Да ли знате шта једете?

Генетски модификовани храна потиче од генетски модификованих организама (ГМО). Они се могу дефинисати као организми у којима је генетски материјал (ДНК) измењен на вештачки начин, технологијом која се назива генетички инжењеринг. Овом технологијом је такође могуће селектовани ген из једног организма унети у други, чак међу врстама које нису сродне. Инсерцијом новог гена постижу се жељене особине, као што су отпорност на штеточине, хербициде, различите болести, сушу, хладноћу, повећан принос и сл. Међутим, колико год ово лепо звучало, негативне последице коришћења овакве хране су готово несагледиве.

Странка ЗЕЛЕНИ СРБИЈЕ подсећа да Србија, са својим пољопривредним потенцијалима може да произведе довољно хране за још две земље своје величине, тј. да нахрани преко 20 милиона људи. Наша земља треба да се оријентише у потпуности на производњу органске и здраве хране, да искористи предности плодног земљишта и повољне климе које су нам дате. Посебан значај треба да има производња аутохтоних српских пољопривредних врста, као што су сорте грожђа: прокупац и смедеревка; јабука: петровача, шуматовка, кожара, колачара, будимка и бела дуга; и шљива: ранка, даросавка, пожегача. Не треба дозволити производњу, увоз, коришћење и стављање у промет генетски модификованих организама и производа од ГМО, који изразито неповољно утичу на здравље људи и угрожавају природну разноврсност, по којој је Србија један од 6 центара биодиверзитета на европско нивоу.

Процене ризика коришћења ГМО хране се раде од стране самих компанија које производе овакву храну. Већина ових тестова никад није била објављена или подвргнута независним поновним проценама. Истраживањем које је 2000. године обављено у Шпанији утврђено је да су објављене студије за осам од четрдесет генетски модификованих усева, чија је продаја била дозвољена широм света.

Најчешће нисмо ни свесни негативних ефеката ГМ хране, који су често маскирани причом о јефтиној и нешкодљивој храни коју нам велике корпорације сервирају.

Ово су само неки од негативних ефеката ГМ организама:

Генетички инжењеринг је непрецизна и непредвидива технологија – генетичари преносе гене из једног организма у други. Ген се може прецизно узети из ДНК једног организма, али његово убацивање у ДНК другог организма је углавном случајно. Као последица тога може постојати ризик од угрожавања функције других гена који су битни за живот тог организма.

Алергијске реакције – убацивањем гена организма који пре тога није био део људске исхране, мења се основна природа хране коју једемо. Нови протеини се уносе у ланце исхране животиња и људи. Због тога постоји опасност од изазивања различитих алергијских реакција, као и других негативних здравствених ефеката. Тако се истиче да се генетским инжењерингом могу пренети алергени из намирница са познатим алергогеним способностима (кикирикија, ораха, шкољки и риба), на намирнице за које се претпоставља да су сигурне. Међутим, у будућности, протеини ће бити убацивани у биљке не само из досадашњих познатих извора алергена, већ и из биљака свих врста, бактерија и вируса, чија је потенцијална алергогеност ретка или непозната.

Токсични ефекти – Стварање токсина, чак и у минималним количинама, може имати дуготрајне последице на здравље људи. Акумулација нових метаболита у гајеним биљкама може повећати могућност за појаву токсичних ризика, тако да се у ГМО могу стварати потпуно нове или неочекиване супстанце чије токсичне концентрације нису познате.

Генетски модификована храна садржи компоненте познате као антинутријенти, које онемогућавају нормалну апсорпцију нутријената, који су од есенцијалне важност за наше здравље.

Смањена хранљива вредност – Генетски модификована храна може обманути потрошаче изванредном свежином. Сочног изгледа, јарко црвени ГM парадајз може бити стар неколико недеља и имати сасвим малу хранљиву вредност.

ГМО негативно утичу и на саме животне заједнице. Они се могу успешно такмичити са дивљим рођацима, узрокујући потпуно непредвидиве промене у природи. Када се генетички модификовани организми нађу у природи немогуће их је уклонити. Негативни ефекти које они остављају иза себе су најчешће иреверзибилни.

