Nuklearne elektrane, budućnost ili prošlost?

U novije vreme svet se suočava sa sve izraženijom energetskom krizom, bilo da se radi o nafti ili o gasu. To je nateralo neke stručnjake da pokrenu pitanje korišćenja atomske energije i izgradnje novih nuklearnih elektrana kao alternative postojećim izvorima energije.

Povećanje broja stanovnika na Zemlji, kao i ubrzan ekonomski razvoj, uslovljavaju sve veće potrebe za energijom, posebno električnom. Očekuje se da će u toku narednih 20 godina potrošnja energije biti povećana 2,5 puta. To bi, po mišljenju mnogih stručnjaka, moglo da dovede do potpunog iscrpljivanja većine prirodnih resursa koji se danas koriste za dobijanje energije. Tako npr. do sada je potrošena trećina ukupnih svetskih rezervi uglja i pretpostavlja se da će u narednih 250-300 godina njegove rezerve biti potpuno istrošene. Količine nafte u zemljinim slojevima su manje od količine uglja, pa se smatra da će se njene rezerve iscrpeti za narednih 20-30 godina. Isto bi važilo i za zalihe zemnog gasa. Na današnjem stupnju naučnog i tehničkog razvoja, kao jedna od alternativa za zadovoljavanje sve većih energetskih potreba predstavlja korišćenje nuklearne energije. Mogućnosti dobijanja energije uz pomoć nuklearnih reaktora veoma su velike. Energija koju sadrži jedan kilogram uranijuma, u slučaju kada bi se u celini oslobodila u reaktoru, bila bi jednaka onoj za koju bi bilo potrebno sagoreti 3000 tona uglja.

Sva dosadašnja istraživanja u oblasti nuklearne energije i njena primena u praksi pokazali su da se mogu izdvojiti prednosti i nedostaci koji idu u prilog korišćenju ili nekorišćenju nuklearne energije. Zapravo, emisija gasova staklene bašte prilikom rada nuklearnih elektrana je gotovo zanemarljiva, ali sa druge strane visoki kapitalni troškovi, incidenti sa neprihvatljivim rizikom, kao i problem odlaganja radioaktivnog otpada idu u prilog tvrdnji da savremeni svet ne treba da koristi nuklearnu energiju. O tome svedoči i veliki broj antinukearnih pokreta koji svoje tvrdnje zasnivaju na posledicama negativnog, razarajućeg dejstva radioaktivnih elemenata koji prouzrokuju i fizička i mentalna oštećenja.

Nuklearni akcidenti su praktično bili stalni pratioci nuklearne tehnologije. Prema izveštaju istražnog odseka američkog kongresa, u periodu od 1971. do 1984. godine u 14 zemalja došlo je do 151 incidenta u nuklearnim centralama. U kojoj meri su ovi incidenti uticali na povećanje radioaktivnosti prirodne sredine šira javnost nije upoznata, jer se ovakve nezgode čuvaju kao najveće tajne.

Tragedija u Černobilju je dovoljan dokaz šta može da se dogodi kada svi instrumenti zaštite u nuklearnoj elektrani zakažu i šta će se dogoditi ako zakažu opet, iako nas naučnici atomske energije uveravaju da su moderne sigurnosne mere gotovo savršene.

Uprkos ovim zastrašujućim podacima, činjenica je da je nuklearna energija najjači oblik energije koji nam je trenutno na raspolaganju. Francuska je zemlja koja gotovo celokupnu električnu energiju dobija iz atomskih elektrana, a ima najčistiji vazduh od svih industrijskih zemalja Evrope.

Upravo zbog brojnih argumenata koji se mogu koristiti i za i protiv nuklearne energije danas postoje brojne grupe naučnika koji zagovaraju atomsku energiju kao jedinu alternativu postojećim izvorima energije, ali i oni koji joj se uporno protive. Šta je istina? Odgovor bi trebalo da bude vrlo jednostavan: nuklearna energije treba da budu stvar prošlosti, kao i nafta, gas i ugljen-dioksid! Nuklearne elektrane trebalo bi početi zatvarati i jedina debata koju bi trebalo voditi jeste oko pitanja da li ćemo ih zatvoriti kroz dve, tri, pet ili koliko već godina.

Vlada pogrešno mišljenje da je nuklearna energija u ovom trenutku jedini oblik energije koji možemo iskoristiti da pronađemo izlaz iz energetske krize u koju svet zapada. Černobilj i najnovija katastrofa u Japanu nam pokazuju šta se događa kad stvari krenu u pogrešnom smeru, a ipak su neki još uvek to u stanju zanemariti, kao da se radi samo o beznačajnom incidentu. Ono što treba da znamo je da svet uopšte nije u nedostatku drugih izvora energije da bi nam atomska energija predstavljala jedini izlaz iz krize. Postoje Sunčeva energija, energija vetra, energija plime i oseke, geotermalna energija… Kombinovano i racionalno korišćenje ovih izvora uklonilo bi u potpunosti potrebu za fosilnim gorivima i drugim nečistim izvorima energije.

