Šta (će da) jedu naša deca !?

Već više od jedne decenije proizvodi se GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA. Popularno i skraćeno “GM hrana”. Za običnog građanina zemlje Srbije koja je (bila) poznata po svojim poljoprivrednim potencijalima ta “GM hrana” ima samo negativno značenje. I besmisao. I taj običan građanin postavlja pitanje svojoj državi: zašto da jedemo NEŠTO (Bog zna šta), kad sami (možemo) da proizvodimo hranu za sopstvene potrebe, hranu čiji su sastojci provereno ispravni i vredni?! Hrana ZLATA vredna!

Kažu da u Americi više od 75% prerađene hrane ima neku komponentu “GM”, uključujući: ulja za kuvanje, konzervirane cerealije, mlečne proizvode i sve proizvode koji u svom sastavu imaju soju ili kukuruz. Postoje podaci da čak 80% soje i kukuruza koji se gaje u Americi su genetski modifikovani varijeteti.

“GM hrana” se dobija od Genetski modifikovanih organizama (GMO). To su organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštački način. Tehnologija kojom se to postiže naziva se “moderna biotehnologija”, “genetska tehnologija”, “rekombinujuća DNK tehnologija” ili “genetski inženjering”. Ovom tehnologijom je između ostalog moguće selektovani gen iz jednog organizma uneti u drugi, čak i između organizama koji nisu srodni.

Da se vratimo na “GM hranu”. Zašto? Proizvodnja i prodaja genetski modifikovane hrane se razvila zbog prednosti koje ima i za kupce i za proizvođače.  “GM” proizvodi su jeftiniji, trajniji i imaju poboljšane nutricione vrednosti. Što se proizvođača tice “GM” usevi su otporniji prema bolestima koje izazivaju insekti ili virusi i imaju veću toleranciju prema biljnim pesticidima. Dobronamerni cilj bi bio da se eliminiše korišćenje pesticida i postigne produktivnija i jeftinija proizvodnja.

Kakvi su mogući negativni efekti genetski modifikovane hrane na ljudsko zdravlje?

Ne zna se.Ali se pretpostavlja.Neki eksperti smatraju da bi genetski modifikovana hrana mogla jednog dana da služi u prevenciji nekih bolesti kao što su kancer ili osteoporoza. Drugi tvrde da “GM” hrana može da prouzrokuje ozbiljne probleme sa zdravljem.

Do sada je utvrđeno da “GM” hrana može da:

(a) ima direktno negativan efekat na ljudsko zdravlje – može da izazove toksičnu reakciju,

(b) ima tendenciju da izazove alergijsku reakciju,

(c) sadrži komponente sa toksičnim svojstvima,

(d) poseduje negativne efekte vezane za nestabilnost gena unetog u biljku,

(e) čak ima lošiju hranjivu vrednost vezanu za genetsku modifikaciju.

Zabeleženi su brojni slučajevi negativnih i potencijalno fatalnih posledica konzumiranja “GM” hrane. Ha primer, 1994. godine na desetine američkih građana je umrlo, a nekoliko stotina obolelo zbog genetski   promenjene verzije aminokiseline triptofan (esencijalna aminokiselina, koju čovečiji organizam ne može da sintetiše, nego je potrebno da se unosi hranom; učestvuje u izgradnji belančevina, bez kojih ni jedan organizam ne može da funkcioniše).Jedna od najvećih japanskih hemijskih kompanija Shova Denko je platila 2 biliona $ odštete, zbog proizvodnje takvog oblika aminokiseline.

Kompanija Pioneer Hi-Bred je 1996. godine uspela da gen iz brazilskog oraha ugradi u soju.Inače brazilski orah kod nekih osoba izaziva jaku alergijsku reakciju, pa mogu da upadnu u anafilaktički šok koji može da se završi smrću.Na sreću , nakon testova na životinjama koji su dokazali da ova soja može da izazove alergijsku reakciju, povučena je sa tržišta pre nego što se desio i jedan smrtni slučaj.