Претња нашем целом снабдевању храном – Инсекти, птице и ветар могу пренети генетски модификовано семе у суседна поља и даље. Полен из модификованог биља се може разменити са генетски природним усевима и дивљим рођацима. Сви усеви, органски и модификовани, су незаштићени од загађивања кроз размену полена.

Проблем се не може пратити – Без ознака, јавне здравствене организације су беспомоћне да прате проблем било које врсте, све до његовог извора. Могућност за трагедију је невероватна.

Забележени су бројни случајеви негативних и потенцијално фаталних последица конзумирања ГМО хране. Тако је 1994. године десетине америчких грађана умрло, а неколико стотина оболело због генетски промењене верзије аминокиселине триптофан (есенцијалне аминокиселине, коју човечији организам не може да синтетише, већ је неопходно да се уноси храном, учествује у изградњи беланчевина, без којих ни један организам не може да функционише).

Први и једини интерес треба да нам буде наше здравље, да не дозволимо корпоративним моћницима да нас трују ко зна са чим, само због њихове незајажљиве и болесне жеље за профитом. Не смемо да дозволимо водећим земљама да нам намећу, постављају услове и уцењују у вези коришћења оваквих намерница. Без обзира шта нам причали, треба да знамо да Србија нема потребе за користи ГМ храну, она има довољно ресурса и довољно потенцијала за производњу еколошки безбедне и органски прихватљиве хране!



Share
Коментари
  • Југослав Раичевић 27.10.2011 / 07:36

    ГМО је франкештајн храна, насумце модификована са несагледивим последицама по животињски и биљни свет.
    Џефри Смит је написао књигу, а преведана је на српски језик и сваки грађанин ове државе би морао да је има и да је прочита како би се упознао са досадашњим последицама конзумирања таквих производа. То је страшно. Из викиликс порука сазнајемо да су наши поједини политичари (Динкић и др.) обећали да ће учинити максимум да се ГМО производи одомаће на овом простору, што је просто невероватно.
    Да ли је то интерес овог народа и будућих нараштаја? Имамо ли ми право да на тај начин одлучујемо о будућности наше деце?
    Наравно да немамо.
    Не нарушавајмо природну равнотежу, вратиће нам се оно што не очекујемо и то вишеструко.

  • Boki Tosic 07.11.2011 / 19:42

    Od sveg srca se nadam da ce te uspeti. Kao sto znate fima Monsanto, najveci proizvodjac GM semenja ne bira sredstva da otavri ciljeve. Nasim politicarima, kao sto je Dinkic na pimer, je cena mala…Ovde u Holandiji gde zivim je ta cena visa ali je placaju. Dobro sam upoznat sa situacijom i njiihovim metodama. Jos jednom – duboko se nadam da ce te odbraniti Srbiju od fastistickog zla jer su njihove namere potpuno jasne. Ni Mengele im nije ravan. Sve najbolje !

  • Diogen 15.12.2011 / 00:56

    U emisiji rtsa “Da možda NE” koja se bavila GMO HRANOM, jedan od učesnika je skrenu pažnju na
    GEOPOLITIKU HRANE, tačnije u GMO BILJKE JE POČEO DA SE UBACUJE TERMINATOR GEN-tako da seme MORA da se KUPUJE za svaku godinu jer ne može na primer kod kukuruza da se ostavi jedan deo od žetve i od tog kukuruza da se sadi sledeće godine. ŠTO DOVODI DO TOTALNE ZAVISNOSTI OD UVOZA. , tačnije od MONOPLA JEDNE STRANE KOMPANIJE.(što je i prikazano u emisiji) a samim tim i totalne kontrole preko hrane.
    Ako jedna država ne može da kontroliše svoj najvažniji resurs, HRANU, da li je to i dalje država.?
    Država koja ima vojsku, a vojska bez hrane? Da li ta vojiska ima ikakvu funkciju? O gladnom narodu koga bi eventualno branila takva gladna vojska da ne pričam.
    http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/833280/Da+Možda+Ne.html
    Zamolio bih odgovor na ovo pitanje?

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)