Zeleni Evrope se u pogledu nuklerane energije zalažu za Evropu bez nuklearne energije, zato što ona poseduje faktore ugrožavanja i u civilnim i u vojnim svrhama, zato što ona predstavlja teret budućim generacijama i zato što je za kontrolu potreban čitav bezbednosni sistem, na svim nivoima. Zeleni Evrope se zalažu da sve vlade pripreme i izvrše u najkraćem mogućem periodu izlaznu strategiju iz nukleranih elektrana uz sveobuhvatni program koji podžava obnovljive izvore energije, kao i politiku štednje energije. Zeleni Srbije, kao sledbenik ideja i programa Zelenih Evrope podržavaju sve mere, aktivnosti i akcije koje će dovesti do “čiste nuklearne budućnosti”, u kojoj će deca smeti da jedu prvo voće i povrće, da se igraju na letnjim pljuskovima i uživaju zdravo i bezbrižno detinjstvo.

Nuklerane elektrane trebalo bi da budu stvar prošlosti, a naša budućnost isključivo orijentisana ka eksploataciji obnovljivih izvora energije, kao jedinog, sigurnog i održivog rešenja.



Oznake: , , , ,
Share
Komentari
  • Lidija 08.04.2011 / 06:20

    Vrlo zanimljiva tema koja nam otvara nove stranice za razmišljanje !!!

  • Mira 15.04.2011 / 13:21

    Tema super i nikada nije dosta pričati o tome.
    Ali,treba još više pričati i pisati o troškovima, dati neke kalkulacije za ugradnju npr.solarnih panela.
    Cena veoma efikasnih panela za sakupljanje solarne energije mogu biti preko 1000 eura, a često domaćinstvima nije dovoljan samo jedan panel,tako da je to osnovna mana-početni troškovi.

    Međutim, prednosti su mnogobrojne:ne zagađuju životnu sredinu, ne stvaraju buku ( kao turbine ),sposobnost proizvodnje energije na udaljenim mestima gde ne postoji mogućnost priključenja na mrežu. Iako su inicijalni troškovi visoki, jednom kada se solarni paneli instaliraju oni obezbeđuju besplatnu energiju koja će isplatiti početne troškove tokom godina korišćenja . Nedostatak- što se može proizvoditi energija samo danju

    Jako su zanimljivi primeri pojedinaca koji su u ruralnom području izgradili mini hidroelektrane i proizvode energiju za svoje potrebe.

    Treba javnoost što više informisati o svim pozitivnim primerima,isplativim, kako bi se motivisali pojedinci za takav korak.

  • Marina Knezevic 06.07.2011 / 13:31

    slazem se da srpslku javnost treba vise informisati – nedopustiva je situacija da se za srpske politicare organizuje specijalni skup na kopaoniku da bi se informisali o ekoloskim temama kojie su za obicnog gradjanina na zapadu opste mesto. u nemackoj seljaci od bioloskog otpada na svojim imanjima proizvode struju i prodaju je svom selu, a kod nas ne moze kompanija koja hoce da postavi vetrenjace oko vrsca da se prikljuci na monoposilanu elektricnu mrezu.

    u nemackoj je donet zakon o postepenom iskljucivanju atomskih centrala, a posle katastrofe u japanu iskljucene su sve starije atomske centrale. ceo svet prica o orjentaciji na obnovljive izvore energije, tako da bi ova rasprava u nekoj normalnoj srbiji bila izlisna. medjutim, ne treba zaboraviti koliko je jak ovaj lobi u nasoj zemlji (stariji se dobro secaju stradanja profesora Lalica), kolika je korupcija na svim nivoima i koliko je otsustvo javnosti u politici. zao mi je sto nasa javnost nije bila u mogudnosti da otprati javnu raspravu u nemackoj povodom ovoga zakona – prvo bi naucila sta je uopste javna rasprava, a onda i o ozbiljnosti utvrdjivanja i sprovodjenja strateskog cilja jednog demokratskog drustva. ako se ne probudimo, dovuci ce nam strani koncerni te centrale jer je njima enormno veci profit od tako proizvedene struje nego od obnovljivih izvora. a sto se tice globalne borbe za monopolisanje izvora energije i drugih prirodnih resursa mi spavamo dubokim snom i probudicemo se kao robovi berzanskih spekulanata. struja i voda ce postati roba na berzi – samo narodi koji vode racuna o svojim resursima imace sansu da se dalje razvijaju. da li znamo ko nam gradi hidrocentrale po srbiji i pod kojim uslovima, kome prodajemo pravo da nam eksploatise vodu?!!!!

