Фасадна демократија: има ли излаза?

„Немачка држава је република, а ко у то сумња добиће по глави!“, написао је Алфред Деблин у чувеном роману “Berlin-Aleksanderplaz”, који је осликавао мрачну и бедну позадину Вајмарске републике непосредно пред долазак нациста на власт. И данас, као и тада, раскорак између нормативног и стварног остаје суштински проблем успостављања либералног демократског поретка. Наиме, ако је судити по уставном уређењу и пратећим законима, Србија је демократска држава. Међутим, загребе ли се само мало испод површине ове фасадне демократије, тешко је отети се утиску да је управа државе олигархијска, састављена од имућних тајкуна и ка бизнису усмерених политичара, углавном шефова политичких странака и њима најближих. Спој прве и друге групе обезбеђује предуслове за настанак олигархије, власти маленог круга имућних. Ова оцена карактера једног политичког поретка није нова, коришћена је још пре два ипо миленијума за опис облика владавине у појединим грчким полисима.

Оно што Србију у овом опису ипак чини посебном јесте очигледна намера неколицине моћних да овакав систем трајно осигурају институционалним и законским механизмима којима се ствара привид постојања демократије, који се само фингира симулирањем одређених форми демократског делања, док садржину политике по својој вољи стварају олигарси. Овом интересу подређено је и институционално компоновање српске фасадне демократије. Покушаћу да илуструјем ову тезу увидом у карактер и ефекте Закона о избору народних посланика за Скупштину Републике Србије и Закона о политичким странкама.

Законом о избору народних посланика предвиђено је да се посланици бирају у Србији као једној изборној јединици, након чега се мандати распоређују сразмерно броју освојених гласова, и то системом највећег количника. Заговорници модела да цела држава треба да буде једна изборна јединица углавном сматрају да се тиме у највећој могућој мери пресликава воља грађана, и то за чисти демократски систем заиста важи. Насупрот томе, у форми фасадне демократије коју имамо у Србији данас, овакав систем избора народних посланика управо поспешује систем владавине олигарха. Свој удео у власти они обезбеђују на прилично једноставан начин – усмеравајући део свог иметка ка шефовима политичких странака како би у претпостављеном четворогодишњем периоду функционисања власти сви политичари били увезани у интересну мрежу. Будући да је стицање богатства сврха политике у Србији, није тешко замислити како овај систем свим заинтересованим странама обезбеђује управо оно што желе. Шефу странке остаје да обезбеди контролу над свим посланицима који су у његовој квоти. Тако смо, откако је мишљењем Уставног суда и дефинитивно потврђено да мандат припада посланику, а не његовој странци, били сведоци употребе различитих механизама дерогирања посланичке аутономије – од утеривања страха у кости претњама и прикупљања компромитујућег материјала, до колективних заклињања на верност посланичких група пред црквеним олтаром.

У циљу заокруживања овог накарадног система, у 2009. години је усвојен и Закон о политичким странкама. Законом је предвиђено да је за оснивање политичке странке потребно 10.000 потписа пунолетних и пословно способних држављана Србије, уместо 100 таквих потписа како је било предвиђено ранијим законом. Аргумент предлагача био је да треба смањити број политичких странака, како би се у ову сферу увео ред. Оставимо сада по страни питање уставности овог закона и легитимности одлуке којом се сужава ниво права који је предвиђен уставом и замислимо се над следећим.

Да би политичка странка могла да буде уписана у регистар, које иначе води министарство надлежно за управу, неопходно је поднети пријаву за упис у регистар која, између осталих ствари, садржи овере свих 10.000 потписа и потврде о упису свих 10.000 потписника оснивача у бирачки списак. Овера сваког потписа се плаћа, као и добијање потврде о упису у бирачки списак. Када се израчунају само трошкови овере потписа и потврда које је потребно прибавити за сваког пунолетног и пословно способног грађанина Србије који жели да учествује у оснивању политичке странке, добија се износ од најмање 50.000 евра. У сиромашној земљи, у којој су политичари деценијама делали тако да еродирају поверење у систем и намере управљачке елите, и у којој се неописиво често као грађани сусрећемо са разним преварама, лако је замислити да међу грађанима постоји изражена сумња у сваки захтев да финансијски помогну идеју за формирање нове политичке странке. Отуда онима који немају 50.000 евра (овде нам помаже Конфучијева мисао да је у држави у којој влада хаос срамота бити богаташ), а желе да са баве политиком, остаје да се јаве свом имућном пријатељу који ће обезбедити улазницу за клуб и тиме и пре рођења сахранити било какав покушај промене трулог система.

