Има ли Србије 2.0?

Данас су у Београду представљени резултати истраживања о употреби Интернета, које је спровео Центар за развој Интернета.

Истраживање је спроведено на узорку од 1239 испитаника. Ово истраживање је показало да је просечан испитаник активан корисник интернета старости измеду 18 и 39 година (75.7%), од којих је 27% студената. Велика већина, чак 88% живи у градској средини. Просечан испитаник ове анкете на интернету проводи више од три сата дневно, чак 74.4%.

Интернет углавном користе за прћење актуелних вести (63%), информисање по разним питањима и образовање. Велики број испитаника доста времена проводи на друштвеним мрежама, али је интересантно да од тога мали број игра популарне интернет игрице – чак 47% испитаних никад није играло неку од тих игара.

Посебно је занимљиво како испитаници виде е-комуникацију са државним органима. У области е-управе и комуникације са политичарима, резултати су показали да грађани ове ствари виде битно другачије од политичара. Чак 80% испитаних сматра јако значајним комуникацију и размену информација са државним институцијама преко интернета, исти проценат испитаних жели да све послове које имају са државом могу завршити преко интернета. 68% такође сматра једнако битним да се преко интернета врши објављивање информација од јавног значаја у сврху контроле рада институција.

Грађани високо вреднују услуге е-управе које постоје, па чак више од 70% услуга које користе оцењују највишом оценом. Међутим, на питање да наведу државне институције за које знају да грађанима пружају услуге преко интернета, испитаници су највише наводили општине (збирно свега 9% испитаних).

Из ове анкете јасно произилази да смо упркос јасној потреби и свести грађана у коришцењу е-управе далеко од земаља чији бисмо ниво желели да достигнемо као и закључак да ће грађани искористити све могућности е-управе које им се понуде.

Иако 82% испитаника сматра да развој брзог интернета мора бити један од приоритета Владе Србије велики проблем лежи у томе што испитаници немају поверења у то да је политичарима у Србији то битно. Чак 80 % испитаних мисли да се овим питањем не бави ни једна политичка партија.

На крају испитаници су имали могућност да се изјасне да ли би у случају да постоји нека нова политичка опција која је названа “Интернет покрет”, а која би се залагала за информатичку модернизацију Србије, и то пре свега у четри сегмента:

  • реформи и смањењу државне управе
  • развоју е-управе
  • развоју и омогућавању е-бизниса, и
  • прављењу широкопојасне мреже и доступности интернета велике брзине свакоме у Србији

чак 73.3 % испитаника се изјаснило да би гласали за такву политичку опцију. Занимљиво је да се прошле године на исто питање само 33.9% испитаника изјаснило позитивно.

Добро је да је ово истраживање (са свим својим недостацима) објављено у овом моменту, јер је у току процес формирања нове Владе Србије.

Овај процес је пре свега зачињен потребом за штедњом, која се често огледа у плановима за формалним смањивањем броја министарстава (као у прошлогодишњем примеру беспотребног укидања Министарства науке), а нажалост, без суштинског размишљања о интегралном приступу решавања проблема и бављења потреба разних друштвених делатности.

Ово истраживање, у контексту ИЦТ, нових технологија, и е-управе, показује да јавност жели ефикасну државу, и доступне услуге, и да је мишљења да је то добар пут ка развоју Србије. Због тога је добро размислити, да се без обзира на то које ће министарство формално управљати ресором телекомуникација и информационог друштва, успостави Владино интерно тело, које ће бити задужено за координацију и ускладивање свих одлука свих државних органа на пољу унапредења и примена ИЦТ у државним органима.

Истовремено са тим би се  укинула и сва мала тела по министарствима, агенцијама, управама…

На тај начин се мимо министарства које ће се бавити политикама у овом сектору, обезбеђује усклађеност свих нових одлука и поступака било ког органа, са е-управом, новим технологијама, и модерним друштвом. Такође се на овај начин обезбеђује координација коришцења међународних фондова за потребе развоја е-друштва, без обзира на формалну тему и сектор у којем ће се примењивати.

Ово ће у крајњем случају довести и до тога да се обједине и техничке ствари попут интернет сервиса свих државних органа, одлука о имплементацији одредених софтверских решења, оперативних система…

Кроз овакво тело Владе Србије се може показати жељена ефикасност и њен интегрални рад, као и спремност да се изађе у сусрет потребама грађана. Тиме се може показати да е-управа и нове технологије нису ствар једног сектора, већ да наше друштво у целини тежи ка модернизацији, ка Србији 2.0.

Истовремено са овим важним питањем, ће се ваљда схватити и да је наука такође важна за напредак Србије у 21. веку, веку знања, и да једино заједно са економијом води земљу у напредак. Због тога овај важан ресор, не сме бити жртва популистичке тежње ка квази штедњи, и не сме се утапати у неки велики ресор тек тако, како би се неко тамо формално бринуо о њој.

Наука и ИЦТ нису само техничка помагала која олакшавају живот и доносе занимљива открића. Они су главни замајац развоја једног друштва, интеграције са глобалним токовима, али и покретач за креирање нових образованих генерација, спремних да вуку напред.

Ускоро ћемо видети да ли ће бити Србије 2.0!



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)