У Здравом телу здрав дух

Некада сам волео да читам новине… Од дневних новина нисам пропуштао ништа. Неке недељнике сам чак и скупљао… Данас је то другачије. Да ли су се новине промениле a можда ја то ни не знам. Знам само да су сваки дан исте…

Као онај филм “Дан мрмота”… Телевизијски водитељ у том филму се сваки дан буди у истом дану, све док не схвати да следећи дан неће доћи док не почне та се понаша фино, пристојно, културно, што му, иначе, није био манир…

Нешто се мислим, изгледа да ће тај Дан мрмота и у овој земљи престати кад почнемо и ми да се понашамо фино, пристојно и културно… Боље рећи, кад будемо знали шта радимо…

А ја мислим да ми стварно не знамо много. Чини ми се понекад да нас доста још увек не зна чак ни шта је добро, a шта лоше! Ми још увек са сигурношћу не знамо да ли су ”добри” партизани или четници, Американци или Руси, Европска унија или Кина, Југо или Мерцедес, Земунски клан или др. Зоран Ђинђић, Покрајина Косово или Држава Косово, Република Српска или Босна и Херцеговина, Српска православна црква или парада поноса…

Пре неки дан сам се одлучио да после дужег времена опет купим неке дневне новине, нису лоше, тиражне, велике, дебеле… И ту ми привуче пажњу текст у коме се каже да ускоро престаје, ако већ није, производња бензина које у себи садржи олово… И у том не би било ништа лоше, јер, знате, олово страшно загађује околину, да се после тога није развила дебата: Па, шта сад да раде људи који имају старе аутомобиле, којих наравно има подоста код нас, а који користе ово погонско гориво?! Још ће им се покварити ауто због тога…

И ето ти сад! Мука! Мало је ублажила ситуацију и анализа да много тих старих аутомобила има уграђен уређај за погон мотора на течни нафтни гас. Само, то баш и није умирило многе власнике поменутих возила… Један је напоменуо да не би било лоше да се држава ту мало умеша и обезбеди неке попусте на куповину нових аутомобила!!! Без коментара… Сем да се бојим се да ћу се још дуго времена будити на Дан мрмота. Све док ствари не почну да се померају набоље.

Али, како да се помере набоље? Можда не би било лоше да се мало осврнемо и погледамо шта у ствари радимо и како се понашамо. Ја када се осврнем на блиску и ону мало даљу прошлост видим да ми, у ствари, немамо баш здрав дух, некако смо деценијама губили компас у одлучивању, селекцији кадрова и дошли до тога да не знамо шта нам је национални интерес. Стога на почетку текста и рекох да не знамо чак ни шта је добро, а шта лоше…

Е, пошто немамо здрав дух, како стара народна мудрост каже, прво морамо да обезбедимо здраво тело! Здраво тело би се састојало из здравог ваздуха, хране, воде, енергије, па зашто не и здравог разума… Следствено би могло бити здраво образовање, култура, наука, уметност… То би натерало да и бизнис и политика постану здрави и ЕТО здравог тела из кога се рађа здрав дух!

Зато сам ја и приступио Зеленима Србије. Мислим да је то прави начин да се започне борба за нову и бољу Србију. Када се изборимо са дивљим депонијама, загађивачима река, ваздуха, природе, када се људима предоче предности и омогуће услови за коришћење обновљивих извора енергије, па могућност производње и извоза хране која је неоптерећена разним пестицидима, уз чувене изворе свих лековитих вода, где и бањски туризам може и мора да заузме своје место у свему томе, па када то пређе у школске клупе и уџбенике, да и најмлађи то схвате и почну тако да се понашају, ето првог корака ка здравом телу. То је клица нове Србије на којој морамо да радимо да би се развила у нешто што изазива поштовање какво смо некада имали. А имали смо…

Само, све то није могуће остварити у садашњим условима. Када то кажем, мислим на ситуацију да овако велике пројекте није могуће остварити док нисте парламентарна странка. На жалост. Тренутно једино власт и владајуће структуре могу тако нешто да започну и заврше. Само, оне то не раде. Имају других послова. Не кажем пречих послова.

Надам се да ће грађани Србије, поготово они неопредељени, препознати у нама нешто ново, лепше и боље, што им нико до сада није понудио… Кад рекох понудио, сетих се једног доброг афоризма: Ови што су нас покрали немају више ништа да нам понуде!



Ознаке: , ,
Share
Коментари
  • Stanislav Polimac 02.08.2010 / 07:13

    Dobro vam ide, bar što se mene tiče.

  • Marija Lalic Milojevic 02.08.2010 / 14:58

    Ako svako zaviri u svoj frizider,na primer,i izbaci sve ono sto donosi prljavstinu,shvatice da ima prazan frizider..Ako svako posadi makar na 1m2 povrsine nesto sto jako voli da konzumira,vrlo brzo ce okusiti nesto sto u sebi nema pesticide.Bice mu puno srce sto je nekome podario zivot,a sebi uzitak..Ako pocnemo da shvatamo da zivot sa velikom ponudom proizvoda nije uvek i najbolji izbor,ako plastican zatvarac i nije tako neophodan na tetrapaku,ako su jednokratne pelene ubistvo za deponije,kada nije vazno da imamo novi model mobilnog telefona a stari jos uvek radi,kada smo umetnik pa pravimo potrebne stvari od nepotrebnog otpada….vrlo brzo pocnemo da se osecamo kao kontrolor vizuelno nekontrolisanog haosa.Ja sam to ucinila i uspela,a vi?

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)