Очигледно је, дакле, да се у Србији право на политичко организовање свело на плаћање улазнице за сам покушај да се уђе у клуб. Важно је нагласити да је то покушај, будући да решење о упису странке у регистар доноси министарство, а ако министарство одбаци пријаву за упис, може се покренути управни спор. Законска решења о улози министарства у процени папира који се подносе остављају му огромну могућност арбитрарног одлучивања и одуговлачења поступка, што у крајњем води ка управном спору. А тиме се, уместо прилике да користе своје уставно право на политичко организовање, грађани заинтересовани за другачију политику саплићу у свакој могућој прилици.

Нема сумње да све парламентарне политичке странке у Србији чине део ове покварене владавине, али је једнако очигледно да није изборни систем произвео такву владавину, већ су олигарси осмислили најбољи начин да форму демократије у виду изборног законодавства и начина формирања политичких странака прилагоде систему који су створили. Да је ствар баш таква било је нарочито јасно након пропасти идеје о новом закону о избору народних посланика, за који се тврдило да се припрема током 2009. године и који је требало да уведе значајне промене изборног законодавства, пре свега када је реч о броју изборних јединица, па и уношењу извесних елемената већинског система у пропорционални, који би у основи био очуван. Најава овог предлога закона сместила је све странке у јединствени фронт против промена, јер би то за политичку и тајкунску олигархију било равно удару цунамија.

Имајући у виду наведено, постаје јасније зашто ниједан тзв. реформски захват у последњих осам година није доведен до краја. Мантра о недостатку политичке воље у себи крије велику снагу замршених интереса усмерених ка очувању српске фасадне демократије, у којој се реформом правосуђа назива пука замена играча у судству и тужилаштву, реформом система информисања назива процес потпуног затварања медијске сфере, а суштина економске транзиције своди на процес даље тајкунизације. Није тај систем само накарадан и неморалан, већ и политички кратковид. Не оставља простора за институционално исказивање незадовољства, тера људе на улицу, а једини разлог због којег на њој нису је у томе што их истовремено деполитизује, гура у очајање и уверава да не може бити другачије. Није стога ни чудо што толико добронамерних људи у сусрет изборима 2012. најављује свој револт убацивањем празног или белог листића. Моје је мишљење, међутим, да би наши празни листићи представљали и коначну победу фасадне демократије. Грађанима који се питају има ли нам излаза, остаје да размишљају о алтернативи. За мене нема дилеме да празни листић није алтернатива, то је домишљатост луцидних. Превише чиста за овај глиб.

др Владимир Павићевић



Ознаке: ,
Share
Коментари
  • RainDog 28.11.2011 / 17:08

    Zeleni listić umesto praznog.

  • Vladimir Pantic 29.11.2011 / 21:00

    odlicna Vam je slika. ne slazem se sa zakljuckom. treba ubaciti nevazeci listic i napisati neku poruku. O tome pise Valjevac u nedeljniku Vreme i u Reviji Kolubara, Dragan Todorovic. Politicari su se sve sami unapred dogovorili te traze od gradjana da to aminuju. Slab i posten ne moze da igra sa jakim, kvarnim igracima po kvarnim pravilima.Glasali ne glasali, bice kako se oni dogovore, u njihovom interesu. Samo ubacivanjem precrtanih listica, pesmicama, psovkama na njima se moze dobiti da ljudi malo odahnu a da se oligarhija, mozda zamisli. Ako se cuti, smatrace se da je to znak odobravanja, ako se glasa i sve precrta, to nece biti cutanje.

