Шта (ће да) једу наша деца !?

Већ више од једне деценије производи се ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНА ХРАНА. Популарно и скраћено “ГМ храна”. За обичног грађанина земље Србије која је (била) позната по својим пољопривредним потенцијалима та “ГМ храна” има само негативно значење. И бесмисао. И тај обичан грађанин поставља питање својој држави: зашто да једемо НЕШТО (Бог зна шта), кад сами (можемо) да производимо храну за сопствене потребе, храну чији су састојци проверено исправни и вредни?! Храна ЗЛАТА вредна!

Кажу да у Америци више од 75% прерађене хране има неку компоненту “ГМ”, укључујући: уља за кување, конзервиране цереалије, млечне производе и све производе који у свом саставу имају соју или кукуруз. Постоје подаци да чак 80% соје и кукуруза који се гаје у Америци су генетски модификовани варијетети.

“ГМ храна” се добија од Генетски модификованих организама (ГМО). То су организми у којима је генетски материјал (ДНК) измењен на вештачки начин. Технологија којом се то постиже назива се “модерна биотехнологија”, “генетска технологија”, “рекомбинујућа ДНК технологија” или “генетски инжењеринг”. Овом технологијом је између осталог могуће селектовани ген из једног организма унети у други, чак и између организама који нису сродни.

Да се вратимо на “ГМ храну”. Зашто? Производња и продаја генетски модификоване хране се развила због предности које има и за купце и за произвођаче.  “ГМ” производи су јефтинији, трајнији и имају побољшане нутриционе вредности. Што се произвођача тице “ГМ” усеви су отпорнији према болестима које изазивају инсекти или вируси и имају већу толеранцију према биљним пестицидима. Добронамерни циљ би био да се елиминише коришћење пестицида и постигне продуктивнија и јефтинија производња.

Какви су могући негативни ефекти генетски модификоване хране на људско здравље?

Не зна се.Али се претпоставља.Неки експерти сматрају да би генетски модификована храна могла једног дана да служи у превенцији неких болести као што су канцер или остеопороза. Други тврде да “ГМ” храна може да проузрокује озбиљне проблеме са здрављем.

До сада је утврђено да “ГМ” храна може да:

(а) има директно негативан ефекат на људско здравље – може да изазове токсичну реакцију,

(б) има тенденцију да изазове алергијску реакцију,

(ц) садржи компоненте са токсичним својствима,

(д) поседује негативне ефекте везане за нестабилност гена унетог у биљку,

(е) чак има лошију храњиву вредност везану за генетску модификацију.

Забележени су бројни случајеви негативних и потенцијално фаталних последица конзумирања “ГМ” хране. Ха пример, 1994. године на десетине америчких грађана је умрло, а неколико стотина оболело због генетски   промењене верзије аминокиселине триптофан (есенцијална аминокиселина, коју човечији организам не може да синтетише, него је потребно да се уноси храном; учествује у изградњи беланчевина, без којих ни један организам не може да функционише).Једна од највећих јапанских хемијских компанија Shova Denko је платила 2 билиона $ одштете, због производње таквог облика аминокиселине.

Компанија Pioneer Hi-Bred је 1996. године успела да ген из бразилског ораха угради у соју.Иначе бразилски орах код неких особа изазива јаку алергијску реакцију, па могу да упадну у анафилактички шок који може да се заврши смрћу.На срећу , након тестова на животињама који су доказали да ова соја може да изазове алергијску реакцију, повучена је са тржишта пре него што се десио и један смртни случај.

Америчка администрација која контролише храну и лекове је 1994. године одобрила компанији Монсанто и још три компаније(Upjohn, Eli Lillj i American Ćanamid)да врше истраживања којима се добио рекомбинантни хормон раста код говеда, чијом се употребом повећава продуктивност у млеку код крава музара за 10-25%.Једино је хормон који је успела да синтетише компанија Упјохн био идентичан природном хормоне,по свом хемијском саставу.За хормон који је синтетисала и комерцијализовала компанија Монсанто научници су упозоравали да ће 400-500% повећати код људи, који су конзумирали млеко и млечне производе од оних крава којима је убризгаван Монсантов хормон, ризик од рака дојке, простате и дебелог црева.Тврдња је касније и доказана експериментима на пацовима.

За синтезу неколико других “ГМ” производа користили су се хербициди, који су иначе познати као канцерогени, као што је бромоxyнил коришћен код генетски модификованог памука, или на пример глуфонсинат коришћен код генетски модификоване соје и кукуруза.Према истраживањима научника, захваљујући фрагментима стране ДНК, који се потпуно не разграде, у процесу варења се абсорбују у крвоток и потенцијално мешају са “нормалном” ДНК, што може изазвати бројне аутоимуне болести.