Američka administracija koja kontroliše hranu i lekove je 1994. godine odobrila kompaniji Monsanto i još tri kompanije(Upjohn, Eli Lillj i American Ćanamid)da vrše istraživanja kojima se dobio rekombinantni hormon rasta kod goveda, čijom se upotrebom povećava produktivnost u mleku kod krava muzara za 10-25%.Jedino je hormon koji je uspela da sintetiše kompanija Upjohn bio identičan prirodnom hormone,po svom hemijskom sastavu.Za hormon koji je sintetisala i komercijalizovala kompanija Monsanto naučnici su upozoravali da će 400-500% povećati kod ljudi, koji su konzumirali mleko i mlečne proizvode od onih krava kojima je ubrizgavan Monsantov hormon, rizik od raka dojke, prostate i debelog creva.Tvrdnja je kasnije i dokazana eksperimentima na pacovima.

Za sintezu nekoliko drugih “GM” proizvoda koristili su se herbicidi, koji su inače poznati kao kancerogeni, kao što je bromoxynil korišćen kod genetski modifikovanog pamuka, ili na primer glufonsinat korišćen kod genetski modifikovane soje i kukuruza.Prema istraživanjima naučnika, zahvaljujući fragmentima strane DNK, koji se potpuno ne razgrade, u procesu varenja se absorbuju u krvotok i potencijalno mešaju sa “normalnom” DNK, što može izazvati brojne autoimune bolesti.

Širom sveta sve češće se eksperimentiše sa genetskim kodom biljaka i životinja,stvaraju se nove vrste,ali se širom sveta vode vrlo žučne polemike – šta se dobija ukrštanjem različitih organizama?Ono što je relativno donedavno bilo moguće samo u naučno-fantastičnim filmovima,desilo se i u stvarnosti.Na odgovornosti i savesti vlasti je da odluče šta sa genetski modifikovanim organizmima,koji sve više postaju neminovnost, bilo u naučno istraživačke svrhe, ili što je još gore direktno kao hrana i kao njeni sastojci.

Kod genetski modifikovanih organizama, bakterija, virusa, biljaka, životinja, pa i čoveka (??!!) izmenjen je deo genetskog materijala, odnosno DNK, prenosilac naslednih osobina. Prvo se naravno krenulo od nižih organizama, bakterija i virusa, a kasnije se prešlo na složenije – biljke cvetnice, životinje i čoveka. Tako se, recimo, presađivanjem gena koji utiče na veličinu mogu dobiti mnogo veće biljke, ili mnogo krupniji i slađi plodovi nego što bi, inače, u normalnim uslovima bili.

Obratite pažnju na sledeće namirnice – mogle bi biti geneski modifikovane i nositi fatalne informacije!

Najčešće namirnice izložene genetskoj modifikaciji su soja, kukuruz, krompir, paradajz, repica i pirinač.

Genetski modifikovan kukuruzuprkos opštem stavu Evropske Unije, širi se Evropom. Osim Španaca,seju ga Francuzi,Portugalci,Česi i Nemci.Genetski modifikovan krompir,”poboljšan” proteinima pokazao se štetnim pri testiranjima – potencijalno oštećuje jetru i stvara niz drugih zdravstvenih problema.Od genetski modifikovane uljane repice mogla bi se proizvoditi i biorazgradiva plastika.Sa genom artičoke dabili bi se niskokalorični,ali nesvarljivi zaslađivači.Genetski modifikovan pirinač opasan je za ljude i okolinu.Žuti, dobijen je ubacivanjem dva gena iz narcisa i jednog iz bakterije.

Prema zvaničnim podacima,u Srbiju je u prvoj deceniji ovoga veka uvezeno više od 500.000 tona genetski modifikovane sojine sačme! Pre nekoliko godina postignut je dogovor Ministarstva poljoprivrede i proizvođača soje da se izvrši prerada soje u sojinu sačmu i na taj način se spreči njeno korišćenje za setvu i uvođenje u životnu sredinu,uz kontrolu i nadzor inspekcijskih organa Ministarstva poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede,kao i da se sojina sačma koristi isključivo za ishranu stoke,shodno Zakonu o genetski modifikovanim organizmima.

