Da li znate šta jedete?

Genetski modifikovani hrana potiče od genetski modifikovanih organizama (GMO). Oni se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštački način, tehnologijom koja se naziva genetički inženjering. Ovom tehnologijom je takođe moguće selektovani gen iz jednog organizma uneti u drugi, čak među vrstama koje nisu srodne. Insercijom novog gena postižu se željene osobine, kao što su otpornost na štetočine, herbicide, različite bolesti, sušu, hladnoću, povećan prinos i sl. Međutim, koliko god ovo lepo zvučalo, negativne posledice korišćenja ovakve hrane su gotovo nesagledive.

Stranka ZELENI SRBIJE podseća da Srbija, sa svojim poljoprivrednim potencijalima može da proizvede dovoljno hrane za još dve zemlje svoje veličine, tj. da nahrani preko 20 miliona ljudi. Naša zemlja treba da se orijentiše u potpunosti na proizvodnju organske i zdrave hrane, da iskoristi prednosti plodnog zemljišta i povoljne klime koje su nam date. Poseban značaj treba da ima proizvodnja autohtonih srpskih poljoprivrednih vrsta, kao što su sorte grožđa: prokupac i smederevka; jabuka: petrovača, šumatovka, kožara, kolačara, budimka i bela duga; i šljiva: ranka, darosavka, požegača. Ne treba dozvoliti proizvodnju, uvoz, korišćenje i stavljanje u promet genetski modifikovanih organizama i proizvoda od GMO, koji izrazito nepovoljno utiču na zdravlje ljudi i ugrožavaju prirodnu raznovrsnost, po kojoj je Srbija jedan od 6 centara biodiverziteta na evropsko nivou.

Procene rizika korišćenja GMO hrane se rade od strane samih kompanija koje proizvode ovakvu hranu. Većina ovih testova nikad nije bila objavljena ili podvrgnuta nezavisnim ponovnim procenama. Istraživanjem koje je 2000. godine obavljeno u Španiji utvrđeno je da su objavljene studije za osam od četrdeset genetski modifikovanih useva, čija je prodaja bila dozvoljena širom sveta.

Najčešće nismo ni svesni negativnih efekata GM hrane, koji su često maskirani pričom o jeftinoj i neškodljivoj hrani koju nam velike korporacije serviraju.

Ovo su samo neki od negativnih efekata GM organizama:

Genetički inženjering je neprecizna i nepredvidiva tehnologija – genetičari prenose gene iz jednog organizma u drugi. Gen se može precizno uzeti iz DNK jednog organizma, ali njegovo ubacivanje u DNK drugog organizma je uglavnom slučajno. Kao posledica toga može postojati rizik od ugrožavanja funkcije drugih gena koji su bitni za život tog organizma.

Alergijske reakcije – ubacivanjem gena organizma koji pre toga nije bio deo ljudske ishrane, menja se osnovna priroda hrane koju jedemo. Novi proteini se unose u lance ishrane životinja i ljudi. Zbog toga postoji opasnost od izazivanja različitih alergijskih reakcija, kao i drugih negativnih zdravstvenih efekata. Tako se ističe da se genetskim inženjeringom mogu preneti alergeni iz namirnica sa poznatim alergogenim sposobnostima (kikirikija, oraha, školjki i riba), na namirnice za koje se pretpostavlja da su sigurne. Međutim, u budućnosti, proteini će biti ubacivani u biljke ne samo iz dosadašnjih poznatih izvora alergena, već i iz biljaka svih vrsta, bakterija i virusa, čija je potencijalna alergogenost retka ili nepoznata.

Toksični efekti – Stvaranje toksina, čak i u minimalnim količinama, može imati dugotrajne posledice na zdravlje ljudi. Akumulacija novih metabolita u gajenim biljkama može povećati mogućnost za pojavu toksičnih rizika, tako da se u GMO mogu stvarati potpuno nove ili neočekivane supstance čije toksične koncentracije nisu poznate.

Genetski modifikovana hrana sadrži komponente poznate kao antinutrijenti, koje onemogućavaju normalnu apsorpciju nutrijenata, koji su od esencijalne važnost za naše zdravlje.

Smanjena hranljiva vrednost – Genetski modifikovana hrana može obmanuti potrošače izvanrednom svežinom. Sočnog izgleda, jarko crveni GM paradajz može biti star nekoliko nedelja i imati sasvim malu hranljivu vrednost.

GMO negativno utiču i na same životne zajednice. Oni se mogu uspešno takmičiti sa divljim rođacima, uzrokujući potpuno nepredvidive promene u prirodi. Kada se genetički modifikovani organizmi nađu u prirodi nemoguće ih je ukloniti. Negativni efekti koje oni ostavljaju iza sebe su najčešće ireverzibilni.

