U Zdravom telu zdrav duh

Nekada sam voleo da čitam novine… Od dnevnih novina nisam propuštao ništa. Neke nedeljnike sam čak i skupljao… Danas je to drugačije. Da li su se novine promenile a možda ja to ni ne znam. Znam samo da su svaki dan iste…

Kao onaj film “Dan mrmota”… Televizijski voditelj u tom filmu se svaki dan budi u istom danu, sve dok ne shvati da sledeći dan neće doći dok ne počne ta se ponaša fino, pristojno, kulturno, što mu, inače, nije bio manir…

Nešto se mislim, izgleda da će taj Dan mrmota i u ovoj zemlji prestati kad počnemo i mi da se ponašamo fino, pristojno i kulturno… Bolje reći, kad budemo znali šta radimo…

A ja mislim da mi stvarno ne znamo mnogo. Čini mi se ponekad da nas dosta još uvek ne zna čak ni šta je dobro, a šta loše! Mi još uvek sa sigurnošću ne znamo da li su ”dobri” partizani ili četnici, Amerikanci ili Rusi, Evropska unija ili Kina, Jugo ili Mercedes, Zemunski klan ili dr. Zoran Đinđić, Pokrajina Kosovo ili Država Kosovo, Republika Srpska ili Bosna i Hercegovina, Srpska pravoslavna crkva ili parada ponosa…

Pre neki dan sam se odlučio da posle dužeg vremena opet kupim neke dnevne novine, nisu loše, tiražne, velike, debele… I tu mi privuče pažnju tekst u kome se kaže da uskoro prestaje, ako već nije, proizvodnja benzina koje u sebi sadrži olovo… I u tom ne bi bilo ništa loše, jer, znate, olovo strašno zagađuje okolinu, da se posle toga nije razvila debata: Pa, šta sad da rade ljudi koji imaju stare automobile, kojih naravno ima podosta kod nas, a koji koriste ovo pogonsko gorivo?! Još će im se pokvariti auto zbog toga…

I eto ti sad! Muka! Malo je ublažila situaciju i analiza da mnogo tih starih automobila ima ugrađen uređaj za pogon motora na tečni naftni gas. Samo, to baš i nije umirilo mnoge vlasnike pomenutih vozila… Jedan je napomenuo da ne bi bilo loše da se država tu malo umeša i obezbedi neke popuste na kupovinu novih automobila!!! Bez komentara… Sem da se bojim se da ću se još dugo vremena buditi na Dan mrmota. Sve dok stvari ne počnu da se pomeraju nabolje.

Ali, kako da se pomere nabolje? Možda ne bi bilo loše da se malo osvrnemo i pogledamo šta u stvari radimo i kako se ponašamo. Ja kada se osvrnem na blisku i onu malo dalju prošlost vidim da mi, u stvari, nemamo baš zdrav duh, nekako smo decenijama gubili kompas u odlučivanju, selekciji kadrova i došli do toga da ne znamo šta nam je nacionalni interes. Stoga na početku teksta i rekoh da ne znamo čak ni šta je dobro, a šta loše…

E, pošto nemamo zdrav duh, kako stara narodna mudrost kaže, prvo moramo da obezbedimo zdravo telo! Zdravo telo bi se sastojalo iz zdravog vazduha, hrane, vode, energije, pa zašto ne i zdravog razuma… Sledstveno bi moglo biti zdravo obrazovanje, kultura, nauka, umetnost… To bi nateralo da i biznis i politika postanu zdravi i ETO zdravog tela iz koga se rađa zdrav duh!

Zato sam ja i pristupio Zelenima Srbije. Mislim da je to pravi način da se započne borba za novu i bolju Srbiju. Kada se izborimo sa divljim deponijama, zagađivačima reka, vazduha, prirode, kada se ljudima predoče prednosti i omoguće uslovi za korišćenje obnovljivih izvora energije, pa mogućnost proizvodnje i izvoza hrane koja je neopterećena raznim pesticidima, uz čuvene izvore svih lekovitih voda, gde i banjski turizam može i mora da zauzme svoje mesto u svemu tome, pa kada to pređe u školske klupe i udžbenike, da i najmlađi to shvate i počnu tako da se ponašaju, eto prvog koraka ka zdravom telu. To je klica nove Srbije na kojoj moramo da radimo da bi se razvila u nešto što izaziva poštovanje kakvo smo nekada imali. A imali smo…

Samo, sve to nije moguće ostvariti u sadašnjim uslovima. Kada to kažem, mislim na situaciju da ovako velike projekte nije moguće ostvariti dok niste parlamentarna stranka. Na žalost. Trenutno jedino vlast i vladajuće strukture mogu tako nešto da započnu i završe. Samo, one to ne rade. Imaju drugih poslova. Ne kažem prečih poslova.

Nadam se da će građani Srbije, pogotovo oni neopredeljeni, prepoznati u nama nešto novo, lepše i bolje, što im niko do sada nije ponudio… Kad rekoh ponudio, setih se jednog dobrog aforizma: Ovi što su nas pokrali nemaju više ništa da nam ponude!



Oznake: , ,
Share
Komentari
  • Stanislav Polimac 02.08.2010 / 07:13

    Dobro vam ide, bar što se mene tiče.

  • Marija Lalic Milojevic 02.08.2010 / 14:58

    Ako svako zaviri u svoj frizider,na primer,i izbaci sve ono sto donosi prljavstinu,shvatice da ima prazan frizider..Ako svako posadi makar na 1m2 povrsine nesto sto jako voli da konzumira,vrlo brzo ce okusiti nesto sto u sebi nema pesticide.Bice mu puno srce sto je nekome podario zivot,a sebi uzitak..Ako pocnemo da shvatamo da zivot sa velikom ponudom proizvoda nije uvek i najbolji izbor,ako plastican zatvarac i nije tako neophodan na tetrapaku,ako su jednokratne pelene ubistvo za deponije,kada nije vazno da imamo novi model mobilnog telefona a stari jos uvek radi,kada smo umetnik pa pravimo potrebne stvari od nepotrebnog otpada….vrlo brzo pocnemo da se osecamo kao kontrolor vizuelno nekontrolisanog haosa.Ja sam to ucinila i uspela,a vi?

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)