VREME – Intervju Ivan Karić – Borba sa stihijom

Borba protiv poplava ne traje samo u režimu proglašene odbrane, kad o visokom vodostaju u udarnim terminima izveštavaju novine i televizije. U Beogradu se ona vodi tokom cele godine. Nakon što je grad osnovao JVP “Beogradvode” da brine o ovom pitanju, povećana su kapitalna ulaganja u sistem odbrane od poplava. “Ključni događaj je veliki vodostaj i poplava iz 2006. godine”, kaže za “Vreme” Ivan Karić, rukovodilac odbrane od poplava za grad Beograd 2009-2010. i savetnik generalnog direktora JVP “Beogradvode”, objašnjavajući da su ove poplave bile jedan od glavnih razloga da gradska uprava osnuje javno preduzeće koje bi brinulo o beogradskim vodama i zaštiti od poplava. “Najveći vodoprivredni radovi na teritoriji grada Beograda izvedeni su sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Nakon toga, pa sve do 2007. godine nije bilo kapitalnih ulaganja u zaštitu od poplava”, objašnjava Karić i dodaje da je poslednje tri godine mnogo uloženo na odbranu kod Zemuna, Ade Ciganlije i na Topčiderskoj reci, da se radilo i na obuzdavanju bujičnih vodotokova, kao i da se taj trend nastavlja u 2011. godini.

VREME: Površina slivnog područja u Beogradu iznosi 150.000 hektara. Koliko je grad danas zaštićen od visokog vodostaja?

IVAN KARIĆ: Dok smo 2009. i 2010. prisustvovali katastrofalnim poplavama sa nesagledivim posledicama u Srbiji i nekim glavnim gradovima Evrope, naša prestonica je bila spokojna.

I dalje postoje slaba mesta u odbrani. Mi smo odmah po usvajanju Zakona o glavnom gradu i preuzimanju nadležnosti uradili popis slabih mesta. Na podizanju stepena odbrane od poplava radimo sa posebnom pažnjom. Bez obzira na sve navedeno, mislim da je Beograd dobro zaštićen od poplava, zahvaljujući pre svega iskustvu i znanju ljudi koji rade u “Beogradvodama”.

Kako se grad kao što je Beograd brani od poplava?

Uglavnom je u pitanju kombinacija različitih metoda i načina borbe, u zavisnosti od očekivanog intenziteta i trajanja visokih voda. Naravno, osim visokih vodostaja Dunava i Save, poseban problem tokom nepovoljnih hidrometeoroloških uslova i padavina, stvaraju bujični tokovi i reka Kolubara. To onda dodatno otežava situaciju, i pored poštovanja procedura, važno je da vođe timova i rukovodilac odbrane od poplava budu ljudi sa iskustvom, ali i smelošću da donose teške odluke u kriznim trenucima.

JVP “Beogradvode” ima 29 crpnih stanica na teritoriji grada. Da li je to dovoljno?

Crpne stanice su uglavnom u vezi sa odbranom u hidromelioracionim kasetama Pančevačkog rita, Obrenovca, Zemuna, Surčina, Novog Beograda i Makiškog polja. Kako taj broj crpnih stanica datira od pre 30 godina i više, sigurno je da ne možemo na pravi način održavati kanalsku mrežu i nivo podzemnih voda ovih područja. Pre svega zbog toga što je mnogim poljoprivrednim površinama promenjena namena u građevinsku površinu, ali bez pravih urbanističkih planova, dozvola i saglasnosti. Beograd se u poslednje tri decenije gotovo udvostručio, uticaj uspora Dunava se pojačao, a broj crpnih stanica ostao nepromenjen.

Često imamo pritužbe građana na nivoe podzemnih voda u Pančevačkom ritu. Međutim, zaboravljamo da je to prvenstveno bilo poljoprivredno zemljište, da je urbanizacija bila nekontrolisana, da je uveden vodovod, a da nema kanalizacije i sve fekalne i komunalne vode završavaju u našim kanalima bez ikakvog prečišćavanja i time dodatno devastiraju naš sistem koji je veoma star.

U narednim godinama, ulaganje u rekonstrukciju crpnih stanica, remedijaciju kanalske mreže i pravljenje novih biće prioritet od posebnog značaja. Na taj način će se višestruko unaprediti sistem odvođenja suvišnih voda i olakšati život našim sugrađanima.

Na teritoriji grada ima 189 bujičnih tokova. Koliko je Beograd zaštićen od njih?