Широм света све чешће се експериментише са генетским кодом биљака и животиња,стварају се нове врсте,али се широм света воде врло жучне полемике – шта се добија укрштањем различитих организама?Оно што је релативно донедавно било могуће само у научно-фантастичним филмовима,десило се и у стварности.На одговорности и савести власти је да одлуче шта са генетски модификованим организмима,који све више постају неминовност, било у научно истраживачке сврхе, или што је још горе директно као храна и као њени састојци.

Код генетски модификованих организама, бактерија, вируса, биљака, животиња, па и човека (??!!) измењен је део генетског материјала, односно ДНК, преносилац наследних особина. Прво се наравно кренуло од нижих организама, бактерија и вируса, а касније се прешло на сложеније – биљке цветнице, животиње и човека. Тако се, рецимо, пресађивањем гена који утиче на величину могу добити много веће биљке, или много крупнији и слађи плодови него што би, иначе, у нормалним условима били.

Обратите пажњу на следеће намирнице – могле би бити генески модификоване и носити фаталне информације!

Најчешће намирнице изложене генетској модификацији су соја, кукуруз, кромпир, парадајз, репица и пиринач.

Генетски модификован кукурузупркос општем ставу Европске Уније, шири се Европом. Осим Шпанаца,сеју га Французи,Португалци,Чеси и Немци.Генетски модификован кромпир,”побољшан” протеинима показао се штетним при тестирањима – потенцијално оштећује јетру и ствара низ других здравствених проблема.Од генетски модификоване уљане репице могла би се производити и биоразградива пластика.Са геном артичоке дабили би се нискокалорични,али несварљиви заслађивачи.Генетски модификован пиринач опасан је за људе и околину.Жути, добијен је убацивањем два гена из нарциса и једног из бактерије.

Према званичним подацима,у Србију је у првој деценији овога века увезено више од 500.000 тона генетски модификоване сојине сачме! Пре неколико година постигнут је договор Министарства пољопривреде и произвођача соје да се изврши прерада соје у сојину сачму и на тај начин се спречи њено коришћење за сетву и увођење у животну средину,уз контролу и надзор инспекцијских органа Министарства пољопривреде,шумарства и водопривреде,као и да се сојина сачма користи искључиво за исхрану стоке,сходно Закону о генетски модификованим организмима.

Проблем производње и стављања у промет генетски модификоване хране изазива у нашој јавности низ полемика и сукоба мишљења. Изгледа да је постало “јавна тајна” да је Србија,већ неколико година, не само увозник,него и произвођач генетски модификоване хране!О томе само медији пишу,као о “јавном табуу”,као да све то пролази поред нас,или да гледамо као пасивни посматрачи филм који се дешава негде другде и неком другом!

Да ли тако треба и да остане? Да ли су Срби и даље “замајани” свакодневним довијањима како спојити почетак са крајем месеца,па немају времена да се баве тако “баналним” проблемима?Да ли су глобално загревање, климатске промене, недостатак воде и енергената, генетски модификована храна само привилегија великих и развијених и да ли им допустити да нас мале и неразвијене сматрају само још једним огледним пољем, безначајном тачком на, по својим потребама, скројеној карти, коју ће, чисто из досаде или радозналости, једнога дана обрисати једноставним потезом гумице? Да ли је генетски модификована храна само још један научни експеримент, који се, као и многи други, сасвим “случајно”
отео контроли и “побегао” у живот обичног, мало, једноставног човека гладне Африке, сиромашне Јужне Америке, или безначајне Југоисточне Европе, па сад сасвим “случајно” мултифункционалне националне компаније имају још један механизам контроле неразвијених земаља?

У Србији по закону није дозвољено гајење генетички модификованих биљака. Оно што је званично дозвољено од стране наше државе је употреба сачме која је произведена од генетички модификоване соје. Сачма је млевена соја која се користи као сточна храна. Један део сачме унет је у земљу донацијом из Америке (а одакле би?). Ни за сачму, као ни за соју, нема конкретних научно заснованих података о штетним ефектима. Дакле, сачма је дозвољена, али семе соје које би се посејало није дозвољено.

У Србији постоје лабораторије које раде анализе да би се утврдило да ли је соја која се увози генетички модификована или није. Уколико је модификована, она се на граници зауставља и враћа, мада се “наравно подразумева”, да се генетски модификована соја и нелегално увезе. Што се тиче хране, ту контроле засада нема. Једина контрола су грађани и забринути родитељи , шта ми и наша деца једемо? Па кад смо већ доведени, што посредством фамозне “светске економске кризе”, што посредством неспособних или незаинтересованих доносиоца одлука да једва спајамо онај почетак са крајем месеца и кад су већ потрошачке корпе за четворочлана и вишечлана домаћинства толике колике су и како ли их плаћамо не знамо ни сами, кад је све већ тако, драги ВЕЛИКИ и МОЋНИ, имамо право да ЗНАМО шта нам то сервирате и да БИРАМО да ли хоћемо или не!

