Закон о заштити градитељских тековина једне српске владе

Дискреционе одлуке Владе Републике Србије, у циљу „општег интереса“ и „радова од националног значаја“, одобравају низ забрањених и са режимом заштите неспојивих активности – некад беху шума, ливада, птица и меда…

Влада Републике Србије је 23. септембра 2010. године утврдила Предлог Закона о изменама и допунама Закона о заштити природе и упутила га на усвајање Народној Скупштини. Предлог закона садржи велики број значајно унапређених концепата и решења, посебно битних за текуће процесе хармонизације националне легислативе са законодавством ЕУ. Међутим, поједина предложена решења значајно одступају од општих циљева постојећег закона и још више од међународно прихваћених стандарда и добре праксе у овој области. Конкретно, предложено редефинисање одредби везаних за режиме заштите у оквиру заштићених природних добара (чланови 35. и 57. важећег Закона, односно, чланови 13. и 28. Предлога Закона) није у складу са суштинском наменом заштићених подручја у систему заштите природе.

Поменути Предлог Закона није прошао адекватну јавну расправу, па је тако без јасних разлога пуштен у процедуру по хитном поступку (Нацрт се појавио на интернет страници ресорног Министарства средином августа 2010, у јеку годишњих одмора, а већ после месец дана је на Влади утврђен Предлог који у неким елементима битно одступа од Нацрта). Званична реакција на овај Предлог Закона послата је од стране релевантних институција које се баве заштитом природе са научног аспекта (Биолошки факултет Универзитета у Београду, Департман за биологију и екологију Универзитета у Новом Саду), али и од стране удружења грађана којима је заштита природе основна делатност и кроз која наши ауторитети и стручњаци реализују активности на заштити и очувању природног наследства Србије. Стручна, научна и грађанска јавност је била приморана на реакцију, јер неке од предложених измена могу имати далекосежне негативне последице. Зелени Србије у оквиру својих капацитета, подржавају активности на активној и законски регулисаној заштити природе, као тековине за будућа поколења.

„Стари Закон о заштити природе“

Образложење је послато Скупштини Републике Србије, Одбору за заштиту животне средине и Министарству животне средине и просторног планирања. У образложењу су, између осталог, наглашени недостаци у појединим члановима Закона из 2009. године (Члан 35.), према коме је постојећи систем тростепеног режима заштите подручја био је значајно унапређен у односу на праксу током последњих неколико деценија, са веома адекватно одмереним карактером дозвољених активности у оквиру сваког од режима. Међутим, ова нова регулатива је садржавала и извесне оперативне слабости, од којих је кључна била недостатак прецизних механизама (и адекватних рокова) за усаглашавање постојећег стања у заштићеним подручјима Србије (које свакако одступа од прописаног) са новим законским захтевима, као и одсуство јасних надлежности и инструмената за спровођење усаглашавања, стручну верификацију и контролу. Такође, одредбе члана 35. нису функционално усаглашене са класификацијом заштићених подручја (члан 32), што додатно компликује усаглашавање нових (позитивних) решења и затеченог стања.

„Предлог Закона о изменама и допунама Закона о заштити природе“

Предложене измене Закона у овом сектору представљају значајан корак уназад. Уместо да буду отклоњени оперативни и концепцијски проблеми и неусаглашености, предлагач закона редефинише карактер и садржај режима заштите, чиме у великој мери доводи у питање сврху постојања заштићених подручја као кључног облика активне заштите биодиверзитета. Посебно су драстичне негативне измене режима II и III степена заштите, који иначе обухватају преко 80% (а често и преко 90%) територије садашњих заштићених подручја у Србији. Предлагач у овим режимима предвиђа експлицитну забрану неких од неприхватљивих активности, али уводи и таксативну листу низа других, свакако непожељних и потенцијално веома штетних активности, које би биле „ограничено“ допуштене дискреционим одлукама Владе, у поступку „ближег прописивања“ ових режима (кроз подзаконска акта или посебне законе), а без обавезе консултовања стручних институција (завода или других). У складу са овим изменама, уводе се и додатна овлашћења Владе (члан 28. Предлога), да без јасне процедуре, критеријума и стручне верификације, одобрава низ забрањених и са режимом заштите неспојивих активности (радова, пројеката), на основу слободне (дискреционе) процене о постојању „општег интереса“ и „националног значаја“.

