Спречимо климатске промене

Поводом 04. новембра – Светског дана климатских промена, ЗЕЛЕНИ СРБИЈЕ инсистирају на хитном доношењу НАЦИОНАЛНОГ ПЛАНА АДАПТАЦИЈЕ НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ, којим ће бити дефинисано шта све треба урадити да би се умањила штета коју неповољне климатске промене могу изазвати и СТРАТЕГИЈЕ ЗАШТИТЕ ВАЗДУХА и НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПОСТЕПЕНО СМАЊИВАЊЕ ГОДИШЊИХ МАКСИМАЛНИХ НАЦИОНАЛНИХ ЕМИСИЈА ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈА, предвиђених Законом о заштити ваздуха који је донет 15. маја 2009. године.

Суочени смо са чињеницом да су последњих година суше, велики пожари, поплаве, ерозија земљишта, олује, таласи тропских врућина као и остали екстремни догађаји постали све чешћи. Статистичке анализе показују да је настанак ових појава повећан због климатских промена.

Клима на Земљи се мењала од њеног постанка, с тим што се од почетка индустријске револуције, клима мењала као резултат промена природних околности. Данас, међутим, термин климатске промене користимо када говоримо о променама климе које се догађају од почетка двадесетог века, а настале су као резултат човекових активности.

Угљен диоксид, као и остали гасови који имају ефекат стаклене баште, одржавају Земљу топлом и од есенцијалне су важности за постојање живота на њој. Количина ЦО2 у ваздуху је 0,03%, али управо та мала количина је потребна да би температура на земљи била оптимална. Међутим услед сагоревања угља, нафте, нафтиних деривата и гаса, велика количина овог гаса се ослобађа у нашу атмосферу, тако да се сваког дана 26 милијарди тона угљен-диоксида испусти у атмосферу, што значи 800 тона сваке секунде! Када би се овакав тренд наставио температуре на Земљиној површини могла би да се повећа за 1,4 – 6,4 степени Целзијуса.

Повећање температуре за само два степена могло би да допринесе масовном истребљењу дивљих животиња у блиској будућности, деловањем на чак милион врста, што је око четвртина свих нама познатих врста. Услед топљења леда, дошло би до подизања нивоа светског мора, тако би под водом нпр. била половина Велике Британије, као и највећи део северне Европе: цела Данска и Холандија, велики део Немачке и Финске, јужни део Шведске.

Према извештају, објављеном раније ове године, просечне температуре у Србији повећаће се за отприлике један степен Целзијуса до 2030. године, ако се загађивање настави. Раст температуре могао би да износи између 2,4 и 3 степена до краја века. Ако просечне температуре у Србији наставе да расту, земља би могла да буде погођена сушама, несташицама хране и тропским болестима.

Истовремено, количина падавина значајно би се смањила. Србија би стога могла да се суочи са великим сушама које би резултирале несташицом хране. Дуге летње суше прошаране су краћим периодима јаких пљускова, што је довољно да изазове поплаве у одређеним деловима земље.

ЗЕЛЕНИ СРБИЈЕ истичу да ми више немамо четири годишња доба, као што смо раније имали. Немамо три летња месеца са температурама између 25 и 30 степени Целзијуса, него температуре преко 40 степени, пропраћене вишедневним повећаним падавинама.

Србија би такође могла да буде погођена великим бројем великих пожара, због последица суша и високих температура. Најтежа консеквенца могао би да буде пад приноса житарица и пољопривреде, која је до сада била најуспешнији део извоза земље. Све чешће и интензивније суше у протеклих неколико година нанеле су озбиљну штету пољопривреди. Током суше приноси у неким областима су до 40 одсто мањи него у периодима без суше. Климатске промене само доприносе смањењу приноса пшенице, кромпира, сунцокрета и соје.

Истовремено, климатске промене би донеле нове болести код људи и биљака. Људи би чешће патили од кардиоваскуларних болести и тропских инфекција, као што је маларија.

ЗЕЛЕНИ СРБИЈЕ инсистирају да се донесу мере прилагођавања на климатске промене које укључују изградњу нових система водоснабдевања, нових система за наводњавање земљишта, избор нових биљака које ће расти у новим климатским условима, повећану заштиту од поплава и промене у здравственом систему.

На ублажавање климатских промена може у извесној мери да утиче смањење емисије штетних гасова. Србија је мала земља чије је учешће у глобалном загађењу прилично ниско. Међутим, свако мора да учини колико може, посебно у погледу окретања чистијим технологијама и обновљивим изворима енергије за које имамо велики неискоришћени потенцијал (као што су геотермална енергија, енергија ветра, соларна енергија и енергија биомасе), како би се ублажио утицај климатских промена, истичу ЗЕЛЕНИ СРБИЈЕ.



Share
Коментари
  • Zorica 09.11.2011 / 08:28

    Подаци постају застрашујући. Доношење плана адаптације на климатске промене и његово спровођење би много допринело побољшању живота грађана.Наша земља јесте мала, али сразмерно томе и загађује ваздух. Ако урадимо сви по мало – биће пуно. Радимо добро – добро ће нам се вратити.

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)