Fasadna demokratija: ima li izlaza?

„Nemačka država je republika, a ko u to sumnja dobiće po glavi!“, napisao je Alfred Deblin u čuvenom romanu “Berlin-Aleksanderplaz”, koji je oslikavao mračnu i bednu pozadinu Vajmarske republike neposredno pred dolazak nacista na vlast. I danas, kao i tada, raskorak između normativnog i stvarnog ostaje suštinski problem uspostavljanja liberalnog demokratskog poretka. Naime, ako je suditi po ustavnom uređenju i pratećim zakonima, Srbija je demokratska država. Međutim, zagrebe li se samo malo ispod površine ove fasadne demokratije, teško je oteti se utisku da je uprava države oligarhijska, sastavljena od imućnih tajkuna i ka biznisu usmerenih političara, uglavnom šefova političkih stranaka i njima najbližih. Spoj prve i druge grupe obezbeđuje preduslove za nastanak oligarhije, vlasti malenog kruga imućnih. Ova ocena karaktera jednog političkog poretka nije nova, korišćena je još pre dva ipo milenijuma za opis oblika vladavine u pojedinim grčkim polisima.

Ono što Srbiju u ovom opisu ipak čini posebnom jeste očigledna namera nekolicine moćnih da ovakav sistem trajno osiguraju institucionalnim i zakonskim mehanizmima kojima se stvara privid postojanja demokratije, koji se samo fingira simuliranjem određenih formi demokratskog delanja, dok sadržinu politike po svojoj volji stvaraju oligarsi. Ovom interesu podređeno je i institucionalno komponovanje srpske fasadne demokratije. Pokušaću da ilustrujem ovu tezu uvidom u karakter i efekte Zakona o izboru narodnih poslanika za Skupštinu Republike Srbije i Zakona o političkim strankama.

Zakonom o izboru narodnih poslanika predviđeno je da se poslanici biraju u Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, nakon čega se mandati raspoređuju srazmerno broju osvojenih glasova, i to sistemom najvećeg količnika. Zagovornici modela da cela država treba da bude jedna izborna jedinica uglavnom smatraju da se time u najvećoj mogućoj meri preslikava volja građana, i to za čisti demokratski sistem zaista važi. Nasuprot tome, u formi fasadne demokratije koju imamo u Srbiji danas, ovakav sistem izbora narodnih poslanika upravo pospešuje sistem vladavine oligarha. Svoj udeo u vlasti oni obezbeđuju na prilično jednostavan način – usmeravajući deo svog imetka ka šefovima političkih stranaka kako bi u pretpostavljenom četvorogodišnjem periodu funkcionisanja vlasti svi političari bili uvezani u interesnu mrežu. Budući da je sticanje bogatstva svrha politike u Srbiji, nije teško zamisliti kako ovaj sistem svim zainteresovanim stranama obezbeđuje upravo ono što žele. Šefu stranke ostaje da obezbedi kontrolu nad svim poslanicima koji su u njegovoj kvoti. Tako smo, otkako je mišljenjem Ustavnog suda i definitivno potvrđeno da mandat pripada poslaniku, a ne njegovoj stranci, bili svedoci upotrebe različitih mehanizama derogiranja poslaničke autonomije – od uterivanja straha u kosti pretnjama i prikupljanja kompromitujućeg materijala, do kolektivnih zaklinjanja na vernost poslaničkih grupa pred crkvenim oltarom.

U cilju zaokruživanja ovog nakaradnog sistema, u 2009. godini je usvojen i Zakon o političkim strankama. Zakonom je predviđeno da je za osnivanje političke stranke potrebno 10.000 potpisa punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije, umesto 100 takvih potpisa kako je bilo predviđeno ranijim zakonom. Argument predlagača bio je da treba smanjiti broj političkih stranaka, kako bi se u ovu sferu uveo red. Ostavimo sada po strani pitanje ustavnosti ovog zakona i legitimnosti odluke kojom se sužava nivo prava koji je predviđen ustavom i zamislimo se nad sledećim.

