Тужна недеља
6Jul
Поштујем природу, живот и људе. Томе учим и своју децу. Учим их да човек треба да тежи развоју, али не на уштрб природе и људскости. Стално тражим примере који потврђују те моје ставове, а прошле недеље – људско дно!
Убиство девојчице ме је занемело! Страшан злочин! А то што је убило дете се назива човеком! И судиће му се као човеку! А не може бити човек! Чак не може бити ни звер – чак ни најкрволочнија звер не убија због задовољства!
Онда лекари. Питам се: где је граница људске похлепе?! Где је савест лекара и свих оних који су све прећутно посматрали?
Два дана нисам пратила вести. Морам да се повратим од толиког разочарења у људе.
Погледаћу вечерас…
Тако се надам да ћу пронаћи по неки пример лепог и хуманог људског понашања…
Слађана Тодоровић, рођ. 31.01.1967. год. у Зајечару. Гимназију сам завршила 1986.год. у Зајечару и уписала Пољопривредни факултет у Земуну. Због лоше економске и друштвене ситуације, као и из неких лицних разлога, прекинула сам студирање на ИВ години с намером да наставим у нека боља времена. За мене очигледно још нису дошла. У медјувремену сам се удала и родила троје деце. Њима искључиво сам посветила петнаестак година свог зивота. Сада се трудим да надјем за себе место у овом свету. Посто није онакав какав треба да буде по мојим мерилима, желим да му помогнем да се промени. 
Цара Душана бр. 6