Нуклеарне електране, будућност или прошлост?

У новије време свет се суочава са све израженијом енергетском кризом, било да се ради о нафти или о гасу. То је натерало неке стручњаке да покрену питање коришћења атомске енергије и изградње нових нуклеарних електрана као алтернативе постојећим изворима енергије.

Повећање броја становника на Земљи, као и убрзан економски развој, условљавају све веће потребе за енергијом, посебно електричном. Очекује се да ће у току наредних 20 година потрошња енергије бити повећана 2,5 пута. То би, по мишљењу многих стручњака, могло да доведе до потпуног исцрпљивања већине природних ресурса који се данас користе за добијање енергије. Тако нпр. до сада је потрошена трећина укупних светских резерви угља и претпоставља се да ће у наредних 250-300 година његове резерве бити потпуно истрошене. Количине нафте у земљиним слојевима су мање од количине угља, па се сматра да ће се њене резерве исцрпети за наредних 20-30 година. Исто би важило и за залихе земног гаса. На данашњем ступњу научног и техничког развоја, као једна од алтернатива за задовољавање све већих енергетских потреба представља коришћење нуклеарне енергије. Могућности добијања енергије уз помоћ нуклеарних реактора веома су велике. Енергија коју садржи један килограм уранијума, у случају када би се у целини ослободила у реактору, била би једнака оној за коју би било потребно сагорети 3000 тона угља.

Сва досадашња истраживања у области нуклеарне енергије и њена примена у пракси показали су да се могу издвојити предности и недостаци који иду у прилог коришћењу или некоришћењу нуклеарне енергије. Заправо, емисија гасова стаклене баште приликом рада нуклеарних електрана је готово занемарљива, али са друге стране високи капитални трошкови, инциденти са неприхватљивим ризиком, као и проблем одлагања радиоактивног отпада иду у прилог тврдњи да савремени свет не треба да користи нуклеарну енергију. О томе сведочи и велики број антинукеарних покрета који своје тврдње заснивају на последицама негативног, разарајућег дејства радиоактивних елемената који проузрокују и физичка и ментална оштећења.

Нуклеарни акциденти су практично били стални пратиоци нуклеарне технологије. Према извештају истражног одсека америчког конгреса, у периоду од 1971. до 1984. године у 14 земаља дошло је до 151 инцидента у нуклеарним централама. У којој мери су ови инциденти утицали на повећање радиоактивности природне средине шира јавност није упозната, јер се овакве незгоде чувају као највеће тајне.

Трагедија у Чернобиљу је довољан доказ шта може да се догоди када сви инструменти заштите у нуклеарној електрани закажу и шта ће се догодити ако закажу опет, иако нас научници атомске енергије уверавају да су модерне сигурносне мере готово савршене.

Упркос овим застрашујућим подацима, чињеница је да је нуклеарна енергија најјачи облик енергије који нам је тренутно на располагању. Француска је земља која готово целокупну електричну енергију добија из атомских електрана, а има најчистији ваздух од свих индустријских земаља Европе.

Управо због бројних аргумената који се могу користити и за и против нуклеарне енергије данас постоје бројне групе научника који заговарају атомску енергију као једину алтернативу постојећим изворима енергије, али и они који јој се упорно противе. Шта је истина? Одговор би требало да буде врло једноставан: нуклеарна енергије треба да буду ствар прошлости, као и нафта, гас и угљен-диоксид! Нуклеарне електране требало би почети затварати и једина дебата коју би требало водити јесте око питања да ли ћемо их затворити кроз две, три, пет или колико већ година.

Влада погрешно мишљење да је нуклеарна енергија у овом тренутку једини облик енергије који можемо искористити да пронађемо излаз из енергетске кризе у коју свет запада. Чернобиљ и најновија катастрофа у Јапану нам показују шта се догађа кад ствари крену у погрешном смеру, а ипак су неки још увек то у стању занемарити, као да се ради само о безначајном инциденту. Оно што треба да знамо је да свет уопште није у недостатку других извора енергије да би нам атомска енергија представљала једини излаз из кризе. Постоје Сунчева енергија, енергија ветра, енергија плиме и осеке, геотермална енергија… Комбиновано и рационално коришћење ових извора уклонило би у потпуности потребу за фосилним горивима и другим нечистим изворима енергије.