Dugogodišnja minimalna ulaganja JVP “Srbijavoda” u odbranu od bujičnih vodotokova na teritoriji grada Beograda uslovila su da je najteže stanje upravo u ovoj oblasti. Samo tri akumulacije usporavaju poplavne talase na bujičnim tokovima. U saradnji sa Institutom za vodoprivredu “Jaroslav Černi” pokrenuli smo nekoliko projekata i eksperimentalnih ogleda. Paralelno sa tim, radi se tehnička dokumentacija za povećanje broja retenzija i akumulacija, koje bi usporile bujice i vodene stihije i kompenzovale njihovu razornu moć.

Uz gradske tokove ima 530 kilometra odbrambenih nasipa. Da li će se graditi novi?

Tokom 2009. i 2010. godine urađena je rekonstrukcija nasipa kod Ade Ciganlije. Nasip je podignut na stogodišnju vodu i trajno su zaštićeni Makiško polje, deo puta Južni Jadran i, najvažnije, apsolutno je bezbedna fabrika vode u Makišu koja proizvodi pijaću vodu za Beograđane. Uz to nastavili smo rekonstrukciju Zemunskog keja i to će 2011. godine biti glavni projekat, koji ćemo do jeseni i završiti. Prilikom obilaska odbrambenih nasipa i izrade pregleda slabih mesta u odbrani od poplava, mi smo popisali sve lokacije koje je potrebno rekonstruisati, delove nasipa koje je potrebno nadvisiti ili mesta gde su potrebni novi sistemi odbrane.

Kako zaštititi Donji grad i savsko priobalje od Ade Ciganlije do kule Nebojša?

Ova zona je posebno interesantna jer se u budućnosti planira izlazak Beograda u tom delu na reku, a vrednost jedne takve zone je neprocenjiva. Najslabiji deo odbrane od poplava je potez od Ade do kule Nebojša (desna obala reke Save) gde je bilo velikih problema u 2006. godini tokom velikih poplava i visokih vodostaja. Nakon toga, mi smo uradili manje sanacione radove, otklonili uočene propuste, ali ovom delu predstoji ozbiljan proces planiranja i projektovanja da bi dostigli viši stepen zaštite.

Kako štititi Pančevački rit?

U trenutku kada je projektovano stanje pravljeno za poljoprivredno zemljište (nivo podzemnih voda pola metra ispod površine, za građevinsko od 1,5 do dva metra ispod površine), a realno stanje na terenu je visoko urbanizovana zona, kada je neplanska gradnja velikih razmera, kada svakog sekunda vodovod isporuči 150 do 200 litara, kada se teren nasipa bez ikakvih dozvola i saglasnosti, kada sva voda komunalna i fekalna završava u našim melioracionim kanalima, gotovo je nemoguće braniti Pančevački rit. I pored svih ovih negativnih uslova, uz velike napore, stalno prisustvo na terenu i nekoliko puta veće ulaganje od naplate za odvodnjavanje, uspevamo da kontrolišemo nivo. Pančevački rit zahteva daleko veća ulaganja, ali je jedno preduzeće nemoćno i cela situacija zahteva angažovanje opštinskih, gradskih i državnih institucija da bi se situacija unapredila.

Koliku opasnost predstavlja Kolubara, a koliku Topčiderski potok?

S obzirom na svoj bujičarski karakter, obe reke predstavljaju potencijalno veliku opasnost za naselja koja se nalaze u plavnim zonama. Sliv Topčiderke bi trebalo u narednom periodu ukrotiti sa nekoliko retenzija ili akumulacija. Na drugoj strani, reka Kolubara je produkt nekorektnog odnosa čoveka prema prirodi. Za potrebe površinskih kopova uglja, ona je nekoliko puta izmeštana, menjan joj je tok i sada vrlo često pokazuje svoje stihijske karakteristike i stvara velike probleme meštanima sela Poljane, Konatice i Draževac. Kolubara je najbolji pokazatelj kako neodgovorno i neekološko ponašanje može uništiti jednu reku. Na drugoj strani njen odgovor često može biti rušilački i sa katastrofalnim posledicama.

Zbog toga je važno u svim budućim radovima i intervencijama u prirodi pridržavati se osnovnih načela zaštite životne sredine i održivog razvoja, jer ovu planetu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od potomaka. Zbog njih nemamo pravo da budemo nerazumni i bahati.



Oznake: , , , ,
Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)