    sto se energije tice, moderna drustva rade na dva koloseka: proizvodnja iz obnovljivih izvora i efikasno koriscenje energije. i o ovoj drugoj temi treba vise obavestavati javnost. ne moze za sve biti izgovor da smo siromasni – ne mozemo da obavezemo investitore da grade zgrade sa niskom energetsom potrosnjom, a mozemo da ih pustimo da se bogate na stancovanju nekvalitetnih stanova koji su neopravdano skupi – niko ne racuna koliku cenu moraju nasa deca da plate u buducnosti zato sto mi cutimo i pustamo da ovi rade sta hoce. u evropskoj uniji drzave daju subvencije za sve adaptacije na kuci ili stanu koje podizu energetsku efikasnost: novi prozori, fasade …..itd. ako se kod nas nema para, zasto se drzava recimo ne odrekne pdv-a za nove prozore? meni su radnici elektrane postavljali novi radijator i kada sam im rekla da se iza radijatora postavlja aluminijumska folija smejali su se. da ne pricam da moram nekad zbog viska ili manjka centralnog grejanja da ukljucujem klimu – nedopustivo tracenje energije!

    mi smo malo i siromasno drustvo. narod koji izumire. da bismo opstali, moramo da se maksimalno uozbiljimo – nemamo pravo na greske. svaki covek nam je najvaznije blago – mora svakome da bude vazno kakav vazduh udisemo, kakvu vodu pijemo, kakvu hranu jedemo, kako da zivimo da se ne razbolimo, kako da se lecimo ako se razbolimo, kako nam rastu i razvijaju se deca, kako se svako soposobljava da radi u ovom drustvu, kako da mu se omoguci da da svoj maksimalni doprinos, kako da stvorimo uslove da svako sto bolje gradi svoj porodicni i licni zivot kkako da dostojanstveno starimo i umiremo. znaci da su sve ovo i teme i za zelene.

    zato ne treba dozvoliti da gubimo vreme na ovu raspravu. treba sto jasnije reci da su atomske centrale preveliki rizik za covecanstvo i da nema argumenta koji noze da ih opravda, a pogotovu u zemlji koja ne moze sebi da dozvoli luksuz da zrtvuje i jednog gradjanina koji bi oboleo da zivi u blizini centrale, a francuze pitajte sta rade i koliko kosta nuklearni otpad i koliko su ulozili u razvoj onkologije.

    austrijski lobiji su progurali izgradnju atomske central u vreme kada je to smatrano najboljim i najmodernijim resenjem, pa narod nije dozvolo da proradi – i danas zvrji kao simbol snage narodne volje. evropska unija je dozvolila gajenje genetski modifikovane hrane, a austrijanci su to zabranili, forsiraju zdravu hranu i strogo kontrolisu da se ne uveze. ne moze se pricati o zdravoj hrani, a imati bilo kakvu toleranciju za genetski modifikovanu hranu – ne moze se spreciti da se seme sa polja genetski modifikovanih biljaka ne prenese na susedno – to dobro znaju nemacki seljaci gde se zajednici udruzuju u borbi protiv koncerna koji je seju pored njihovih polja – kod nas se nista ne zna o ropskom polozaju americkog farmera u odnosu na ove koncerne kojima je vazan samo profit. ovo je i primer da se treba kriticki odnositi i prema pravilima koja se donose na nivou evropske unije – i voditi racuna o svom narodu. ovo je za nas izuzetno vazno da bismo mogli da se odupremo diktatu onih kojima je samo profit vazan,

    bas sam se raspricala, ali to je zato sto sam ocajna sto sam se vratila iz austrije u zemlju koja se davi u djubretu i dozvoljava da se njen ministar i poneki politicar svake godine jednom slika na televiziji i vice “ocistimo srbiju” u nista se ne menja, a njegova komunalna policija juri i pise prijave bakicama koje na ulici prodaju cvece. ja svaki put imam grizu savesti i muku jer ne znam gde da bacim istrosene baterije, a on se slika sa nekom specijano dizajniranom posudom za tu namenu, koju smo samo videli na televiziji (ko li ce uzet pare na tenderu?)- u austriji svaka samoposluga ima obicnu kartonsku kutiju u koju ubacis baterije i to se salje u postrojenje za unistavanje opasnog otpada. da je taj gospodin mimistar u nekoj zemlji evropske unije u koju navodno zele, morao bi da podnese ostavku sto je putovao avionom za japan – odmah bi mu izracunali koliko je time zagadio planetu. bolje da je seo na voz i gledao nasta nam lici zemlja iz te perspektive – strasno! zakonom treba obavezati svakog vlasnika bilo kog parceta zemlje (ukljucujuci i drzavne firme i organe) da ga odrzavaju – kose travu da nema sirenja ambrozije i ostalog semenja, o djubretu da ne pricamo to je osnovno civilizacijsko pitanje, da drze svoje krseve uredno slozene i da njima ne vredjaju oci prolaznika, pa ih kaznjavati i time puniti budzet. Skandalozno je da traze taksu za dozvolu za odnosenje djubreta od 18.000 dinara umesto da podignemo spomenik braci romima i platimo ih sto se bar neko brine o odvajanju razlicitog djubreta i prikupljanju sekundarnih sirovina.

