Zbunjena lastavica

Eh, ovo je jedna moja pesma za svu decu manju i malo veću.

Zbunjena lastavica

Promolila kljunić lasta
iz gnjezdašca, jednog jutra
pa pomisli: Jesen stigla!
Treba da se selim sutra.

Celog dana pripremala
za put golem svoju decu.
Pričala im kako da se
orjentišu po Mesecu.

Opisala opasnosti
i lepote toga leta
šta sve vreba dok ne stigneš
do tog toplog kraja sveta.

Pa ih toplo ušuškala
nahranila obilato
svakoj majci, znate, deca
draža su neg’ suvo zlato.

Brižni pogled mame laste
čuvao je ptića sanak
al’ umesto hladnog jutra
osvanuo topli danak.

Mama lasta deci reče:
Da je toplo, ja se slažem.
Baš pogreših u proceni
te selidbu ja odlažem.

Pa odlete do rođake
da proveri šta se zbiva
a rođaka tvrdi besno:
To je ljudska ruka kriva!

Što prljaju svu prirodu
i što seku šume divne.
I vazduh nam uprljaše.
Mi smo laste vrlo kivne.

Pa sad leto više ne zna
kad ustupa presto zimi
baš su rusvaj napravili.
Promene u celoj klimi.

Ni mi laste sad ne znamo
Kad put juga da se krene.
Zbog nemarne ljudske ruke
priroda se preokrene.

Zato bar vi deco draga
ne bacajte đubre svuda.
Ne lomite mlado granje,
ne pal’te ga kojekuda.

Kad bi svako od vas, mili,
zasadio drvce jedno,
čudo bismo napravili.
Mi možemo to zajedno.

Da vam leta budu blaga,
jesen plodna, puna sreće.
Da u zimu sneg gledate
a nas laste u proleće.



Oznake: ,
Share
Komentari
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)