  • Orvel 29.11.2011 / 23:36

    Ovo o čemu pišete je kap u moru, a i to smo dobili u paketu iz uvoza. Države sveta naročito mnoge “vodeće” su postale servis mega bankama, i mega korporacijama, a političari samo sprovode naloge krupnog kapitala, i usvajaju isključivo zakone koji treba da obezbede beskonačnu vladavinu mega korporacija i banaka. Sadašnji političari su službenici i za svaki obavljen posao dobijaju sitniš od bonusa.
    Mnoge države su postale samo aparat za sprovodjenje (kroz zakone, sudstvo, vojisku i policiju) volje i vladavine korporacija i banaka.
    A što se tiče reči “demokratija” koja se tako često pominje zamolio bih svakog ko je izgovori da prvo pita sebe šta znači ta reč, a potom da se informiše kada je ta reč nastala, u kakvom društvenom uređenju, i gde je ta demokratija nastala, a da podsetim da u to doba je bilo robovlasnčko uređenje.

  • Vladimir Pantic 30.11.2011 / 07:50

    Točak je nastao u kamenom dobu ali se i danas koristi i služi čoveku. Demokratija je stara ideja koja treba da ima nove oblike i da služi konkretnom dobru čoveka i evidentnom napretku društva. Demokratija je ideal. Nasuprot demokratiji stoje veoma primenljiva anarhija ili vidljiv totalitarizam. Razlika između njih je najmanje jezičke prirode. Čak se totalitarno ili društvo u raspadanju formalno može zvati demokratijom, ali ono nikad neće biti demokratija. I obrnuto, društva koja su po svemu autoritarna mogu u sebi imati dobre demokratske kapacitete, u njima se mogu odvijati demokratski procesi.

    U današnje vreme demokratija nije „vlast naroda“ i „vlast svih“ ili „vlast većine“ koja se dokazuje u stopostotno uspešnim referendumima i ogromnim pobedama na izborima, već je demokratija društvo u kome postoji odgovarajuća stalna mera uticaja građana na javne poslove, neizostavno odgovornost vlasti i opšta kultura parlamentarizma. Svako društvo i manja zajednica (grad, škola, firma, porodica, stranka…) moraju dati svoj odgovor i doprinos idealu demokratije. Ne postoji univerzalni i svemogući recept koji se često tako lako prepisuje.

    Jedan od pokazatelja demokratije danas može biti „vladavina najboljih“. Da li postoji verovatnoća da će na upravljačka mesta i javne funkcije u celom društvu u bilo kojoj organizaciji dolaziti najbolji ljudi, nakon jasno utvrđenih i predvidljivih procedura odabira? Naše društvo je daleko od toga.

    To što je demokratija u Evropi i u svetu u krizi ne znači da od demokratije treba odustati, naprotiv, treba tražiti načine za njenu obnovu. Što se nas u Srbiji tiče, za mene nisu bitni novi likovi, nove stranke, nove kombinacije i koalicije koje žvaću ižvakanu žvaku, već činjenice koje ukazuju da se struktura društva počinje postepeno menjati na bolje. Za sada takvih nagoveštaja, izvinte me, nema.

  • Orvel 06.12.2011 / 14:18

    “Nasuprot demokratiji stoje veoma primenljiva anarhija ili vidljiv totalitarizam.”

    Koncept Mi protiv Nekih, bez obzira kako nazvali društveno uređenje, kroz istoriju je pokazao svoje rezultate. A zapitajte se čemu služi taj koncept suprotnosti? I KOME SLUŽI? i do čega dovodi?

