ВРЕМЕ – Интервју Иван Карић – Борба са стихијом

Борба против поплава не траје само у режиму проглашене одбране, кад о високом водостају у ударним терминима извештавају новине и телевизије. У Београду се она води током целе године. Након што је град основао ЈВП “Београдводе” да брине о овом питању, повећана су капитална улагања у систем одбране од поплава. “Кључни догађај је велики водостај и поплава из 2006. године”, каже за “Време” Иван Карић, руководилац одбране од поплава за град Београд 2009-2010. и саветник генералног директора ЈВП “Београдводе”, објашњавајући да су ове поплаве биле један од главних разлога да градска управа оснује јавно предузеће које би бринуло о београдским водама и заштити од поплава. “Највећи водопривредни радови на територији града Београда изведени су средином осамдесетих година прошлог века. Након тога, па све до 2007. године није било капиталних улагања у заштиту од поплава”, објашњава Карић и додаје да је последње три године много уложено на одбрану код Земуна, Аде Циганлије и на Топчидерској реци, да се радило и на обуздавању бујичних водотокова, као и да се тај тренд наставља у 2011. години.

ВРЕМЕ: Површина сливног подручја у Београду износи 150.000 хектара. Колико је град данас заштићен од високог водостаја?

ИВАН КАРИЋ: Док смо 2009. и 2010. присуствовали катастрофалним поплавама са несагледивим последицама у Србији и неким главним градовима Европе, наша престоница је била спокојна.

И даље постоје слаба места у одбрани. Ми смо одмах по усвајању Закона о главном граду и преузимању надлежности урадили попис слабих места. На подизању степена одбране од поплава радимо са посебном пажњом. Без обзира на све наведено, мислим да је Београд добро заштићен од поплава, захваљујући пре свега искуству и знању људи који раде у “Београдводама”.

Како се град као што је Београд брани од поплава?

Углавном је у питању комбинација различитих метода и начина борбе, у зависности од очекиваног интензитета и трајања високих вода. Наравно, осим високих водостаја Дунава и Саве, посебан проблем током неповољних хидрометеоролошких услова и падавина, стварају бујични токови и река Колубара. То онда додатно отежава ситуацију, и поред поштовања процедура, важно је да вође тимова и руководилац одбране од поплава буду људи са искуством, али и смелошћу да доносе тешке одлуке у кризним тренуцима.

ЈВП “Београдводе” има 29 црпних станица на територији града. Да ли је то довољно?

Црпне станице су углавном у вези са одбраном у хидромелиорационим касетама Панчевачког рита, Обреновца, Земуна, Сурчина, Новог Београда и Макишког поља. Како тај број црпних станица датира од пре 30 година и више, сигурно је да не можемо на прави начин одржавати каналску мрежу и ниво подземних вода ових подручја. Пре свега због тога што је многим пољопривредним површинама промењена намена у грађевинску површину, али без правих урбанистичких планова, дозвола и сагласности. Београд се у последње три деценије готово удвостручио, утицај успора Дунава се појачао, а број црпних станица остао непромењен.

Често имамо притужбе грађана на нивое подземних вода у Панчевачком риту. Међутим, заборављамо да је то првенствено било пољопривредно земљиште, да је урбанизација била неконтролисана, да је уведен водовод, а да нема канализације и све фекалне и комуналне воде завршавају у нашим каналима без икаквог пречишћавања и тиме додатно девастирају наш систем који је веома стар.

У наредним годинама, улагање у реконструкцију црпних станица, ремедијацију каналске мреже и прављење нових биће приоритет од посебног значаја. На тај начин ће се вишеструко унапредити систем одвођења сувишних вода и олакшати живот нашим суграђанима.

На територији града има 189 бујичних токова. Колико је Београд заштићен од њих?

Дугогодишња минимална улагања ЈВП “Србијавода” у одбрану од бујичних водотокова на територији града Београда условила су да је најтеже стање управо у овој области. Само три акумулације успоравају поплавне таласе на бујичним токовима. У сарадњи са Институтом за водопривреду “Јарослав Черни” покренули смо неколико пројеката и експерименталних огледа. Паралелно са тим, ради се техничка документација за повећање броја ретензија и акумулација, које би успориле бујице и водене стихије и компензовале њихову разорну моћ.

Уз градске токове има 530 километра одбрамбених насипа. Да ли ће се градити нови?

Током 2009. и 2010. године урађена је реконструкција насипа код Аде Циганлије. Насип је подигнут на стогодишњу воду и трајно су заштићени Макишко поље, део пута Јужни Јадран и, најважније, апсолутно је безбедна фабрика воде у Макишу која производи пијаћу воду за Београђане. Уз то наставили смо реконструкцију Земунског кеја и то ће 2011. године бити главни пројекат, који ћемо до јесени и завршити. Приликом обиласка одбрамбених насипа и израде прегледа слабих места у одбрани од поплава, ми смо пописали све локације које је потребно реконструисати, делове насипа које је потребно надвисити или места где су потребни нови системи одбране.

Како заштитити Доњи град и савско приобаље од Аде Циганлије до куле Небојша?

Ова зона је посебно интересантна јер се у будућности планира излазак Београда у том делу на реку, а вредност једне такве зоне је непроцењива. Најслабији део одбране од поплава је потез од Аде до куле Небојша (десна обала реке Саве) где је било великих проблема у 2006. години током великих поплава и високих водостаја. Након тога, ми смо урадили мање санационе радове, отклонили уочене пропусте, али овом делу предстоји озбиљан процес планирања и пројектовања да би достигли виши степен заштите.

Како штитити Панчевачки рит?

У тренутку када је пројектовано стање прављено за пољопривредно земљиште (ниво подземних вода пола метра испод површине, за грађевинско од 1,5 до два метра испод површине), а реално стање на терену је високо урбанизована зона, када је непланска градња великих размера, када сваког секунда водовод испоручи 150 до 200 литара, када се терен насипа без икаквих дозвола и сагласности, када сва вода комунална и фекална завршава у нашим мелиорационим каналима, готово је немогуће бранити Панчевачки рит. И поред свих ових негативних услова, уз велике напоре, стално присуство на терену и неколико пута веће улагање од наплате за одводњавање, успевамо да контролишемо ниво. Панчевачки рит захтева далеко већа улагања, али је једно предузеће немоћно и цела ситуација захтева ангажовање општинских, градских и државних институција да би се ситуација унапредила.

Колику опасност представља Колубара, а колику Топчидерски поток?

С обзиром на свој бујичарски карактер, обе реке представљају потенцијално велику опасност за насеља која се налазе у плавним зонама. Слив Топчидерке би требало у наредном периоду укротити са неколико ретензија или акумулација. На другој страни, река Колубара је продукт некоректног односа човека према природи. За потребе површинских копова угља, она је неколико пута измештана, мењан јој је ток и сада врло често показује своје стихијске карактеристике и ствара велике проблеме мештанима села Пољане, Конатице и Дражевац. Колубара је најбољи показатељ како неодговорно и нееколошко понашање може уништити једну реку. На другој страни њен одговор често може бити рушилачки и са катастрофалним последицама.

Због тога је важно у свим будућим радовима и интервенцијама у природи придржавати се основних начела заштите животне средине и одрживог развоја, јер ову планету нисмо наследили од предака, него смо је позајмили од потомака. Због њих немамо право да будемо неразумни и бахати.



Ознаке: , , , ,
Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)