Тужна недеља

Поштујем природу, живот и људе. Томе учим и своју децу. Учим их да човек треба да тежи развоју, али не на уштрб природе и људскости. Стално тражим примере који потврђују те моје ставове, а прошле недеље – људско дно!

Убиство девојчице ме је занемело! Страшан злочин! А то што је убило дете се назива човеком! И судиће му се као човеку! А не може бити човек! Чак не може бити ни звер – чак ни најкрволочнија звер не убија због задовољства!

Онда лекари. Питам се: где је граница људске похлепе?! Где је савест лекара и свих оних који су све прећутно посматрали?

Два дана нисам пратила вести. Морам да се повратим од толиког разочарења у људе.
Погледаћу вечерас…

Тако се надам да ћу пронаћи по неки пример лепог и хуманог људског понашања…