Problem proizvodnje i stavljanja u promet genetski modifikovane hrane izaziva u našoj javnosti niz polemika i sukoba mišljenja. Izgleda da je postalo “javna tajna” da je Srbija,već nekoliko godina, ne samo uvoznik,nego i proizvođač genetski modifikovane hrane!O tome samo mediji pišu,kao o “javnom tabuu”,kao da sve to prolazi pored nas,ili da gledamo kao pasivni posmatrači film koji se dešava negde drugde i nekom drugom!

Da li tako treba i da ostane? Da li su Srbi i dalje “zamajani” svakodnevnim dovijanjima kako spojiti početak sa krajem meseca,pa nemaju vremena da se bave tako “banalnim” problemima?Da li su globalno zagrevanje, klimatske promene, nedostatak vode i energenata, genetski modifikovana hrana samo privilegija velikih i razvijenih i da li im dopustiti da nas male i nerazvijene smatraju samo još jednim oglednim poljem, beznačajnom tačkom na, po svojim potrebama, skrojenoj karti, koju će, čisto iz dosade ili radoznalosti, jednoga dana obrisati jednostavnim potezom gumice? Da li je genetski modifikovana hrana samo još jedan naučni eksperiment, koji se, kao i mnogi drugi, sasvim “slučajno”
oteo kontroli i “pobegao” u život običnog, malo, jednostavnog čoveka gladne Afrike, siromašne Južne Amerike, ili beznačajne Jugoistočne Evrope, pa sad sasvim “slučajno” multifunkcionalne nacionalne kompanije imaju još jedan mehanizam kontrole nerazvijenih zemalja?

U Srbiji po zakonu nije dozvoljeno gajenje genetički modifikovanih biljaka. Ono što je zvanično dozvoljeno od strane naše države je upotreba sačme koja je proizvedena od genetički modifikovane soje. Sačma je mlevena soja koja se koristi kao stočna hrana. Jedan deo sačme unet je u zemlju donacijom iz Amerike (a odakle bi?). Ni za sačmu, kao ni za soju, nema konkretnih naučno zasnovanih podataka o štetnim efektima. Dakle, sačma je dozvoljena, ali seme soje koje bi se posejalo nije dozvoljeno.

U Srbiji postoje laboratorije koje rade analize da bi se utvrdilo da li je soja koja se uvozi genetički modifikovana ili nije. Ukoliko je modifikovana, ona se na granici zaustavlja i vraća, mada se “naravno podrazumeva”, da se genetski modifikovana soja i nelegalno uveze. Što se tiče hrane, tu kontrole zasada nema. Jedina kontrola su građani i zabrinuti roditelji , šta mi i naša deca jedemo? Pa kad smo već dovedeni, što posredstvom famozne “svetske ekonomske krize”, što posredstvom nesposobnih ili nezainteresovanih donosioca odluka da jedva spajamo onaj početak sa krajem meseca i kad su već potrošačke korpe za četvoročlana i višečlana domaćinstva tolike kolike su i kako li ih plaćamo ne znamo ni sami, kad je sve već tako, dragi VELIKI i MOĆNI, imamo pravo da ZNAMO šta nam to servirate i da BIRAMO da li hoćemo ili ne!

Jasno je, činjenica je da potrošač treba da zna šta jede. Kod nas obeležavanje genetski modifikovane ili nemodifikovane hrane ne postoji i to je loše jer dovodi do zabune. Možda bi neko i jeo genetski modifikovanu hranu, ali bi voleo da zna šta (mada je mala verovatnoća da bi TO dali svom detetu da pojede!).

I šta na kraju ostaje sirotom prosečnom građaninu, ili našem seljaku, proizvođaču, koji treba da odaberu i da proizvedu nešto što će biti odabrano i kupljeno, šta će se još od pošasti savremenog tehničkog i tehnološkog napretka sručiti na glavu(i povećati dozvoljeni minus)današnjeg radinka, službenika, učenika ili studenta, i šta će taj sluđeni predstavnik naroda odabrati kad ode u Maxi, Rodu, ili Tempo da dobije 10% popusta vikendom i pred praznike, kad ni ovako ne zna kako će i dokle će?Pa zar je malo toga, zar još treba da brine i o tome da li i koliko zdravo jede? Ne samo da li jede zdravu hranu, nego da li će ga i koliko brzo ta hrana ubijati tamo nekom svojom genetskom modifikacijom!?!