Da bi politička stranka mogla da bude upisana u registar, koje inače vodi ministarstvo nadležno za upravu, neophodno je podneti prijavu za upis u registar koja, između ostalih stvari, sadrži overe svih 10.000 potpisa i potvrde o upisu svih 10.000 potpisnika osnivača u birački spisak. Overa svakog potpisa se plaća, kao i dobijanje potvrde o upisu u birački spisak. Kada se izračunaju samo troškovi overe potpisa i potvrda koje je potrebno pribaviti za svakog punoletnog i poslovno sposobnog građanina Srbije koji želi da učestvuje u osnivanju političke stranke, dobija se iznos od najmanje 50.000 evra. U siromašnoj zemlji, u kojoj su političari decenijama delali tako da erodiraju poverenje u sistem i namere upravljačke elite, i u kojoj se neopisivo često kao građani susrećemo sa raznim prevarama, lako je zamisliti da među građanima postoji izražena sumnja u svaki zahtev da finansijski pomognu ideju za formiranje nove političke stranke. Otuda onima koji nemaju 50.000 evra (ovde nam pomaže Konfučijeva misao da je u državi u kojoj vlada haos sramota biti bogataš), a žele da sa bave politikom, ostaje da se jave svom imućnom prijatelju koji će obezbediti ulaznicu za klub i time i pre rođenja sahraniti bilo kakav pokušaj promene trulog sistema.

Očigledno je, dakle, da se u Srbiji pravo na političko organizovanje svelo na plaćanje ulaznice za sam pokušaj da se uđe u klub. Važno je naglasiti da je to pokušaj, budući da rešenje o upisu stranke u registar donosi ministarstvo, a ako ministarstvo odbaci prijavu za upis, može se pokrenuti upravni spor. Zakonska rešenja o ulozi ministarstva u proceni papira koji se podnose ostavljaju mu ogromnu mogućnost arbitrarnog odlučivanja i odugovlačenja postupka, što u krajnjem vodi ka upravnom sporu. A time se, umesto prilike da koriste svoje ustavno pravo na političko organizovanje, građani zainteresovani za drugačiju politiku sapliću u svakoj mogućoj prilici.

Nema sumnje da sve parlamentarne političke stranke u Srbiji čine deo ove pokvarene vladavine, ali je jednako očigledno da nije izborni sistem proizveo takvu vladavinu, već su oligarsi osmislili najbolji način da formu demokratije u vidu izbornog zakonodavstva i načina formiranja političkih stranaka prilagode sistemu koji su stvorili. Da je stvar baš takva bilo je naročito jasno nakon propasti ideje o novom zakonu o izboru narodnih poslanika, za koji se tvrdilo da se priprema tokom 2009. godine i koji je trebalo da uvede značajne promene izbornog zakonodavstva, pre svega kada je reč o broju izbornih jedinica, pa i unošenju izvesnih elemenata većinskog sistema u proporcionalni, koji bi u osnovi bio očuvan. Najava ovog predloga zakona smestila je sve stranke u jedinstveni front protiv promena, jer bi to za političku i tajkunsku oligarhiju bilo ravno udaru cunamija.

Imajući u vidu navedeno, postaje jasnije zašto nijedan tzv. reformski zahvat u poslednjih osam godina nije doveden do kraja. Mantra o nedostatku političke volje u sebi krije veliku snagu zamršenih interesa usmerenih ka očuvanju srpske fasadne demokratije, u kojoj se reformom pravosuđa naziva puka zamena igrača u sudstvu i tužilaštvu, reformom sistema informisanja naziva proces potpunog zatvaranja medijske sfere, a suština ekonomske tranzicije svodi na proces dalje tajkunizacije. Nije taj sistem samo nakaradan i nemoralan, već i politički kratkovid. Ne ostavlja prostora za institucionalno iskazivanje nezadovoljstva, tera ljude na ulicu, a jedini razlog zbog kojeg na njoj nisu je u tome što ih istovremeno depolitizuje, gura u očajanje i uverava da ne može biti drugačije. Nije stoga ni čudo što toliko dobronamernih ljudi u susret izborima 2012. najavljuje svoj revolt ubacivanjem praznog ili belog listića. Moje je mišljenje, međutim, da bi naši prazni listići predstavljali i konačnu pobedu fasadne demokratije. Građanima koji se pitaju ima li nam izlaza, ostaje da razmišljaju o alternativi. Za mene nema dileme da prazni listić nije alternativa, to je domišljatost lucidnih. Previše čista za ovaj glib.

dr Vladimir Pavićević



Oznake: ,
Share
Komentari
  • RainDog 28.11.2011 / 17:08

    Zeleni listić umesto praznog.