Pretnja našem celom snabdevanju hranom – Insekti, ptice i vetar mogu preneti genetski modifikovano seme u susedna polja i dalje. Polen iz modifikovanog bilja se može razmeniti sa genetski prirodnim usevima i divljim rođacima. Svi usevi, organski i modifikovani, su nezaštićeni od zagađivanja kroz razmenu polena.

Problem se ne može pratiti – Bez oznaka, javne zdravstvene organizacije su bespomoćne da prate problem bilo koje vrste, sve do njegovog izvora. Mogućnost za tragediju je neverovatna.

Zabeleženi su brojni slučajevi negativnih i potencijalno fatalnih posledica konzumiranja GMO hrane. Tako je 1994. godine desetine američkih građana umrlo, a nekoliko stotina obolelo zbog genetski promenjene verzije aminokiseline triptofan (esencijalne aminokiseline, koju čovečiji organizam ne može da sintetiše, već je neophodno da se unosi hranom, učestvuje u izgradnji belančevina, bez kojih ni jedan organizam ne može da funkcioniše).

Prvi i jedini interes treba da nam bude naše zdravlje, da ne dozvolimo korporativnim moćnicima da nas truju ko zna sa čim, samo zbog njihove nezajažljive i bolesne želje za profitom. Ne smemo da dozvolimo vodećim zemljama da nam nameću, postavljaju uslove i ucenjuju u vezi korišćenja ovakvih namernica. Bez obzira šta nam pričali, treba da znamo da Srbija nema potrebe za koristi GM hranu, ona ima dovoljno resursa i dovoljno potencijala za proizvodnju ekološki bezbedne i organski prihvatljive hrane!



Share
Komentari
  • Jugoslav Raičević 27.10.2011 / 07:36

    GMO je frankeštajn hrana, nasumce modifikovana sa nesagledivim posledicama po životinjski i biljni svet.
    Džefri Smit je napisao knjigu, a prevedana je na srpski jezik i svaki građanin ove države bi morao da je ima i da je pročita kako bi se upoznao sa dosadašnjim posledicama konzumiranja takvih proizvoda. To je strašno. Iz vikiliks poruka saznajemo da su naši pojedini političari (Dinkić i dr.) obećali da će učiniti maksimum da se GMO proizvodi odomaće na ovom prostoru, što je prosto neverovatno.
    Da li je to interes ovog naroda i budućih naraštaja? Imamo li mi pravo da na taj način odlučujemo o budućnosti naše dece?
    Naravno da nemamo.
    Ne narušavajmo prirodnu ravnotežu, vratiće nam se ono što ne očekujemo i to višestruko.

  • Boki Tosic 07.11.2011 / 19:42

    Od sveg srca se nadam da ce te uspeti. Kao sto znate fima Monsanto, najveci proizvodjac GM semenja ne bira sredstva da otavri ciljeve. Nasim politicarima, kao sto je Dinkic na pimer, je cena mala…Ovde u Holandiji gde zivim je ta cena visa ali je placaju. Dobro sam upoznat sa situacijom i njiihovim metodama. Jos jednom – duboko se nadam da ce te odbraniti Srbiju od fastistickog zla jer su njihove namere potpuno jasne. Ni Mengele im nije ravan. Sve najbolje !

  • Diogen 15.12.2011 / 00:56

    U emisiji rtsa “Da možda NE” koja se bavila GMO HRANOM, jedan od učesnika je skrenu pažnju na
    GEOPOLITIKU HRANE, tačnije u GMO BILJKE JE POČEO DA SE UBACUJE TERMINATOR GEN-tako da seme MORA da se KUPUJE za svaku godinu jer ne može na primer kod kukuruza da se ostavi jedan deo od žetve i od tog kukuruza da se sadi sledeće godine. ŠTO DOVODI DO TOTALNE ZAVISNOSTI OD UVOZA. , tačnije od MONOPLA JEDNE STRANE KOMPANIJE.(što je i prikazano u emisiji) a samim tim i totalne kontrole preko hrane.
    Ako jedna država ne može da kontroliše svoj najvažniji resurs, HRANU, da li je to i dalje država.?
    Država koja ima vojsku, a vojska bez hrane? Da li ta vojiska ima ikakvu funkciju? O gladnom narodu koga bi eventualno branila takva gladna vojska da ne pričam.
    http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/833280/Da+Možda+Ne.html
    Zamolio bih odgovor na ovo pitanje?

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)