    Možemo nazivati sistem kako hoćemo , A NJEGOVA SUŠTINA JE Šta? Šta je suština trenutnog :”nazovite kako hoćete” sistema u Srbiji, ili u Evropi svejedno. (sa nekim manjim izuzetcima tipa Danska)

    “Gandi nije verovao u neprijatelje: radio je na osnovu premise da rešenja nastaju jedino iz saradnje. “Nas je 100 odsto” možda ne zvuči kao dramatičan slogan, ali je, iz Gandijeve perspektive, jedini način da se u društvu ostvari istinska i trajna promena.”
    Mali podsetnik:
    Tito “nećemo dozvoliti da strani neprijatelji ruše naš socijalizam”
    Slobodan M. “Strani plaćenici … itd”
    “ko nije sa nama on je protiv nas” (ko li je ovo izjavio?)
    i tako dalje kroz istoriju bližu i dalju.
    i dolazimo do “divide et impera” Zavadi pa vladaj.

  • Matematicar 11.12.2011 / 18:58

    Kaze zeka zmiji: “Zmijo izvini sto sam te zezao pre neki dan da nemas noge”. Zmija odgovara: “Ma nema veze zeko, mi smo drugari”. Zeka ce na to:”E super zmijo, evo ruka” :) Poenta ovog vica je bila da vas nasmeje i da mozda nastavite sa citanjem mog pozamasnog teksta :D Sta mislite, da li ljubav, ali prava istinska ljubav uz dobru ideju , i otvaranje ociju narodu moze da promeni nesto? Pod dobrom idejom mislim na dobru kampanju, dakle zanimljivu kampanju koja ce se ljudima dopasti. Sve mi se cini da ljudi koji pokusavaju nesto da promene to rade na stari nacin koji se ljudima ne svidja, i rade to na mestima koje ljudi ne posecuju. Salju poruke jezikom nerazumljivim za obican narod, u stvari ne nerazumljiv, nego nezanimljiv. Ovaj tekst gore je veoma kvalitetan i veoma smislen i veoma ISTINIT ali ko je to procitao? 35 ljudi…treba nam nesto zanimljivo i nesto inovativno. Osho-ove knjige govore upravo o tome. O ulozi umetnosti i ljubavi u promeni ovog naseg sveta. Savetujem svakome da ih procita baren njegove knjige “Hrabrost” i “Kreativnost” koje su ostavile poseban utisak na mene. Moje je misljenje da bi recimo ovaj sajt bio mnogo uspesniji ako bi imao odeljak sa vicevima. Posecivao bih ga svaki dan onda. Ovako necu, zasigurno. Kad bi na sajtu zelenih postojao odeljak sa smernicama za dobre pozorisne predstave ili dobre knjige, ja bih ga posecivao svaki dan. Ili naprosto obavestenja o dobrim filmovima? Svi gledaju filmove, zar ne? Usput bih sigurno video i nesto od egzistencijalne vaznosti za ovu nasu Srbiju, kao sto je tekst o fasadnoj demokratiji. Zasto se ne bi koristili malo sredstvima kojima se sluzi na primer Koka-kola? Prelepom reklamom oni privole pola sveta da kupi otrov. Pri tom ni jednom cak ni ne spominju osvezavajuci ukus svog otrova, samo postave deda mraza i irvase, podele koju igrackicu i eto ga! Prodali su nam otrov…Dakle sta mislite, da li ljubav, humor, umetnost i dobra ideja mogu da promene svet ili je to samo san i iluzija? Nadam se da ce neko znacajan za ovaj sajt videti moju poruku i razmisliti o njoj. Sve najlepse zelim svim dobrim ljudima koji su napravili ovaj sajt i koji ga posecuju, samo zelim da nam pomognem malo i dam svoj doprinos. I da, ja sam inace student prve godine matematickog fakulteta i moram vam reci jedno: matematika ima isti problem, losu reklamu. Kad je zaista otkrijes, matematika je divna, bas kao sto je divna i sustina ovog sajta :D Nadam se da nisam nikome pokvario dan pominjanjem matematike. Sve najbolje :D

  • Vladimir Pantic 19.05.2012 / 13:57

    u valjevu 6.5.2012. prebrojano 6% nevazecih glasackih listica, 100% vise nego 2008. da je moguce po zakonu, beli bi imali skoro 3 cela odbornika (od 51)

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)