијска поштапалица појединца.

Са болестима зависности, а у оквиру њих наркоманијом се најбрже „зарази“. У тај нови свет се улази лагано, неприметно и када се примети обично је касно. Ту нема момената да се појединац освести и сам себи постави питање, где је то он. Он је у свету у коме добија снагу да изађе и супротстави се свакодневници.
Жаштити се од дроге? На који начин? Дроге су данас присутне на свим меридијанима, од мегалополиса, па све до руралних и планинских делова планете. Нравно, најлакше их је пронаћи у насељима стамбене беде Латинске Америке, Африке, Азије, имигрантским локацијама, али и у елитним вилама, њиховим журкама… Од давнина, човек је тражио да измени свој свет, победи непобедиво, супротстави се реалности у свом свету фантазије у којем је бар на трнутак живео онако како он сања, па онда можемо рећи да је човек у свим временима и културама користио неке облике дроге. Наравно, раније је то било ограничено на одрасле мушкарце, али данас се она шири на омладину без икакве контроле. Млади тврде да се дрогом “бране“ и њом чувају свој идентитет и право на споствено мишљење, да им она омогућава да реше различите живитне проблеме и да нађу своју психичку равнотежу. Многи разлози се налазе у радозналости, утицају друштва, осећаји одбачености.

Оно што морамо напоменути, а то је да наркоманија, постаје све већи друштвени и медицински проблем. Број младих особа сваке године уђе у свет наркоманије или постане пацијент који је оболео од болести зависности на нашим просторима постаје све већи. Уколико дође до развијања зависности, сви други природни извори свакодневног задовољстав су слаби у односу на догу, па особе настављају да коирсте дрогу као једини извор задовољства. Све то покреће један зачарани круг у коме извор незадовољставa, депресија, одбаченост, физички изглед, постају разлог да се настави са узимањем дроге. Такви пацијенти имају тешке последице на ментално и физичко здарвље, а самим тим мењају квалитет живота како појединца тако породице и друштво у целини.

Можемо ли помоћи? Чини ми се да је тешко на питање дати прави одгивор, али треба покушати. Свака болест која се открије на време има лека, па и ова. Као друштво у целини, морамо да схватимо ову проблематику и на време покажемо младим људима шта им одузимају болести зависности. Ако у томе успемо, иза нас ће остати младост, здрав живот, а то је оно за шта се боримо.

Др Ивана Вилотијевић



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)