Зелени Европе се у погледу нуклеране енергије залажу за Европу без нуклеарне енергије, зато што она поседује факторе угрожавања и у цивилним и у војним сврхама, зато што она представља терет будућим генерацијама и зато што је за контролу потребан читав безбедносни систем, на свим нивоима. Зелени Европе се залажу да све владе припреме и изврше у најкраћем могућем периоду излазну стратегију из нуклераних електрана уз свеобухватни програм који поџава обновљиве изворе енергије, као и политику штедње енергије. Зелени Србије, као следбеник идеја и програма Зелених Европе подржавају све мере, активности и акције које ће довести до “чисте нуклеарне будућности”, у којој ће деца смети да једу прво воће и поврће, да се играју на летњим пљусковима и уживају здраво и безбрижно детињство.

Нуклеране електране требало би да буду ствар прошлости, а наша будућност искључиво оријентисана ка експлоатацији обновљивих извора енергије, као јединог, сигурног и одрживог решења.



Ознаке: , , , ,
Share
Коментари
  • Lidija 08.04.2011 / 06:20

    Vrlo zanimljiva tema koja nam otvara nove stranice za razmišljanje !!!

  • Mira 15.04.2011 / 13:21

    Tema super i nikada nije dosta pričati o tome.
    Ali,treba još više pričati i pisati o troškovima, dati neke kalkulacije za ugradnju npr.solarnih panela.
    Cena veoma efikasnih panela za sakupljanje solarne energije mogu biti preko 1000 eura, a često domaćinstvima nije dovoljan samo jedan panel,tako da je to osnovna mana-početni troškovi.

    Međutim, prednosti su mnogobrojne:ne zagađuju životnu sredinu, ne stvaraju buku ( kao turbine ),sposobnost proizvodnje energije na udaljenim mestima gde ne postoji mogućnost priključenja na mrežu. Iako su inicijalni troškovi visoki, jednom kada se solarni paneli instaliraju oni obezbeđuju besplatnu energiju koja će isplatiti početne troškove tokom godina korišćenja . Nedostatak- što se može proizvoditi energija samo danju

    Jako su zanimljivi primeri pojedinaca koji su u ruralnom području izgradili mini hidroelektrane i proizvode energiju za svoje potrebe.

    Treba javnoost što više informisati o svim pozitivnim primerima,isplativim, kako bi se motivisali pojedinci za takav korak.

  • Marina Knezevic 06.07.2011 / 13:31

    slazem se da srpslku javnost treba vise informisati – nedopustiva je situacija da se za srpske politicare organizuje specijalni skup na kopaoniku da bi se informisali o ekoloskim temama kojie su za obicnog gradjanina na zapadu opste mesto. u nemackoj seljaci od bioloskog otpada na svojim imanjima proizvode struju i prodaju je svom selu, a kod nas ne moze kompanija koja hoce da postavi vetrenjace oko vrsca da se prikljuci na monoposilanu elektricnu mrezu.

    u nemackoj je donet zakon o postepenom iskljucivanju atomskih centrala, a posle katastrofe u japanu iskljucene su sve starije atomske centrale. ceo svet prica o orjentaciji na obnovljive izvore energije, tako da bi ova rasprava u nekoj normalnoj srbiji bila izlisna. medjutim, ne treba zaboraviti koliko je jak ovaj lobi u nasoj zemlji (stariji se dobro secaju stradanja profesora Lalica), kolika je korupcija na svim nivoima i koliko je otsustvo javnosti u politici. zao mi je sto nasa javnost nije bila u mogudnosti da otprati javnu raspravu u nemackoj povodom ovoga zakona – prvo bi naucila sta je uopste javna rasprava, a onda i o ozbiljnosti utvrdjivanja i sprovodjenja strateskog cilja jednog demokratskog drustva. ako se ne probudimo, dovuci ce nam strani koncerni te centrale jer je njima enormno veci profit od tako proizvedene struje nego od obnovljivih izvora. a sto se tice globalne borbe za monopolisanje izvora energije i drugih prirodnih resursa mi spavamo dubokim snom i probudicemo se kao robovi berzanskih spekulanata. struja i voda ce postati roba na berzi – samo narodi koji vode racuna o svojim resursima imace sansu da se dalje razvijaju. da li znamo ko nam gradi hidrocentrale po srbiji i pod kojim uslovima, kome prodajemo pravo da nam eksploatise vodu?!!!!

