HITNO DONETI NACIONALNI PLAN ADAPTACIJE NA KLIMATSKE PROMENE!

Povodom 04. novembra – Svetskog dana klimatskih promena, ZELENI SRBIJE insistiraju na hitnom donošenju NACIONALNOG PLANA ADAPTACIJE NA KLIMATSKE PROMENE, kojim će biti definisano šta sve treba uraditi da bi se umanjila šteta koju nepovoljne klimatske promene mogu izazvati i STRATEGIJE ZAŠTITE VAZDUHA i NACIONALNOG PROGRAMA ZA POSTEPENO SMANJIVANJE GODIŠNJIH MAKSIMALNIH NACIONALNIH EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA, predviđenih Zakonom o zaštiti vazduha koji je donet 15. maja 2009. godine.

Prema izveštaju, objavljenom ranije ove godine, prosečne temperature u Srbiji povećaće se za otprilike jedan stepen Celzijusa do 2030. godine, ako se zagađivanje nastavi. Rast temperature mogao bi da iznosi između 2,4 i 3 stepena do kraja veka. Ako prosečne temperature u Srbiji nastave da rastu, zemlja bi mogla da bude pogođena sušama, nestašicama hrane i tropskim bolestima.

Istovremeno, količina padavina značajno bi se smanjila. Srbija bi stoga mogla da se suoči sa velikim sušama koje bi rezultirale nestašicom hrane. Duge letnje suše prošarane su kraćim periodima jakih pljuskova, što je dovoljno da izazove poplave u određenim delovima zemlje.

ZELENI SRBIJE ističu da mi više nemamo četiri godišnja doba, kao što smo ranije imali. Nemamo tri letnja meseca sa temperaturama između 25 i 30 stepeni Celzijusa, nego temperature preko 40 stepeni, propraćene višednevnim povećanim padavinama.

Srbija bi takođe mogla da bude pogođena velikim brojem velikih požara, zbog posledica suša i visokih temperatura. Najteža konsekvenca mogao bi da bude pad prinosa žitarica i poljoprivrede, koja je do sada bila najuspešniji deo izvoza zemlje. Sve češće i intenzivnije suše u proteklih nekoliko godina nanele su ozbiljnu štetu poljoprivredi. Tokom suše prinosi u nekim oblastima su do 40 odsto manji nego u periodima bez suše. Klimatske promene samo doprinose smanjenju prinosa pšenice, krompira, suncokreta i soje.

Istovremeno, klimatske promene bi donele nove bolesti kod ljudi i biljaka. Ljudi bi češće patili od kardiovaskularnih bolesti i tropskih infekcija, kao što je malarija.

ZELENI SRBIJE insistiraju da se donesu mere prilagođavanja na klimatske promene koje uključuju izgradnju novih sistema vodosnabdevanja, novih sistema za navodnjavanje zemljišta, izbor novih biljaka koje će rasti u novim klimatskim uslovima, povećanu zaštitu od poplava i promene u zdravstvenom sistemu.

Na ublažavanje klimatskih promena može u izvesnoj meri da utiče smanjenje emisije štetnih gasova. Srbija je mala zemlja čije je učešće u globalnom zagađenju prilično nisko. Međutim, svako mora da učini koliko može, posebno u pogledu okretanja čistijim tehnologijama i obnovljivim izvorima energije za koje imamo veliki neiskorišćeni potencijal (kao što su geotermalna energija, energija vetra, solarna energija i energija biomase), kako bi se ublažio uticaj klimatskih promena, ističu ZELENI SRBIJE.



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)