Из искуства од претходних година, били смо сведоци да носиоци политичке и административне власти (на различитим нивоима), без одговарајућих механизама контроле и стручне верификације, често доносе неадекватне, неодговорне, штетне, а понекад и противзаконите одлуке везане за коришћење природних ресурса Србије, пре свега кроз произвољно тумачење законске регулативе о заштићеним објектима природе (којима се ти ресурси и вредности штите као национална добра). Концептом предложеним у овим изменама Закона, заштита природе у заштићеним подручјима постаје арбитрарна и у супротности са међународним стандардима, посебно имајући у виду потребе текућег усаглашавања са регулативом Европске уније које је управо у току.

У поступку припрема за увођење еколошке мреже НАТУРА 2000, констатовано је да законодавство Србије садржи низ оваквих правних недоречености (претерана произвољност, одсуство контроле или јасних компетенција, критеријума и обавеза). Као резултат, поднети Предлог измена садржи и низ значајних корекција, неопходних за спровођење одговарајућих међународних обавеза Србије које су предмет овог процеса («Habitat Directive» и «Bird Directive»). С обзиром да спорни сегменти (чланови 35. и 57. важећег Закона) нису били директно обухваћени пројектом усаглашавања, овај део Предлога није прошао кроз међународну верификацију.

Правно гледано, НАТУРА 2000 представља најстриктнији европски инструмент у заштити природе (врста, станишта, биодиверзитета, итд), са веома ригорозним захтевима и критеријумима у реализацији прописаних мера заштите. Имајући у виду карактер, обим и природне вредности постојећих заштићених подручја Србије (тренутно мање од 6% територије), затим подручја које су у поступку проглашавања, као и низа преклапајућих еколошки значајних подручја која су идентификована у склопу низа паралелних активности од значаја за заштиту природе Србије (Emerald Network, IBA, IPA, Prime Butterfly Areas, итд), извесно је да ће највећи део садашњих и будућих заштићених подручја ући у систем НАТУРА 2000, односно, да ће знатно већи проценат државне територије морати да уђе у овај стриктни и конзистентни европски систем законске заштите и обавезног поштовања донетих прописа. Сходно томе, веома је битно да се, и у прелазном периоду («придруживања»), овим највреднијим сегментима очуване и еколошки вредне природе Србије обезбеди адекватна законска заштита у складу са међународним стандардима, прихваћеним (будућим) обавезама, и јавно прокламованим циљевима у овој области, од стране носилаца највиших законодавних и извршних компетенција у Србији.

Неприхватљиво је и дугорочно веома штетно да се овај мали а вредан део површине државе сада уништи за потребе неодрживог економског развоја или других тренутних парцијалних интереса, омогућавањем бројних, по природу изузетно угрожавајућих и неускладивих активности, које доводе до нарушавања и неповратне измене заштићених природних добара, простора од непроцењивог еколошког, естетског, научног, културног и образовног значаја.

РЕЗИМЕ

Поменути сегменти Предлога нису у складу са позитивним интенцијама у текућем усаглашавању легислативе Србије у области заштите природе, као и са општеприхваћеним принципима релевантних међународних конвенција које је Србија ратификовала (укључујући одговарајуће обавезујуће сегменте легислативе Европске уније). С тим у вези је и апел послат од стране потписника са почетка овог текста Скупштини Републике Србије да овај део предложених промена Закона не усвоји. Неусвајање чланова 13. и 28. Предлога закона (тј. задржавање чланова 35. и 57. постојећег Закона о заштити природе), неће ни на који начин нарушити функционално унапређење осталих битних сегмената Закона предложених овим изменама (а које су у великој мери засноване на консултацијама са међународним и домаћим експертима, и стога углавном неспорне са становишта критеријума науке и струке у овој области). Проблеми и неусаглашености који тренутно постоје у важећем Закону (у вези са чланом 35; поменуто под тачком 1. овог дописа), могу бити решени на адекватнији начин, кроз консултације са представницима референтних научно-истраживачких институција у Републици Србији, који су на располагању да својим стручним знањем и искуством допринесу овим и будућим решењима, у интересу очувања природних богатстава и вредности од општег интереса и на добробит грађана Србије.



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)