    sto se energije tice, moderna drustva rade na dva koloseka: proizvodnja iz obnovljivih izvora i efikasno koriscenje energije. i o ovoj drugoj temi treba vise obavestavati javnost. ne moze za sve biti izgovor da smo siromasni – ne mozemo da obavezemo investitore da grade zgrade sa niskom energetsom potrosnjom, a mozemo da ih pustimo da se bogate na stancovanju nekvalitetnih stanova koji su neopravdano skupi – niko ne racuna koliku cenu moraju nasa deca da plate u buducnosti zato sto mi cutimo i pustamo da ovi rade sta hoce. u evropskoj uniji drzave daju subvencije za sve adaptacije na kuci ili stanu koje podizu energetsku efikasnost: novi prozori, fasade …..itd. ako se kod nas nema para, zasto se drzava recimo ne odrekne pdv-a za nove prozore? meni su radnici elektrane postavljali novi radijator i kada sam im rekla da se iza radijatora postavlja aluminijumska folija smejali su se. da ne pricam da moram nekad zbog viska ili manjka centralnog grejanja da ukljucujem klimu – nedopustivo tracenje energije!

    mi smo malo i siromasno drustvo. narod koji izumire. da bismo opstali, moramo da se maksimalno uozbiljimo – nemamo pravo na greske. svaki covek nam je najvaznije blago – mora svakome da bude vazno kakav vazduh udisemo, kakvu vodu pijemo, kakvu hranu jedemo, kako da zivimo da se ne razbolimo, kako da se lecimo ako se razbolimo, kako nam rastu i razvijaju se deca, kako se svako soposobljava da radi u ovom drustvu, kako da mu se omoguci da da svoj maksimalni doprinos, kako da stvorimo uslove da svako sto bolje gradi svoj porodicni i licni zivot kkako da dostojanstveno starimo i umiremo. znaci da su sve ovo i teme i za zelene.

    zato ne treba dozvoliti da gubimo vreme na ovu raspravu. treba sto jasnije reci da su atomske centrale preveliki rizik za covecanstvo i da nema argumenta koji noze da ih opravda, a pogotovu u zemlji koja ne moze sebi da dozvoli luksuz da zrtvuje i jednog gradjanina koji bi oboleo da zivi u blizini centrale, a francuze pitajte sta rade i koliko kosta nuklearni otpad i koliko su ulozili u razvoj onkologije.

    austrijski lobiji su progurali izgradnju atomske central u vreme kada je to smatrano najboljim i najmodernijim resenjem, pa narod nije dozvolo da proradi – i danas zvrji kao simbol snage narodne volje. evropska unija je dozvolila gajenje genetski modifikovane hrane, a austrijanci su to zabranili, forsiraju zdravu hranu i strogo kontrolisu da se ne uveze. ne moze se pricati o zdravoj hrani, a imati bilo kakvu toleranciju za genetski modifikovanu hranu – ne moze se spreciti da se seme sa polja genetski modifikovanih biljaka ne prenese na susedno – to dobro znaju nemacki seljaci gde se zajednici udruzuju u borbi protiv koncerna koji je seju pored njihovih polja – kod nas se nista ne zna o ropskom polozaju americkog farmera u odnosu na ove koncerne kojima je vazan samo profit. ovo je i primer da se treba kriticki odnositi i prema pravilima koja se donose na nivou evropske unije – i voditi racuna o svom narodu. ovo je za nas izuzetno vazno da bismo mogli da se odupremo diktatu onih kojima je samo profit vazan,

    bas sam se raspricala, ali to je zato sto sam ocajna sto sam se vratila iz austrije u zemlju koja se davi u djubretu i dozvoljava da se njen ministar i poneki politicar svake godine jednom slika na televiziji i vice “ocistimo srbiju” u nista se ne menja, a njegova komunalna policija juri i pise prijave bakicama koje na ulici prodaju cvece. ja svaki put imam grizu savesti i muku jer ne znam gde da bacim istrosene baterije, a on se slika sa nekom specijano dizajniranom posudom za tu namenu, koju smo samo videli na televiziji (ko li ce uzet pare na tenderu?)- u austriji svaka samoposluga ima obicnu kartonsku kutiju u koju ubacis baterije i to se salje u postrojenje za unistavanje opasnog otpada. da je taj gospodin mimistar u nekoj zemlji evropske unije u koju navodno zele, morao bi da podnese ostavku sto je putovao avionom za japan – odmah bi mu izracunali koliko je time zagadio planetu. bolje da je seo na voz i gledao nasta nam lici zemlja iz te perspektive – strasno! zakonom treba obavezati svakog vlasnika bilo kog parceta zemlje (ukljucujuci i drzavne firme i organe) da ga odrzavaju – kose travu da nema sirenja ambrozije i ostalog semenja, o djubretu da ne pricamo to je osnovno civilizacijsko pitanje, da drze svoje krseve uredno slozene i da njima ne vredjaju oci prolaznika, pa ih kaznjavati i time puniti budzet. Skandalozno je da traze taksu za dozvolu za odnosenje djubreta od 18.000 dinara umesto da podignemo spomenik braci romima i platimo ih sto se bar neko brine o odvajanju razlicitog djubreta i prikupljanju sekundarnih sirovina.

    toliko u prvom javljanju – tek sam danas otkrila ovaj sajt

  • Zoran 13.07.2011 / 17:31

    SOLAR TOWER !? Kod nas niko ni ne spominje takve projekte, cak ni teoretski. U svetu se ozbiljno kalkulise s tim.

