Збуњена ластавица

Ех, ово је једна моја песма за сву децу мању и мало већу.

Збуњена ластавица

Промолила кљунић ласта
из гњездашца, једног јутра
па помисли: Јесен стигла!
Треба да се селим сутра.

Целог дана припремала
за пут голем своју децу.
Причала им како да се
орјентишу по Месецу.

Описала опасности
и лепоте тога лета
шта све вреба док не стигнеш
до тог топлог краја света.

Па их топло ушушкала
нахранила обилато
свакој мајци, знате, деца
дража су нег’ суво злато.

Брижни поглед маме ласте
чувао је птића санак
ал’ уместо хладног јутра
освануо топли данак.

Мама ласта деци рече:
Да је топло, ја се слажем.
Баш погреших у процени
те селидбу ја одлажем.

Па одлете до рођаке
да провери шта се збива
а рођака тврди бесно:
То је људска рука крива!

Што прљају сву природу
и што секу шуме дивне.
И ваздух нам упрљаше.
Ми смо ласте врло кивне.

Па сад лето више не зна
кад уступа престо зими
баш су русвај направили.
Промене у целој клими.

Ни ми ласте сад не знамо
Кад пут југа да се крене.
Због немарне људске руке
природа се преокрене.

Зато бар ви децо драга
не бацајте ђубре свуда.
Не ломите младо грање,
не пал’те га којекуда.

Кад би свако од вас, мили,
засадио дрвце једно,
чудо бисмо направили.
Ми можемо то заједно.

Да вам лета буду блага,
јесен плодна, пуна среће.
Да у зиму снег гледате
а нас ласте у пролеће.



Ознаке: ,
Share
Коментари
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)