Јасно је, чињеница је да потрошач треба да зна шта једе. Код нас обележавање генетски модификоване или немодификоване хране не постоји и то је лоше јер доводи до забуне. Можда би неко и јео генетски модификовану храну, али би волео да зна шта (мада је мала вероватноћа да би ТО дали свом детету да поједе!).

И шта на крају остаје сиротом просечном грађанину, или нашем сељаку, произвођачу, који треба да одаберу и да произведу нешто што ће бити одабрано и купљено, шта ће се још од пошасти савременог техничког и технолошког напретка сручити на главу(и повећати дозвољени минус)данашњег радинка, службеника, ученика или студента, и шта ће тај слуђени представник народа одабрати кад оде у Маxи, Роду, или Темпо да добије 10% попуста викендом и пред празнике, кад ни овако не зна како ће и докле ће?Па зар је мало тога, зар још треба да брине и о томе да ли и колико здраво једе? Не само да ли једе здраву храну, него да ли ће га и колико брзо та храна убијати тамо неком својом генетском модификацијом!?!

Кажу заговорници генетски модификоване хране да опасност по здравље не постоји и да код људи који су узимали такву храну нису уочени никакви здравствени проблем. Али, наравно “али”, прошло је исувише мало времена од почетка узгајања и коришћења генетски модификованих врста и поставља се логично питање какве ће бити последице на дуже стазе?

А последице употребе “ГМ” хране могу бити бројне. Болести које могу настати су од алергија до различитих токсичних дејстава. Време употребе овакве хране није довољно да би се утврдиле све последице. Битно је напоменути да се модификовани генетички материјал који се налази у храни уграђује у генетички материјал људске ћелије, поготово вируси. Тако ћелије, уместо да производе нормалне протеине, производе, на пример, ХИВ вирус. А такође је веома битно утврдити да ли се животиње,чије месо једе човек, хране  генетички модификованом храном, јер преко таквог меса човек и добија генетички неприродан материјал.

Иако се још експерименти обављају на животињама и биљкама,лако је замислити и сличне експерименте са људима,чији би генетски код могао да буде “обогаћен” генима биљака и животиња.Да ли је Србија довољно мала и довољно небитна, да на своју срећу,не постане огледна база америчкој администрацији или богатим мултикомпанијама у њиховим “хуманим” и “хуманистичким” експериментима “за добробит човечанства”?Или ће,поклекнувши пред “изазовима” будућности дозволити великима да ипак помало и понегде направе понеки покушај, можда неће болети и можда то није тако страшно!?Можда и није,кажу стручњаци да много озбиљније последице по здравље деце и одраслих остављају хемикалије које се користе у пољопривреди;па озбиљне последице већ трпимо и још теже ће бити, нећемо имати чисту воду за пиће,здрав ваздух да дишемо,чиме да се грејемо, а очигледно ни здраво да се хранимо, па ваљда тако плаћамо цех оном техички и технолошком напретку човечанства, само што смо ето ми та тачкица на мапи, а други имају гумицу и оловку и ако се не супротставимо, г(л)адно нам се пише!



Ознаке: , ,
Share
Коментари
  • Zoran Pavlovic 14.06.2011 / 19:11

    Nazalost u poplavi losih vesti, siromastva, nedostatka razmisljanja o tome sta ce biti sutra, nego kako preziveti danas, ovakva tema je imam utisak skrajnuta. Vecina ljudi i koja vidi ovu temu, nema vremena da se pozabavi ovim velikim potencijalnim problemom, kao da nemamo potomke kojima treba da ostvimo nesto posle nas.

  • Nada 17.07.2011 / 00:15

    The GMO Film Project: In Defense of Our Seeds http://vimeo.com/26202998

  • jaca VA 02.01.2012 / 19:15

    Informacije koje dolaze od Vase stranke o raznim stvarima od zivotnog znacaja, navele su me da preispitam svoj stav prema predstojecim izborima. Naime, bila sam cvrsto resena da ovaj put ne iskoristim svoje biracko pravo, jer me dosadasnje iskustvo navodi na zakljucak da o interesu gradjana u najsirem smislu nijedna politicka stranka ne brine. Vasa borba za zdravlje i ljudska prava obicnog coveka vredne su svake pohvale. Takodje, imam utisak da i clanstvo Zelenih cine mladi, pametni, strukovno ostvareni ljudi sjajnih ideja i retkog entuzijazma, sto je za svaku pohvalu.
    Srecno u borbi za srecniju Srbiju!

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)