  • Дијана Спалета 25.08.2011 / 10:17

    Vidim da vas je ova tema podstakla na razmišljanje i otvorila nove diskusije. Potpuno se slažemo sa svim prethodnim komentarima, zaista oslikavaju naše realno (jezivo) stanje. Treba da budemo svesni da je Srbija jedina zemlja koju imamo i da smo mi jedini ljudi na koje naša zemlja može da računa. Zato moramo da zaustavimo dalje propadanje i ponudimo novi dogovor o budućnosti naše zemlje.

    Iako su resursi uglja i nafte blizu granica iskorišćenosti, to ne znači da bi trebalai olako pristajati na korišćenje nuklearne energije, već se treba pozabaviti onim bezbednijim i čistim oblicima, kao što su energija vetra, solarna energija i ostali obnovljivi izvori. Kako u našoj zemlji uskoro ističe višedecenijski moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana, ovom temom stručna javnost se što pre mora pozabaviti, kako se ne bi dogodilo da nesavesni i korumpirani političari donesu loše odluke. Nuklearna energija ne može biti rešenje za našu budućnost!

    Zeleni Srbije se zalažu za koncept proizvodnje, korišćenja i komercijalne upotrebe resursa i prirodnih dobara koji će doprineti smanjenju pritiska na životnu sredinu, koji će ublažiti posledice degradacije i klimatske destabilizacije. Problem sa energijom treba rešavati i na strani potrošača, pa je neophodno više raditi na promociji energetske efikasnosti i štedljive potrošnje.

    Naša zemlja mora pažljivo analizirati kretanja na tržištu energenata i svoju međunarodnu politiku kreirati u skladu sa svojim interesima. Zavisnost od spoljašnjih energetskih izvora nas tera na pažljiv izbor politike i pripadnosti velikim energetskim sistemima.

    Mineralni resursi, odnosno mineralno sirovinska baza koja obuhvata pored ležišta i kompletnu infrastrukturu rudnika, osnova je ekonomije svake zemlje. Eksploatacija mineralnih sirovina jedino može biti održiva ako je legalna i ako su propisi oštri. Korišćenje resursa mora biti po normama EU, tako da se vodi računa o zaštiti životne sredine (potpuna rekultivacija i vraćanje zemljišta u prvobitno stanje). Ne smemo dozvoliti da nam se ponove Bor, Majdanpek, Pančevo, Obrenovac…..

  • Ekspert 07.11.2011 / 18:11

    Što se tiče solarnih panela, ko je sem “vladajuće elite” sposoban da kupi solarne ploče sa fotonaponskim ćelijama? Narod se jedva zarađuje ćorav dinar i posle taj isti dinar da stuče na nešto što će efikasno koristiti možda njegovim praunucima. Da bi dočekali i bili prisutni u budućnosti moraju upravo sada da se hrane kako bi fizički i psihički ojačali, a što im pak opet nije neki garant. Što se tiče solarnih elektrana njeno rentabilno korišćenje podrazumeva 6 časova dnevne insolacije, broj vedrih dana da bude veći od polovine broja tmurnih dana i oblačnost manju od 60%. I mislim da se Srbija ne uklapa u ove parametre. Što se tiče nukleranih elektrana ne bi ih trbalo graditi u Srbiji, ali bi mogli finansijski i stručno da učestvujemo u izgradnje NE Belene u Bugarskoj. Ne zaboravite NE Krško u Sloveniji, pa Černavoda u Rumuniji, pa dve u Mađarskoj (Paks i kod Budimpešte), Kozloduj u Bugarskoj, tri u Ukrajini (Zaporožja, Rivne, Hmelnitcki) i jedna u Slovačkoj (Mohovce). Ukrajinci doživeli katastrofu, pa ne ugasiše ove tri nuklearne elektrane, a slučaj Fukušima nije rezultat akcidenta, već elementarne katastrofe zvane cunami. Štedljiva potrošnja-termin je neadekvatan, jer su štednja i potrošnja dve dijametralno suprotne stvari.

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)