    toliko u prvom javljanju – tek sam danas otkrila ovaj sajt

  • Zoran 13.07.2011 / 17:31

    SOLAR TOWER !? Kod nas niko ni ne spominje takve projekte, cak ni teoretski. U svetu se ozbiljno kalkulise s tim.

  • Dijana Spaleta 25.08.2011 / 10:17

    Vidim da vas je ova tema podstakla na razmišljanje i otvorila nove diskusije. Potpuno se slažemo sa svim prethodnim komentarima, zaista oslikavaju naše realno (jezivo) stanje. Treba da budemo svesni da je Srbija jedina zemlja koju imamo i da smo mi jedini ljudi na koje naša zemlja može da računa. Zato moramo da zaustavimo dalje propadanje i ponudimo novi dogovor o budućnosti naše zemlje.

    Iako su resursi uglja i nafte blizu granica iskorišćenosti, to ne znači da bi trebalai olako pristajati na korišćenje nuklearne energije, već se treba pozabaviti onim bezbednijim i čistim oblicima, kao što su energija vetra, solarna energija i ostali obnovljivi izvori. Kako u našoj zemlji uskoro ističe višedecenijski moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana, ovom temom stručna javnost se što pre mora pozabaviti, kako se ne bi dogodilo da nesavesni i korumpirani političari donesu loše odluke. Nuklearna energija ne može biti rešenje za našu budućnost!

    Zeleni Srbije se zalažu za koncept proizvodnje, korišćenja i komercijalne upotrebe resursa i prirodnih dobara koji će doprineti smanjenju pritiska na životnu sredinu, koji će ublažiti posledice degradacije i klimatske destabilizacije. Problem sa energijom treba rešavati i na strani potrošača, pa je neophodno više raditi na promociji energetske efikasnosti i štedljive potrošnje.

    Naša zemlja mora pažljivo analizirati kretanja na tržištu energenata i svoju međunarodnu politiku kreirati u skladu sa svojim interesima. Zavisnost od spoljašnjih energetskih izvora nas tera na pažljiv izbor politike i pripadnosti velikim energetskim sistemima.

    Mineralni resursi, odnosno mineralno sirovinska baza koja obuhvata pored ležišta i kompletnu infrastrukturu rudnika, osnova je ekonomije svake zemlje. Eksploatacija mineralnih sirovina jedino može biti održiva ako je legalna i ako su propisi oštri. Korišćenje resursa mora biti po normama EU, tako da se vodi računa o zaštiti životne sredine (potpuna rekultivacija i vraćanje zemljišta u prvobitno stanje). Ne smemo dozvoliti da nam se ponove Bor, Majdanpek, Pančevo, Obrenovac…..

  • Ekspert 07.11.2011 / 18:11

    Što se tiče solarnih panela, ko je sem “vladajuće elite” sposoban da kupi solarne ploče sa fotonaponskim ćelijama? Narod se jedva zarađuje ćorav dinar i posle taj isti dinar da stuče na nešto što će efikasno koristiti možda njegovim praunucima. Da bi dočekali i bili prisutni u budućnosti moraju upravo sada da se hrane kako bi fizički i psihički ojačali, a što im pak opet nije neki garant. Što se tiče solarnih elektrana njeno rentabilno korišćenje podrazumeva 6 časova dnevne insolacije, broj vedrih dana da bude veći od polovine broja tmurnih dana i oblačnost manju od 60%. I mislim da se Srbija ne uklapa u ove parametre. Što se tiče nukleranih elektrana ne bi ih trbalo graditi u Srbiji, ali bi mogli finansijski i stručno da učestvujemo u izgradnje NE Belene u Bugarskoj. Ne zaboravite NE Krško u Sloveniji, pa Černavoda u Rumuniji, pa dve u Mađarskoj (Paks i kod Budimpešte), Kozloduj u Bugarskoj, tri u Ukrajini (Zaporožja, Rivne, Hmelnitcki) i jedna u Slovačkoj (Mohovce). Ukrajinci doživeli katastrofu, pa ne ugasiše ove tri nuklearne elektrane, a slučaj Fukušima nije rezultat akcidenta, već elementarne katastrofe zvane cunami. Štedljiva potrošnja-termin je neadekvatan, jer su štednja i potrošnja dve dijametralno suprotne stvari.

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)