О чистоћи, деци и како је то некад било

Нешто размишљам, генерације које су се родиле у време када су у самопослугама и робним кућама цела два-три производа била пажљиво распоређена на рафовима (отприлике на по метар растојања), полако постају пунолетне, а нама су некако још гладне очи свег тог брендираног шаренила већ одавно препуних супер-маркета. Има нас који патимо од незваничног
синдрома „дете у продавници слаткиша“ чак и на одељењима кућне хемије. И хоћу све и хоћу одмах. Брзо смо научили да боје одеће морају да се „оживљавају“, да је каменац на славинама решив проблем (само уз право средство) и да се све неподопштине са плочица, шпорета и подова укљањају само једним потезом новог, концентрисаног „духа“ из боце средства за чишћење.
Понекад се, гледајући рекламе, запитам како је уопште настала неописива прљавштина коју узорна, пресрећна домаћица тако лако отклања и зашто из бочица на рекламама увек излеће анимирани мушки чудотворац, али та питања пред изобиљем хемијских могућности брзо потиснем и превазиђем.
Креденац у купатилу одавно је постао тесан за све варијетете детерџената и то би могло да изгледа као напредак, пораст стандарда. Заправо, нисам много ни тумачила (мада јесам размишљала о проширењу капацитета), све док пре неколико дана нисам чула угледног, најбољег дечјег алерголога и пулмолога како јасно и недвосмислено каже да је број деце оболеле од астме значајно повећан од појаве агресивних, „свемоћних“ средстава за чишћење. И моје дете има
астму.
Баш док сам испробавала ново средство за блиставу грејну плочу од инокса, пазећи да истим сунђером случајно не оперем и нешто од посуђа, почела сам да размишљам о животу пре сада- нам-познате кућне хемије. Било је тешко, баш као и када размишљамо о томе како смо уопште живели без мобилних и рачунара, па сам решила да на нету потражим туђа сећања и искуства.
И отворио се читав мали свет миришљавог, здравог, ако баш хоћете – и носталгичног. Толико људи у свету већ брине о томе, да је веома лако наћи једноставне, јевтине рецепте за органска средства за чишћење. Ако је веровати овим сајтовима, а лично се обавезујем да испробам, готово све у кући се може очистити само уз помоћ алкохолног сирћа, соде бикарбоне, соли и лимуновог сока. Намена одређује размеру, али најскупљи, лимун, улази у растворе у релативно малим количинама, па се слободно може говорити и о пристојној уштеди. Примера ради, кухињски под ће одлично очистити ½ шоље сирћа у кофи топле воде, а рерну паста направљена од 1 кашике соде- бикарбоне, 1 кашике соли и ½ шоље топле воде. Упутство каже, ако се паста нанесе на површине рерне, благо загреје, а затим охлади, прљавштине ће отићи , баш као у рекламама, само са неколико потеза крпом.
И – да, за оне којима је заиста стало до очувања једине животне средине коју имамо: кућна хемија спада у најупорније загађиваче водотокова у које доспева из наших домаћинстава.



Ознаке: , , , , ,
Share
Коментари
  • nikola 11.11.2010 / 16:11

    pravo zboriš!

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)