Зелена међу Зеленима – О изазовима и правима на зелене идеје

Skroz sam nova u ovome. Nemam ništa zeleno u garderobnom ormaru.

Kada smo pravili kupatilo, muž je rekao arhitekti: „Može šta god hoćeš’, samo nemoj da bude zeleno. Ne podnosi zeleno“, pogledajući na mene.

Ne znam kada smo se zeleno i ja razišli i kako je godinama podgrevana ta fama da ništa
zeleno ne ide uz mene. To se nikako ne slaže sa mojom pasijom i mentalnom terapijom gajenja balkonskog cveća koje je, u najvećoj meri – zeleno.

Ne slaže se ni sa mojom neskrivenom radošću kada drveće u obližnjem parku počne da zeleni i teskobom kada se to zelenilo s jeseni pretapa u urbano smeđe-sivo.

To tek nema nikakve veze sa obaveznim prisustvom žute u svakom zelenom, jer tople boje baš volim.

A sad, evo, s dopuštenjem polažem pravo na zelene ideje. Zapravo, dočekala sam ih kao spas, jer odavno bih da se umešam u sopstveni odnos sa prirodom, a sve vreme me „bockala“ ekologija. U nju se nisam razumela. Ne zato što je teška i komplikovana, već zato što sam odbijala da moja prisnost sa životnom sredinom bude – nauka.

Ekologijom se bave stručnjaci (bar se ja nadam da se zaista bave), životom bismo morali svi da se pozabavimo. Za ekologiju ima vremena tek kada se reše važniji problemi, za opstanak nema ni sekunda za gubljenje. I to je za mene bio ključ – umesto ekologije, naseliću misli i životnu strategiju zelenim idejama. To će biti izazov.

Ne za savesnu građanku (mada ni to nije loš motiv), vеć za ljudsko biće, majku koja bi nagonski morala da obezbeđuje životne uslove još neizraslom potomstvu.

Gde je okidač: kad strah od predvidljive globalne žeđi, poput one iz „Pobesnelog Maksa“, strah da će već moja unučad plaćati vodu suvim zlatom (pod uslovom da ga imaju) nadjača ne baš emotivno nabijen pojam globalnog zagrevanja, prestaje nezainteresovanost. To se već ne prepušta ni drugima, ni slučaju.

Sad sam skroz „zelena“ među Zelenima. Zeleno je u našem narodu mlado, nedozrelo, ali živo i sklono rastu. Svakodnevno „zalivam“ i negujem svoje zelene ideje. I ne stidim se da pitam i da svoje dileme delim sa drugima. Sa njima delim i nešto mnogo važnije – vazduh, vodu, planetu. To nas mora učiniti bliskim, zar ne?



Ознаке: , , ,
Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)