  • Vladimir Pantic 29.11.2011 / 21:00

    odlicna Vam je slika. ne slazem se sa zakljuckom. treba ubaciti nevazeci listic i napisati neku poruku. O tome pise Valjevac u nedeljniku Vreme i u Reviji Kolubara, Dragan Todorovic. Politicari su se sve sami unapred dogovorili te traze od gradjana da to aminuju. Slab i posten ne moze da igra sa jakim, kvarnim igracima po kvarnim pravilima.Glasali ne glasali, bice kako se oni dogovore, u njihovom interesu. Samo ubacivanjem precrtanih listica, pesmicama, psovkama na njima se moze dobiti da ljudi malo odahnu a da se oligarhija, mozda zamisli. Ako se cuti, smatrace se da je to znak odobravanja, ako se glasa i sve precrta, to nece biti cutanje.

  • Orvel 29.11.2011 / 23:36

    Ovo o čemu pišete je kap u moru, a i to smo dobili u paketu iz uvoza. Države sveta naročito mnoge “vodeće” su postale servis mega bankama, i mega korporacijama, a političari samo sprovode naloge krupnog kapitala, i usvajaju isključivo zakone koji treba da obezbede beskonačnu vladavinu mega korporacija i banaka. Sadašnji političari su službenici i za svaki obavljen posao dobijaju sitniš od bonusa.
    Mnoge države su postale samo aparat za sprovodjenje (kroz zakone, sudstvo, vojisku i policiju) volje i vladavine korporacija i banaka.
    A što se tiče reči “demokratija” koja se tako često pominje zamolio bih svakog ko je izgovori da prvo pita sebe šta znači ta reč, a potom da se informiše kada je ta reč nastala, u kakvom društvenom uređenju, i gde je ta demokratija nastala, a da podsetim da u to doba je bilo robovlasnčko uređenje.

  • Vladimir Pantic 30.11.2011 / 07:50

    Točak je nastao u kamenom dobu ali se i danas koristi i služi čoveku. Demokratija je stara ideja koja treba da ima nove oblike i da služi konkretnom dobru čoveka i evidentnom napretku društva. Demokratija je ideal. Nasuprot demokratiji stoje veoma primenljiva anarhija ili vidljiv totalitarizam. Razlika između njih je najmanje jezičke prirode. Čak se totalitarno ili društvo u raspadanju formalno može zvati demokratijom, ali ono nikad neće biti demokratija. I obrnuto, društva koja su po svemu autoritarna mogu u sebi imati dobre demokratske kapacitete, u njima se mogu odvijati demokratski procesi.

    U današnje vreme demokratija nije „vlast naroda“ i „vlast svih“ ili „vlast većine“ koja se dokazuje u stopostotno uspešnim referendumima i ogromnim pobedama na izborima, već je demokratija društvo u kome postoji odgovarajuća stalna mera uticaja građana na javne poslove, neizostavno odgovornost vlasti i opšta kultura parlamentarizma. Svako društvo i manja zajednica (grad, škola, firma, porodica, stranka…) moraju dati svoj odgovor i doprinos idealu demokratije. Ne postoji univerzalni i svemogući recept koji se često tako lako prepisuje.

    Jedan od pokazatelja demokratije danas može biti „vladavina najboljih“. Da li postoji verovatnoća da će na upravljačka mesta i javne funkcije u celom društvu u bilo kojoj organizaciji dolaziti najbolji ljudi, nakon jasno utvrđenih i predvidljivih procedura odabira? Naše društvo je daleko od toga.

    To što je demokratija u Evropi i u svetu u krizi ne znači da od demokratije treba odustati, naprotiv, treba tražiti načine za njenu obnovu. Što se nas u Srbiji tiče, za mene nisu bitni novi likovi, nove stranke, nove kombinacije i koalicije koje žvaću ižvakanu žvaku, već činjenice koje ukazuju da se struktura društva počinje postepeno menjati na bolje. Za sada takvih nagoveštaja, izvinte me, nema.

  • Orvel 06.12.2011 / 14:18

    “Nasuprot demokratiji stoje veoma primenljiva anarhija ili vidljiv totalitarizam.”

    Koncept Mi protiv Nekih, bez obzira kako nazvali društveno uređenje, kroz istoriju je pokazao svoje rezultate. A zapitajte se čemu služi taj koncept suprotnosti? I KOME SLUŽI? i do čega dovodi?

