Postojao je jednom jedan san

Boom-De-Yada

Postojao je jednom jedan san. I činio se potpuno ostvariv. Postojale su i pare. I volje dobre bilo je na pretek. Postojao je i projekat koji je, ukratko, otpad iz klanica prerađivao u bio-dizel  i struju. I Veliki Bački kanal npr. ne bi više bio crna tačka Evrope. Između ostalog.

Postojao je, kažem, san, i na njega su bili oslonjeni i iz njega izvirali oblaci drugih snova. Delovalo je – sasvim logičnih i stoga lako ostvarivih. I svi bi dobili. Država. Oni. Mi. Bački kanal. Ribe. Biljke … Svi!

Win-win situation.

Jedina greška u tom snu beše „postelja“ u kom je sanjan. Zemlja Srbija! I njeni ministri. Nezainteresovani. Razmaženi. Njeni ministri (čast jednom izuzetku) koji na naše mailove ne odgovaraju, kao da su Bogom dani a ne od nas izabrani. Bahati (jaaako se kontrolišem i biram reči…). Ministri, koji umesto da željni dokazivanja i pomaka jedva čekaju ideje i neguju pogodno tle za stvaranje novih – hladnom vodom (biram reči, kažem. Jaaaako se kontrolišem!) posipaju mlade izdanke i uništavaju. Gaze.  Demorališu. Teraju ljude u san. Jer, iz nekog razloga, kanda smo im bolji ovako pospani.

Postojao je jedan divan san koji je me je koštao – mnogo. Najviše! A Veliki Bački kanal je, npr., ostao crna tačka Evrope.

Lose-lose situation.

I stoga znam koliko je teško boriti se sa „vetrenjačama“.

Ali, ne mogu da odustanem od borbe ZA vetrenjače. One prave. Ne mogu a da ne pokušam da unucima ostavim u amanet prizore koje (doduše, sve ređe) vidim. Opekla sam se. Jako. Ali, ne mogu.

Leto je. Štrand je otvoren. Dunav je oduzeo dobar deo plaže. Opet! Alergiju na Sunce ima veliki broj sugrađana. Iz godine u godinu sve veći.

Ipak…

Leto je, i Štrand je otvoren! Ako mi vremenske (i ine) prilike dozvole – naravno da ću otići na ono malo trave u gradu, raširiti peškir ispod krošnje i gledati u lišće. Namazaću telo faktorom približno jednakom 100 i nadati se da neću dobiti alergiju na kreme za sunčanje. Jer, onda sam ga ugasila.

Potom ću protrčati kroz Dunav i brzo uhvatiti red ispred jednog od tuševa ne bih li sprala … to što Dunav ni kriv ni dužan sobom nosi. Ne bih li sprečila pojavu neke nove alergije.

Popiću šumeću tabletu sa kalcijumom i sa strahom misliti o avgustu. I ambroziji.

Praviću se da ne vidim tri-četiri nova crvena mladeža i tvrdiću kako mi je Sunčanje baš prijalo.

Popiću jednu multivitaminsku šumeću jer … treba unositi minerale i vitamine … i odglumiću da mi sve to skupa skroz prija. Majke mi! Čak, mnogo više nego paradajz koga sam u detinjstvu znala direktno sa stabljike da uberem, omirišem, zagrizem … i isprskam brata. Kad onako pukne, sočan. Ne brat – već paradajz! Šta vam je.

I tako osunčana i puna vitamina – večeras ću u grad. Ali, šta da obučem? Hoće li biti toplo, ili će udariti sneg? Šanse su podjednake. Iako je juli.

I sad … zašto ja ovo sve (opet) pišem? Ne znam. Biće da se nadam kako ću nekoga dotaći i podsetiti. Da postoje stvari oko kojih ne bismo trebali da imamo dilema. Da postoji prostor, jedini, na kom živimo i da taj prostor valja poštovati. Zarad nas samih. Da postoje mirisi, i ukusi, i boje i da budućnost pod neonskim osvetljenjem, sa aparatima za vodu, hermetički zatvorenim prozorima i centralizovanom klimom nije budućnost koju unucima želim.

Biram travu, divlju kupinu, izvor, hlad. Biram kamen, pčelu, orah mlad … pomalo gorak. Biram rosu, trsku i palacke. Brzak, reku i drveni most. Biram jagodu normalne veličine, crvljivu trešnju i ringlov.

Biram budućnost!



Share
Komentari
  • Momčilo Mrčković 01.07.2010 / 13:23

    Jedina greška u tom snu beše „postelja“ u kom je sanjan. Zemlja Srbija! I njeni ministri. Nezainteresovani. Razmaženi. Njeni ministri (čast jednom izuzetku) koji na naše mailove ne odgovaraju, kao da su Bogom dani a ne od nas izabrani. Bahati (jaaako se kontrolišem i biram reči…). Ministri, koji umesto da željni dokazivanja i pomaka jedva čekaju ideje i neguju pogodno tle za stvaranje novih – hladnom vodom (biram reči, kažem. Jaaaako se kontrolišem!) posipaju mlade izdanke i uništavaju. Gaze. Demorališu. Teraju ljude u san. Jer, iz nekog razloga, kanda smo im bolji ovako pospani.
    Ovo o ministrima je posebna tema, Dopao mi se tekst.

  • Ljiljana Banović 01.07.2010 / 18:06

    To sa ministrima je posebna tema :-)

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)