Kažu zagovornici genetski modifikovane hrane da opasnost po zdravlje ne postoji i da kod ljudi koji su uzimali takvu hranu nisu uočeni nikakvi zdravstveni problem. Ali, naravno “ali”, prošlo je isuviše malo vremena od početka uzgajanja i korišćenja genetski modifikovanih vrsta i postavlja se logično pitanje kakve će biti posledice na duže staze?

A posledice upotrebe “GM” hrane mogu biti brojne. Bolesti koje mogu nastati su od alergija do različitih toksičnih dejstava. Vreme upotrebe ovakve hrane nije dovoljno da bi se utvrdile sve posledice. Bitno je napomenuti da se modifikovani genetički materijal koji se nalazi u hrani ugrađuje u genetički materijal ljudske ćelije, pogotovo virusi. Tako ćelije, umesto da proizvode normalne proteine, proizvode, na primer, HIV virus. A takođe je veoma bitno utvrditi da li se životinje,čije meso jede čovek, hrane  genetički modifikovanom hranom, jer preko takvog mesa čovek i dobija genetički neprirodan materijal.

Iako se još eksperimenti obavljaju na životinjama i biljkama,lako je zamisliti i slične eksperimente sa ljudima,čiji bi genetski kod mogao da bude “obogaćen” genima biljaka i životinja.Da li je Srbija dovoljno mala i dovoljno nebitna, da na svoju sreću,ne postane ogledna baza američkoj administraciji ili bogatim multikompanijama u njihovim “humanim” i “humanističkim” eksperimentima “za dobrobit čovečanstva”?Ili će,pokleknuvši pred “izazovima” budućnosti dozvoliti velikima da ipak pomalo i ponegde naprave poneki pokušaj, možda neće boleti i možda to nije tako strašno!?Možda i nije,kažu stručnjaci da mnogo ozbiljnije posledice po zdravlje dece i odraslih ostavljaju hemikalije koje se koriste u poljoprivredi;pa ozbiljne posledice već trpimo i još teže će biti, nećemo imati čistu vodu za piće,zdrav vazduh da dišemo,čime da se grejemo, a očigledno ni zdravo da se hranimo, pa valjda tako plaćamo ceh onom tehički i tehnološkom napretku čovečanstva, samo što smo eto mi ta tačkica na mapi, a drugi imaju gumicu i olovku i ako se ne suprotstavimo, g(l)adno nam se piše!



Oznake: , ,
Share
Komentari
  • Zoran Pavlovic 14.06.2011 / 19:11

    Nazalost u poplavi losih vesti, siromastva, nedostatka razmisljanja o tome sta ce biti sutra, nego kako preziveti danas, ovakva tema je imam utisak skrajnuta. Vecina ljudi i koja vidi ovu temu, nema vremena da se pozabavi ovim velikim potencijalnim problemom, kao da nemamo potomke kojima treba da ostvimo nesto posle nas.

  • Nada 17.07.2011 / 00:15

    The GMO Film Project: In Defense of Our Seeds http://vimeo.com/26202998

  • jaca VA 02.01.2012 / 19:15

    Informacije koje dolaze od Vase stranke o raznim stvarima od zivotnog znacaja, navele su me da preispitam svoj stav prema predstojecim izborima. Naime, bila sam cvrsto resena da ovaj put ne iskoristim svoje biracko pravo, jer me dosadasnje iskustvo navodi na zakljucak da o interesu gradjana u najsirem smislu nijedna politicka stranka ne brine. Vasa borba za zdravlje i ljudska prava obicnog coveka vredne su svake pohvale. Takodje, imam utisak da i clanstvo Zelenih cine mladi, pametni, strukovno ostvareni ljudi sjajnih ideja i retkog entuzijazma, sto je za svaku pohvalu.
    Srecno u borbi za srecniju Srbiju!

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)