    Možemo nazivati sistem kako hoćemo , A NJEGOVA SUŠTINA JE Šta? Šta je suština trenutnog :”nazovite kako hoćete” sistema u Srbiji, ili u Evropi svejedno. (sa nekim manjim izuzetcima tipa Danska)

    “Gandi nije verovao u neprijatelje: radio je na osnovu premise da rešenja nastaju jedino iz saradnje. “Nas je 100 odsto” možda ne zvuči kao dramatičan slogan, ali je, iz Gandijeve perspektive, jedini način da se u društvu ostvari istinska i trajna promena.”
    Mali podsetnik:
    Tito “nećemo dozvoliti da strani neprijatelji ruše naš socijalizam”
    Slobodan M. “Strani plaćenici … itd”
    “ko nije sa nama on je protiv nas” (ko li je ovo izjavio?)
    i tako dalje kroz istoriju bližu i dalju.
    i dolazimo do “divide et impera” Zavadi pa vladaj.

  • Matematicar 11.12.2011 / 18:58

    Kaze zeka zmiji: “Zmijo izvini sto sam te zezao pre neki dan da nemas noge”. Zmija odgovara: “Ma nema veze zeko, mi smo drugari”. Zeka ce na to:”E super zmijo, evo ruka” :) Poenta ovog vica je bila da vas nasmeje i da mozda nastavite sa citanjem mog pozamasnog teksta :D Sta mislite, da li ljubav, ali prava istinska ljubav uz dobru ideju , i otvaranje ociju narodu moze da promeni nesto? Pod dobrom idejom mislim na dobru kampanju, dakle zanimljivu kampanju koja ce se ljudima dopasti. Sve mi se cini da ljudi koji pokusavaju nesto da promene to rade na stari nacin koji se ljudima ne svidja, i rade to na mestima koje ljudi ne posecuju. Salju poruke jezikom nerazumljivim za obican narod, u stvari ne nerazumljiv, nego nezanimljiv. Ovaj tekst gore je veoma kvalitetan i veoma smislen i veoma ISTINIT ali ko je to procitao? 35 ljudi…treba nam nesto zanimljivo i nesto inovativno. Osho-ove knjige govore upravo o tome. O ulozi umetnosti i ljubavi u promeni ovog naseg sveta. Savetujem svakome da ih procita baren njegove knjige “Hrabrost” i “Kreativnost” koje su ostavile poseban utisak na mene. Moje je misljenje da bi recimo ovaj sajt bio mnogo uspesniji ako bi imao odeljak sa vicevima. Posecivao bih ga svaki dan onda. Ovako necu, zasigurno. Kad bi na sajtu zelenih postojao odeljak sa smernicama za dobre pozorisne predstave ili dobre knjige, ja bih ga posecivao svaki dan. Ili naprosto obavestenja o dobrim filmovima? Svi gledaju filmove, zar ne? Usput bih sigurno video i nesto od egzistencijalne vaznosti za ovu nasu Srbiju, kao sto je tekst o fasadnoj demokratiji. Zasto se ne bi koristili malo sredstvima kojima se sluzi na primer Koka-kola? Prelepom reklamom oni privole pola sveta da kupi otrov. Pri tom ni jednom cak ni ne spominju osvezavajuci ukus svog otrova, samo postave deda mraza i irvase, podele koju igrackicu i eto ga! Prodali su nam otrov…Dakle sta mislite, da li ljubav, humor, umetnost i dobra ideja mogu da promene svet ili je to samo san i iluzija? Nadam se da ce neko znacajan za ovaj sajt videti moju poruku i razmisliti o njoj. Sve najlepse zelim svim dobrim ljudima koji su napravili ovaj sajt i koji ga posecuju, samo zelim da nam pomognem malo i dam svoj doprinos. I da, ja sam inace student prve godine matematickog fakulteta i moram vam reci jedno: matematika ima isti problem, losu reklamu. Kad je zaista otkrijes, matematika je divna, bas kao sto je divna i sustina ovog sajta :D Nadam se da nisam nikome pokvario dan pominjanjem matematike. Sve najbolje :D

  • Vladimir Pantic 19.05.2012 / 13:57

    u valjevu 6.5.2012. prebrojano 6% nevazecih glasackih listica, 100% vise nego 2008. da je moguce po zakonu, beli bi imali skoro 3 cela odbornika (od 51)

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)